Вести
25. 07. 2025.
РБГ: Трамп кључна фигура за кампање против новинара широм света и инспирација за ауторитарне режиме
Шест месеци од почетка другог мандата америчког председника Доналда Трампа, његова администрација постаје све непријатнија према медијима, истовремено имитирајући и инспиришући ауторитарне и квазиауторитарне режиме широм света, објавили су Репортери без граница, који упозоравају на глобалну опасност покрета против медија, који дели своје тактике и у америчком председнику проналази једног од својих најмоћнијих савезника до сада
Према оцени Репортера без граница (РБГ), Доналд Трамп је постао кључна фигура у свету када је у питању кампања против медија, што је у последње време допринело урушавању слободе медија у целом свету, а тренутно је потпуно видљив у Сједињеним Државама само шест месеци од почетка рада његове друге администрације.
Режими који нападају новинаре и медије често преписују тактике једни од других – од вербалног узнемиравања медијских радника, па до гушења независних и неподобних медија. Намерно или не, они деле заједнички приручник за контролу, малтретирање и кажњавање независних медија.
„Доналд Трамп можда подиже баријере у међународној трговини, али када су у питању напади на медије, идеје слободно путују државама које имају лоше резултате у погледу медијских слобода. Од ступања на дужност пре шест месеци, Трамп је наставио вербалне нападе на новинаре који трају годинама и ускладио их са новим, конкретним активностима које имају за циљ да ограниче слободу медија. Многе од ових тактика нису ништа ново – то је исти принцип који користе они који настоје да смање медијску слободу широм света. Јасно је да је Трамп појачао овај феномен, охрабрујући и инспиришући друге лидере да се обрачунају са медијима у својим државама. Резултат је катастрофалан за слободу медија широм света“, рекао је Клејтон Вајмерс, извршни директор РБГ у Сједињеним Америчким Државама.
Правосудни и економски притисак
Како истичу Репортери, законодавство и економски притисак су нека од омиљених Трампових оружја за решавање било ког проблема, што се пресликава и на однос према медијима. Неосноване тужбе су обележиле његов рат против медија. Више пута је тужио медије због извештавања које му се просто не свиђа.
Трамп такође, како се наводи, стратешки користи закон за ометање „противника”, у овом случају слободних медија. Ову тактику често можемо видети код деспотских лидера, попут самопроглашеног „најкул диктатора на свету“, председника Салвадора Најиба Букелеа, који гуши новинарство откако је прогласио ванредно стање у марту 2022. године. Тада је против новинара и медија поднео скупе тужбе и захтевао скупе ревизије.
Блиски људи преузимају медијске организације
Трампова тужба против Парамаунта, који је власник медијске куће CBS, завршила се нагодбом која је отворила пут извршном директору „Скај денса” Дејвиду Елисону (који се повезује са Трампом) да преузме компанију. Постављање пријатеља на чело великих медијских компанија је уобичајена тактика за „довођење медија у ред”.
У Мађарској, председник Виктор Орбан је имао много користи од сличних откупа медија – њих су, како оцењује РБГ, преузимали моћници повезани с властима. То је омогућило његовој странци да индиректно добије контролу над око 80% тржишта политичких информација у земљи, наводи РБГ.
Током 2020. године скоро целокупно особље највећег мађарског онлајн новинског сајта Undex.hy поднело је оставку након што је његов главни уредник отпуштен под политичким притиском.
Укидање независног јавног сервиса
Трамп је учинио јавни сервис метом својих напада, покушавајући да укине финансирање које је Конгрес одобрио националним јавним емитерима, а то су Национални јавни радио (НПР) и Јавни радиодифузни сервис (ПБС). Такође је претио „завртањем славине” за локалне независне јавне сервисе.
Слично томе, личности попут бившег бразилског председника Жаира Болсонара, чија је администрација незаконито надгледала новинаре, медије и РБГ, покушале су да укину јавни сервис Емпреса Бразил де Комуникасао (EBC).
