Вести

17. 07. 2025.

Аутор: Јована Глигоријевић Извор: Време

Нови изазови у доба политичке кризе

Напади се дешавају на улици или у вези са извештавањем на улици, а не догађају се зато што новинарка извештава о тој и тој теми него зато што уопште извештава

Од 1. новембра, када је пала надстрешница у Новом Саду и убила 16 људи, ни за једну професију у Србији више ништа није исто. Променило се много и за новинарке и новинаре, нарочито на плану безбедности. Тренутно стање “на табели”, односно, у Бази Независног удружења новинара Србије стоји следеће: од почетка 2025. догодило се 135 напада на новинаре. Доминирају притисци, њих 79; вербалне претње – 34, а имамо и 19 физичких напада.

А сада, док настају ови редови, најсвежији је случај претећег писма које је добила редакција Н1. Једна је реченица у том писму индикативна када је реч специфично о новинаркама: у тој делузивној смеси претњи, подсећања на масовно убиство у редакцији сатиричног часописа “Шарли Ебдо” итд, налази се бизарна референца на песму у којој се набрајају женска имена. Пошиљалац писма их из оригинала мења у “Даница, Жаклина, Маја, Наташа, Ивана”. Јасно је и без њихових презимена: реч је о новинаркама које су највидљивије на овој телевизији.

Жене на првој линији

Новинарство је у целом свету одавно постало женска професија. Поједини експерти и експеркиње тврде да је узрок у томе што је из медија изашао велики новац. За наш локални контекст то и није толико битно. Овде је важнија чињеница да живимо у времену политичке кризе која се на медије одражава у неколико сегмената, повезаних са безбедношћу.

Прво, одавно нисмо имали период који је од новинарки и новинара захтевао овако дуготрајан и обиман рад на терену. Догађаји су се преместили на улицу. Новинари, а поготово новинарке, постали су још видљивији и препознатљивији него иначе. У времену политичке кризе пажња јавности све је усмеренија на информативне садржаје, па је и све више очију упртих у тако профилисане медије и новинаре.

А на терену је често поприште. Само од протеста “Видимо се на Видовдан” до данас гледаоци су у директном преносу протеста и блокада на Телевизијама Н1 и Нова С сведочили небројеним вербалним нападима, па чак и сексуалном узнемиравању новинарки.

Новинарка Н1 Сања Соврлић нашла се у ситуацији у којој ниједна особа не жели да се нађе. Док се укључивала у програм уживо са једне од београдских блокада, пришао јој је видно алкохолисан мушкарац, почео да је додирује по глави и даје непримерене коментаре. И Соврлић и сниматељ поступили си професионално: извели су укључење до краја, као да се не дешава ништа. Ово је само један, ни најбруталнији ни једини пример напада на новинарке у доба протеста. Навешћемо још неке.

У Косјерићу, новинарки “Времена” Тијани Станић оштећен је аутомобил и исечене су јој гуме док је извештавала са избора у овом месту.

У Крагујевцу, током протеста испред штанда Српске напредне Странке, новинарка Гласа Шумадије Николета Јошовић добила је ударац по руци од одборнице СНС, која јој није дозволила да снима догађај.

Новинарка Јужних вести из Ниша Тамара Радовановић извештавала је са протеста у Нишу када ју је такође напао присталица СНС. Уместо да удаљи њега, полиција је удаљила њу.

На платоу код Дома Народне скупштине, где се проширио такозвани Ћациленд, нападнута је новинарка Цензоловке. На снимку који је успела да направи види се шта се догађа, али смо чули и њено сведочење, у ком каже да је тражила помоћ полицајца. Међутим, он јој је одговорио да “становници” Ћациленда и полицију третирају исто као њу.

Сада имамо писмо-претњу Телевизији Н1 где су поименце наведене новинарке ове куће.

Шта је сада другачије?

Претње новинаркама нису нова појава у медијској орбити. Ипак, у последњих неколико месеци разлог, мотив и нападач увек су познати и, у неку руку, увек исти.

У претходним годинама новинарке су се замерале криминалним клановима, навијачким групама, локалним моћницима и привредницима или пак ултрадесничарским покретима блиским владајућем режиму. Отприлике су већ унапред, пре него што неку причу објаве или искажу неки став, могле да антиципирају да ли ће до неког облика напада доћи.

Сада је све згуснутије, дешава се на улици или у вези са извештавањем на улици, а напади се не догађају зато што новинарка извештава о тој и тој теми него зато што уопште извештава. У подели која је овде направљена, где имамо власт против грађана и тако се делимо на “наше” и “њихове”, довољно је да новинарка постоји и да самим тим буде мета напада.

Интензивирање насиља

Овде, као и у остатку света, насиље према новинаркама најчешће почиње у онлајн сфери, па се прелива на физички свет. Специфичност напада, када је реч о женама, јесте то што увек имају мизогину компоненту: уз све друго, што следује и мушким колегама, новинарка често бива вређана и због година (има их премало или превише), изгледа, а претње насиљем су често и претње сексуалним насиљем. Прелазак из виртуелне у физичку сферу најчешће се интензивира у временима друштвених превирања какво је ово наше.

Године 2022. Међународни центар за новинаре (ИЦФЈ) објавио је велико истраживање о безбедности новинарки, са нагласком на преплитање безбедности у онлајн и офлајн сфери. Из овог истраживања врло је видљив образац који повезује кампање онлајн насиља и физичке нападе. Јасно је да су онлајн злостављање и физички напади на новинарке не само повезани, већ су у многим случајевима и узрочно-последично повезани. Ово сугерише да онлајн напади могу бити показатељ физичког насиља, а на то се надовезује и некажњивост за ове нападе.

“Поред тога што изазива врло стварне психолошке повреде, циљно онлајн насиље представља све већи ризик по физичку безбедност, укључујући и реакције маса”, стоји у овом истраживању. “Новинарке које су учествовале у овом истраживању добијале су претње смрћу окачене на дрвеће поред својих редакција, поруке остављене на огласним таблама на железничким станицама на путу до посла, писма са озбиљним претњама, пробушене гуме на аутомобилима и проваљене станове. Доживеле су и физичке нападе, изопштавање из локалне заједнице, као и ухођење.”

Путања насиља која прелази из онлајн сфере у офлајн сферу представља зачарани и самоодржив круг. Онлајн узнемиравање и претње подстичу физичке нападе; а офлајн злостављање (нпр. политичари који јавно таргетирају новинарке током наступа) може изазвати ескалацију онлајн насиља које, заузврат, додатно појачава ризике у стварном свету. Једна петина (20 одсто) анкетираних новинарки изјавила је да је доживела узнемиравање, злостављање и нападе у физичком свету за које верују да су започети онлајн.

Већ су челичне, не треба им челичење

Када је реч о заштити новинарки, прва адреса су редакције. Истраживање ИЦФЈ, међутим, показује да оне често већ на првом кораку буду изневерене.

Према изјавама испитаница и учесница анкете у овом истраживању, и даље постоји образац пребацивања кривице на жртву када је реч о онлине насиљу над новинаркама. Тиме се жртве фактички проглашавају одговорнима за насилно понашање других и ставља се терет на њих да промене своје понашање како би се заштитиле. Ово је паралелно са начином на који се жене и даље често третирају у контексту сексуалног узнемиравања, напада или породичног насиља. Свака десета учесница анкете изјавила је да је, када је пријавила онлајн насиље својим послодавцима, добила одговор да треба да се “очеличи” или да “има дебљу кожу”. То одражава неуспех многих медијских кућа да родно засновано онлајн насиље схвате озбиљно као претњу по безбедност на радном месту.

Једна кенијска новинарка, која је желела да остане анонимна, била је врло јасна по овом питању: “Дебела кожа вас не штити од личног напада у којем се ваши лични подаци деле и неко вам обећа да ће вас силовати.”

Табу тема – Утицај на ментално здравље

Анкета УНЕСЦО-ИЦФЈ открила је веома низак ниво приступа практичној или психолошкој подршци унутар медијских организација за новинарке које су мете напада. Глобално гледано, само четрнаест одсто испитаница изјавило је да зна да њихов послодавац има политику или смернице у вези са онлајн насиљем. Исти проценат рекао је да може да ступи у контакт са стручњаком за дигиталну безбедност који би им могао помоћи. Само седамнаест одсто знало је да има приступ правној подршци, а тек једанаест одсто изјавило је да им послодавци обезбеђују приступ саветодавним или психолошким услугама. Двадесет одсто навело је да имају приступ мрежи колегијалне подршке осетљиве на родне аспекте.

Срећом, ми овде имамо бар нешто: Независно удружење новинара има систем бесплатне психолошке подршке за новинаре и новинарке. Уколико вам је потребна нека од наведених врста помоћи, можете се јавити НУНС на имејл: podrska@nuns.rs или на број телефона који је у употреби 24 сата: 060/6882231, а можете се и директно обратити организацији И.А.Н на имејл: office@ian.org.rs или телефоном на 063/389729.