Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Новинари АФП-а све теже извештавају из Газе: „Немамо више снаге због глади“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

24. 07. 2025.

Аутор: Бета/АФП Извор: Н1

Новинари АФП-а све теже извештавају из Газе: „Немамо више снаге због глади“

"Немамо више снаге због глади" - поручило је неколико новинара АФП-а из Појаса Газе централи агенције у Паризу говорећи да им је због огромне несташице хране све теже да извештавају о рату Израела против палестинског покрета Хамас.

Ти Палестинци новинари, фотографи и видео-симатељи описују екстремну глад, недостатак воде и све већи физички и ментални умор, што их све приморава да смање извештавање о рату.

После пораста броја алармантних извештаја невладиних организација о неухрањености, у јуну су УН осудиле Израел због „злоупотребе хране у војне сврхе“, називајући то ратним злочином.

Израел који опседа Газу и дозвољава да тамо стижу тек симболичне количине помоћи, оптужује палестински покрет Хамас да експлоатише тежак положај цивила и да оно мало помоћи препродаје по високим ценама или пуца на оне који чекају помоћ.

Сведоци и Служба цивилне заштите Газе су, међутим, више пута навели да снаге Израела пуцају на људе док чекају помоћ, а УН кажу да је од краја маја војска убила више од 1.000 Палестинаца који су покушавали да добију храну.

Башар Талеб (35), један од четири фотографа АФП-а номинована за Пулицерову награду ове године, живи у рушевинама своје куће у Џабалији ел-Назли, на северу Газе.

„Морао сам неколико пута да прекинем рад да бих тражио храну за своју породицу“, каже он и додаје: „Први пут у животу осећам се потпуно поражено“.

Његов колега Омар ел Ката, такође 35-годишњи фотограф и такође номинован за Пулицерову награду, каже да је исцрпљен.

„Морам да носим тешку опрему, да пешачим километрима (…) Више не можемо да идемо на локације са којих извештавамо, немамо снаге због глади“, поручио је он централи АФП-а у Паризу.

Он лековима ублажава бол у леђима, али каже да основних лекова нема у апотекама, док недостатак витамина и хране додатно погоршава његово стање.

Новинар Хадр ел Занун (45) из Газе каже да је изгубио 30 килограма од почетка рата. Поручио је уредницима да има несвестице због глади и жеђи, да осећа екстремни умор и тешко ради.

„Моја породица је такође на крају својих могућности“, указао је он.

Под претњом оружја, али и глади

Фоторепортер Ејад Баба (47), расељен из јужног појаса Газе у Деир ел Балах у централном делу тог појаса, где је израелска војска ове недеље покренула копнену офанзиву, морао је да напусти пренасељени и нехигијенски камп како би изнајмио драстично скуп дом за смештај своје породице.

„Више не могу да поднесем глад, погађа моју децу“, пренео је АФП-у у Паризу.

„Током рада суочили смо се са свим могућим врстама смрти и страх и осећај непосредне смрти прате нас свуда“, поверио се он.

Бити новинар у Гази значи радити „под сталном претњом оружја“, рекао је Ејад Баба истичући да је „физички бол од глади јачи од страха од бомбардовања, глад спречава да размишљате“.

У граду Гази, директор болнице Ал-Шифа Мохамед Абу Салмија упозорио је у уторак на „алармантне нивое смртности“ због недостатка хране, рекавши да је тамо за три дана 21 дете умрло од глади или неухрањености.

Новинарка АФП-а Ахлам Афана (30) је рекла и да постоји „исцрпљујућа новчана криза“ због прекомерних банкарских накнада за клијенте и велике инфлације због оскудности хране.

Такса на подизање готовине је до 45 одсто, казао је Хадр ал-Занун, док цене горива вртоглаво расту тамо где га уопште има што онемогућава путовање аутомобилом.

Ахлам Афана је пренела Паризу да се „један килограм брашна продаје између 100 и 150 израелских шекела (26 до 38 евра), што је ван наших могућности, не можемо да купимо чак ни килограм дневно“.

„Пиринач кошта 100 шекела (26 евра), шећер више од 300 (77 евра), паковање тестенине 80 (20 евра), литар уља између 85 и 100 (22 до 26 евра). Парадајз се продаје између 70 и 100 шекела (18 до 26 евра). Чак и цена сезонског воћа – грожђе, смокве, достиже 100 шекела (26 евра) по килограму“, набројала је она и додала: „Не можемо ни да помислимо да купимо воће, чак се и не сећам каквог је укуса“.

Та новинарка је рекла да ради из трошног шатора по загушљивој врућини и додала: „Могу да ходам само сасвим споро, није само бомбардовање оно што нам прети, већ нас и глад гризе“.

„Не извештавам о овој катастрофи – рату, ја то живим“, казала је она.

Репортери без граница (РСФ) су у уторак известили да је више од 200 новинара погинуло у Гази од почетка рата 7. октобра 2023. године.

Видео-сниматељ Јусеф Хасуна (48) каже да га је губитак колега, пријатеља и чланова породице погодио „на сваки могући начин“, али да осећа „дубоку унутрашњу празнину“.

Он каже да наставља да ради свој посао јер би „свака слика коју снимим могла бити последњи траг живота закопаног под рушевинама“.

Зухеир Абу Атилех (60), бивши шеф бироа АФП-а у Гази, поручио је да је стање „катастрофално“ и признао да „више жели смрт него овакав живот“.

„Немамо више снаге, исцрпљени смо, распадамо се. Доста је било, превише“, казао је он.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси