Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Како у Србији пролазе новинари који постављају питања: Jugpress и Нова наша реч остали без стално запослених
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

23. 07. 2025.

Аутор: Марија Обреновић Извор: Цензоловка

Како у Србији пролазе новинари који постављају питања: Jugpress и Нова наша реч остали без стално запослених

Лесковачки Jugpress и Нова наша реч илустративан су пример како локални медији и новинари којима је интерес јавности на првом месту уз помоћ „штапа и канапа“ покушавају да опстану, са каквим се притисцима и претњама на том путу суочавају

Регионална информативна агенција Jugpress из Лесковца, чији је најпознатији бренд истоимени портал, прошле седмице остала је без иједног стално запосленог.

Љиљана Стојановић, главна уредница Jugpressа, отишла је на биро, али не да би тамо дочекала пензију. На овај корак одлучила се да би медијска кућа, коју је водила пуних 19 година и коју ће наставити да води, уштедела који динар.

Из истог разлога однедавно је на бироу и Иван Спирић, новинар лесковачког недељника Нова наша реч, са којим Jugpress тесно сарађује и у коме је Љиљана Стојановић волонтерски задужена за писање пројеката.

Прича о Jugpressу и Новој нашој речи илустративан је пример како локални медији којима је интерес јавности на првом месту уз помоћ „штапа и канапа“ покушавају да опстану и са чим се све на том путу суочавају.

Два минималца за спас два медија

Иако су Jugpress и Нова наша реч годинама медији чији су оснивачи различите куће, како би снизили трошкове, деле простор и део људства.

Сада су у договору одлучили и да Љиљана Стојановић и Иван Спирић оду на тржиште рада.

– Отишли смо на биро је смо то видели као једини начин за опстанак Jugpressа и Нове наше речи, каже Љиљана Стојановић.

Наиме, када су редакције два медија након окончања овогодишњих локалних конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја подвукле црту, схватили су да им не гине још једно „стезање каиша“.

Два минималца за ова два медија представљају значајну уштеду.

– На локалном конкурсу у Лесковцу добили смо знатно мање новца него претходне године. Уз то, наши пројекти нису подржани ни у једној општини Јабланичког округа. Прилично смо убеђени да је то организована ствар, што видимо по томе ко је добио подршку. Као и свуда у Србији, када је у питању расподела новца из локалних буџета, и у Лесковцу су добијали новац медији који овде немају домет, или за њих нико не зна, каже Љиљана Стојановић.

Додаје и да су пре окончања конкурса добијали кроз шалу изречене примедбе локалних властодржаца, да се не надају много новцу из буџета јер „подржавају студенте и опозицију“.

– Ми само објављујемо оно што се дешава у граду, категорична је Стојановић.

И сам садржај јасно говори да су Jugpress и Нова наша реч медији који не штеде ни власт, ни опозицију. Једино чему су, по речима Љиљане Стојановић, безусловно привржени су правила новинарског заната.

– Због уређивачке политике коју водимо, нико се код нас не рекламира. Ни новац који за рекламу издвајају јавна предузећа и установе није нам доступан, каже Љиљана Стојановић.

Ни страни донатори, по њеним речима, последњих година нису претерано дарежљиви.

–  И страни донатори су почели да дају новац великим организацијама, које расписују подгрантове од по 3.000 до 4.000 евра за пројекте који трају годину дана, а и тај новац који стиже у локалне медије је је све мањи и мањи, објашњава наша саговорница.

Како би смањили трошкове издавања Нове наше речи, најпре су са пуног колора прешли на црно-белу штампу, затим смањили број страна, а онда одлучили да лист оде на двомесечну летњу паузу.

– За штампу већ дугујемо 500.000 динара, па је одлазак на биро практично последњи корак да покушамо да до краја године одржимо Нову нашу реч у животу. Шта ће бити после, неизвесно је, каже наша саговорница.

Нова наша реч постоји пуних 11 година и једини је штампани медији у Јабланичком округу, и један од ретких који је опстао на југу Србије.