Трампово смањење финансијске помоћи страним медијима, као и његово распуштање Америчке агенције за глобалне медије (УСАГМ) прекинули су подршку САД независним медијима у иностранству, што је изазвало ликовање ауторитарних режима који користе прилику да попуне празнину која је остала.
Руски државни медији похвалили су затварање канала Америчке агенције за глобалне медије (УСАГМ) Глас Америке као „сјајну одлуку“. Ху Сиђин, бивши главни уредник Глобал тајмса, кинеског државног медија, назвао је замрзавање рада УСАГМ медија Радио Слободна Азија (РФА) „заиста задовољавајућим“ и, како је рекао, „[надамо се] неповратним“.
Високи помоћник Виктора Орбана рекао је да „не може бити срећнији“ због ограничавања УСАГМ-а.
Насиље над новинарима који извештавају са протеста и у Србији
РБГ је пратио најмање 60 случајева насиља над новинарима током недавних протеста против Трампове имиграционе политике у Лос Анђелесу. Ова агресија према медијским радницима била је главна тема Трампове политике. Брутални однос према новинарима и хапшење оних који извештавају са протеста заступљени су и у Србији, Турској и Грузији, каже РБГ.
Четири новинара су ухапшена у Истанбулу док су извештавали са демонстрација у марту ове године. У Грузији је више од 70 новинара нападнуто док су извештавали са протеста 2024. године.
Забрана непожељних речи и фраза
Бела кућа је 11. фебруара забранила Асошијетед пресу (АП) приступ Овалном кабинету, председничком авиону „Ер форс уан“ и другим званичним догађајима, јер се администрација успротивила коришћењу израза „Мексички залив“ од стране новинске агенције, јер га је Трамп преименовао у „Амерички залив“.
Особље Беле куће одбило је да одговори на мејлове новинара који у својим потписима укључују заменице за род. У ширем смислу, влада је избацила кључне фразе које администрација сматра пробуђеним (wоке) или прогресивним.
Контрола језика представља одјек тактике Кремља. Репортери наводе да је 2022. године током рата у Украјини Кремљ наредио медијима да уклоне извештаје који „интервенцију” у Украјини називају „нападом“, „инвазијом“ или „ратом“, именујући је „специјалном војном операцијом“.
Објављивање информација о руским оружаним снагама које су означене као „лажне“ или за које се сматра да су их „дискредитовале“ кажњиво је са до 15 година затвора. Новинари и медији који „искачу из колосека” својим извештавањем суочавају се са новчаним казнама, затвором и приморани су на егзил.
Русија је, како наводи РБГ, блокирала, забранила, цензурисала и новчано казнила бројне националне и стране медије, и затворила појединачне новинаре због кршења овог закона, а независни новинари на окупираним територијама Украјине су ухапшени.
Неосноване оптужбе против медија
Убрзо након што су Илон Маск и Министарство за ефикасност владе (ДОГЕ) почели да гасе Америчку агенцију за међународни развој (USAID) — коју је милијардер називао „криминалном организацијом“ упркос чињеници да је финансирала независне медије широм света — српска влада је извршила рацију у канцеларијама Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), невладине организације која стоји иза веб-сајта за проверу чињеница Истиномер.рс. Јавни тужилац је правдао рацију позивајући се на оптужбе Трампове администрације да су примаоци помоћи од УСАИД-а можда „злоупотребили средства“ и „прали новац“.
Кампање блаћења новинара
Како наводи РБГ, Трамп се такође истиче по својој антагонистичкој реторици према медијима. Ова тенденција се може пронаћи и код аргентинског председника Хавијера Милеија, који је у априлу ове године почео јавно да користи слоган „Не мрзимо новинаре довољно“.
Као и Трамп, пласирао је кампање блаћења новинара, што је појачало њихово узнемиравања онлајн. У мају 2025. године, Милеи је поднео тужбе за клевету и увреду против три новинара због њиховог извештавања о њему.
Ова размена идеја, тактика и реторичких техника за напад на медије створила је очигледну ауторитарну повратну спрегу. Понекад је тешко тачно утврдити ко кога инспирише и имитира, али последице су јасне — повећан ризик за медије широм света, закључују Репортери без граница.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.