Вести
28. 06. 2013.
Нове појаве на медијској сцени: склеротичне забелешке
Буџет: Прва и највећа новина на медијској сцени је та што јавни сервис прелази на буџетски начин финансирања. Подсећам да је он на том систему финансирања већ био у ђинђићево време и да није лоше прошао - обновио је изгорелу зграду у Таковској и обновио део технике у Абердаревој.
То би могло да значи да буџетско финансирање само по себи не мора да буде лоше, али само под условом да садашњи РТС нема превелике дугове и да се Тијанић и Динкић, главни преговарачи око цене и суме, нађу на пола пута.
Према ономе што је ујавност процурило, Тијанић тражи сто милиона евра, Динкић се иронично смешка и не нуди више од четрдесет, а са шездесет пет би, руку на срце, РТС могао да извршава све своје функције: информативну, забавну, културну и едукативну. Са приходом који оствари од реклама, могао би да сними и доста играног програма. Усуђујем се да ово устврдим јер сам у ђинђићево време, кадаје РТС са претплате прелазио на буџет, седео у столици директора телевизије и од ондашњег министра финансија Божидара ђелића добио шездесет пет милиона годишње... Неће ваљда Динкић да буде већа тврдица од Боже Дерикоже.
Председник: Можда је добро што уважени председник Николић није после избора одмах навалио да спроводи предизборна обећања и смењује Тијанића са места директора телевизије. Добро је због тога што су Тијанић и Динкић заједно, далеке 2004, телевизију са буџета пребацивали на претплату, па ће вероватно њих двојица умети најбоље да исту операцију изведу у супротном правцу.
Ал Џазира Балкан: На једном од својих кабловских канала једно вече после ТВ дневника, угледам потпуно необичан програм, гледам и чудим се: „Па људи моји, ово је као да гледам онај стари Јутел". Погледам боље, и у дну видим препознатљиву Ал Џазирину шишарку. Досетим се да је мој пријатељ Горан Милић, кога нисам видео ни чуо 12 година, прешао у сарајевски студио ове катарске телевизије и Арапима потурио уређивачку концепцију свог некадашњег Јутела.
Пошто је пре неки дан био у Београду и држао говор на неком састанку, питао сам га да ли сам у праву.
„Ма не буди, Нешо, наиван. Арапи су измислили ту концепцију, по којој равномерно морају бити покривени сви делови бивше Југославије, а мене су ангажовали да ту њихову концепцију спроведем, Телевизијски програми који прелазе државне границе су у тренду и њима припада будућност."
Благослов: У нове, изненађујуће медијске појаве био бих слободан да убројим и посету главних људи јавног сервиса патријарху. Из текста који смо у ТВ дневнику чули, разумели смо да су они тамо ишли по благослов, да од своје куће начине елитну културну, просветитељску и националну институцију. Између редова смо могли да схватимо да су тамо стигли и на покајање због тога што су им управо те културне и просветитељске емисије у ТВ шеми гурнуте у запећак.
Не треба бити злонамеран, па устврдити да је у запећак те емисије гурнула само уређивачка политика. Већу заслугу за то имају дуги, веома непредвидиви преноси из Скупштине Србије. Ти преноси уништавају и у глуво доба ноћи гурају труд и таленат многих ТВ посленика. Да ствар буде гора,у предстојећим преструктурирањима јавног сервиса, која Динкић најављује, ти посленици чији су рад уништили ТВ преноси, извући ће дебљи крај.
Митровић: Многи сматрају и у овој рубрици тај свој став често објављују, да би Жељко Митровић, попут свога колеге Тијанића, што пре морао да посети Патријаршију и тражи помиловање за све „фарме" и друге ријалити програме.
Колико га знам, он се вероватно неће либити да у Патријаршију оде чим рашчисти рачуне са ђиласом.
Рејтинг: Не може се замерити данашњим актерима и креаторима програма што желе да остваре што већу гледаност својих емисија. За том високом гледаношћу жудели су и они који су далеке 1958. први пут стали пред ТВ камере.
Хроничари су забележили да је Јован Шћекић свако јутро после емисије „Актуелних разговора" шетао Бранковим мостом и бројао абленде фаровима које би му возачи аутомобила упућивали.
Као анегдота, препричава се случај када је Лола ђукић свој тријумф у гледаности измерио тонама расола и објавио на огласној табли. Миодраг Петровић Чкаља, главни глумац у серији „Музеј воштаних фигура", пожалио се публици да је мамуран од новогодишње ноћи и замолио да му пошаљу неку флашу расола.
Када је сутрадан пред телевизију почело да стиже на стотине балона, канистера, флаша пуних расола, Лола ђукић је све то пребројао, измерио и на табли објавио:
„Моја гледаностје две и по тоне расола."
П.С. Напомињем да сам други део наслова позајмио од Лоле ђукића, у нади да ћу у писању овог текста досећи макар делић његове луцидности.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.