– Ми се 14 година боримо, али ако нико не жели и никоме осим нас није важно да опстанемо, онда нећемо ни опстати, каже Љиљана Стојановић, додајући да је опстанак Jugpressа за сада неупитан једино јер су фиксни трошкови његовог одржавања мањи.

Jugpress би, иначе, наредне године требало да прослави две деценије постојања и један је од првих портала основаних ван Београда.

Вештачка конкуренција, СЛАПП тужбе, оркестриране кампање и „пријатељска упозорења“

Мањак новца није једини проблем. Један од начина на који утицај независних медија покушава да се угуши је и вештачко прављење конкуренције. Таквом виду притиска су Jugpress и Нова наша реч у више наврата били изложени током претходих деценија.

– Лесковачки гласник је најновији покушај тог типа. У питању је општински билтен од осам страна за који нико не зна којом динамиком и у ком тиражу излази, али се за његово публиковање издваја више од четири милиона динара годишње из буџета града, каже Љиљана Стојановић.

Додаје и да су након промоције првог броја Лесковачког гласника од локалних власти добијали поруке да Новој нашој речи сада и не треба да се даје новац из буџета јер постоје страначке новине и градски билтен.

Jugpress и Љиљана Стојановић, као главна уредница ове медијске куће, својевремено су били и на мети СЛАПП тужби.

У Новој нашој речи ангажовано је шесторо, а у Jugpressу осморо људи, али је Љиљана Стојановић једна од најистакнутијих фигура, те је и она лично због свог новинарског ангажмана неретко на мети напада и прозивки на друштвеним мрежама.

Прошле године у провладиним медијима поведена је кампања против ње због питања које је на конференцији за медије поставила министарки Милици Ђурђевић Стаменковски.

То је није претерано потресло.

Међутим, озбиљно се забринула када је почетком јула ове године добила „пријатељску поруку упозорења“ од неколико особа из безбедносних структура да јој „спремају намештаљку” и да „буде опрезна”.

– Ни дан данас не знам на шта су се то тачно односила, али будући да су упозорења стигла од особа које су добро повезане са безбедносним структурама, јесам то схватила озбиљно. Сутрадан сам то објавила и пријавила Сталној радној групи за безбедност новинара, прича Стојановић.

Врло занимљивим, међутим, сматра то што је после саопштења НУНС-а о целом случају уследила, како каже, „жустра реакција кабинета градоначелника“.

– Реакција се односила на део саопштења који се тицао дискриминације Jugpressа приликом позивања на догађаје. Као доказ да нас позивају на догађаје кабинет је доставио мејл листу на којој нема Jugpressа. Реакција је садржала и објашњење да је расподела новца на локалном конкурсу у Лесковцу била правична и да је одлуку доносила комисија, објашњава Стојановић, додајући да је то први пут у историји Лесковца да се на градском сајту „прозива“ неки новинар.

О главној теми НУНС-овог саопштења у одговору Града Лесковца није било ни слова.

Једино добро које је из свега проистекло је да се Jugpress коначно налази на мејл листи градске ПР службе.

Међутим, то и даље није гаранција да ће им стићи позив за све догађаје.

– Занимљиво је да последњих месеци уопште не добијамо позиве када у Лесковац долазе министри који су уједно и чланови Српске напредне странке, док нас, рецимо, министри из Социјалистичке партије Србије не избегавају. За догађаје којима они присуствују уредно добијамо позиве, каже Љиљана Стојановић.

Додаје и да позиви на овакве догађаје не стижу мејлом, већ путем телефона од некога из ПР службе.

– Дошли смо до тога да уколико радите свој посао, а посао новинара јесте да поставља питања, онда будете кажњени. Онда следе покушаји да медиј у коме радите буде угашен, објашњава наша саговорница.

То је, сматра Стојановић, и недвосмислена опомена и свим медијима која каже: „Ево како пролазе они који се усуђују да постављају питања.“

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси