Вести

27. 06. 2013.

Аутор: Драгољуб Дража Петровић Извор: Недељник

Естетски хирург Србије

Пластични хирург је иначе једини мушкарац који жени може и узети и вратити невиност. Е, сад, естетски хирург целе Србије - Жељко Митровић, вероватно није ни тражио да му неко врати невиност. Он је чврсто убеђен да је невин и то упорно доказује како год у мајци Србији падне нека власт.

Пластични хирург је иначе једини мушкарац који жени може и узети и вратити невиност. Е, сад, естетски хирург целе Србије - Жељко Митровић, вероватно није ни тражио да му неко врати невиност. Он је чврсто убеђен да је невин и то упорно доказује како год у мајци Србији падне нека власт.

То што данас подсећа на интересантну мешавину  Никол Кидман и Неде Украден, не значи да Жељко Митровић није исти онај Жељко због чијег смо креативног деловања имали фантастичну клетву за проклињање најгорих  непријатеља - дабогда ти ћерка певала на Пинку.

Господин Жељко Митровић није више исти онај друг Митровић Жељко који је седео на сесијама Дирекције Југословенске левице и креативно осмишљавао римоване слогане „Јул је кул“ - или беше „Јул је ред булл“. За то што Жељко Митровић уопште више не личи на себе, најмање је заслужан Жељко Митровић, а највише анонимни естетски хирург. Ако већ имате одређене амбиције да постанете Жељко Митровић, тог типа обавезно треба избегавати. Тако имате много веће шансе да личите на Жељка Митровића.

Па је ових дана, како изгледа нама лаицима за политички фејслифтинг, Жељко Митровић побеснео што је Драган Ђилас хапсио неке примаријусе који су професионално радили свој посао, а није ухапсио његовог пластичног хирурга.

 

Кога би под хитно требало ухапсити и као доказ приложити Жељка Митровића. То откриће из сопственог огледала Жељко свакодневно емитује у свим терминима Телевизије Пинк од свитања до сумрака и од сумрака до свитања.

„Имам необориве доказе, сателитске, тајне, јавне&рентгенске снимке да је Драган Ђилас хапсио потпуно невине примаријусе, медицинске сестре, физиотерапеуте, гастроентерологе и оториноларингологе, а овог осведоченог расипника ботокса није ни пипнуо!“, као да каже јунак наших дана, Жељко, у редовним обраћањима нацији фејс ту фејс & фејс ту фејслифтинг.

После којих уживо схватите да овде, без сумње, већ 13 година није било 6. октобра. Ма ког шестог - није било октобра уопште. Осим Октобра 1864. где је Митровић свирао бас негде, отприлике, 1863. године. Кад је још био млади рокер у души. А после је душу предао Пинку. Док је рокенрол очекивано рикнуо како је он окачио бас о клин, а хармонику о телевизор.

Али ипак схватите и да је наше здравство збиља отишло у мајчину. Не само наше, већ и на другим дестинацијама где пристаје Митровића јахта у промовисању епохалних домета естетске хирургије. За које често помислите да би их вешто избегли и у пластичарским радњама у Новој Пазови. Међутим, о укусима не треба расправљати. Рећи ће вам вероватно Жељко Митровић, власник укусне телевизије Пинк.

Здравство нам је отишло у мајчину и зато што овде, изгледа, свако може добити националну фреквенцију и путем националног добра с времена на време лично линчовати било које таргетирано лице које му се намести на зицер. Програм те телевизије, иначе, јесте такав, да је скоро 20 година од сваког идиота који је спреман да се тамо појави из одређених виших или нижих побуда, направила човека са стилом & друштвеним реномеом. Зато Жељка Митровића и доживљајавају као јединог овлашћеног стилисту за идиоте у васколикој Србији.

Пластични хирург је иначе једини мушкарац који жени може и узети и вратити невиност. Е, сад, естетски хирург целе Србије - Жељко Митровић, вероватно није ни тражио да му неко врати невиност. Он је чврсто убеђен да је невин и то упорно доказује како год у мајци Србији падне нека власт. То што данас подсећа на интересантну мешавину Никол Кидман и Неде Украден, не значи да Жељко Митровић није исти онај Жељко због чијег смо креативног деловања имали фантастичну клетву за проклињање најгорих непријатеља - дабогда ти ћерка певала на Пинку.

 Од разних ствари за једнократну употребу српских власти у периоду 1990-2013 - Жељко Митровић солидно се котира. Испред њега су само папирне марамице, пластичне чаше, пелене, Дачић, чачкалице и цевчице за инфузију - резултати су истраживања које је спровела Национална агенција за рециклажу, филозофију и урологију. Међутим, исто тако се може рећи и да су све српске власти служиле једнократном Жељку за једнократну употребу. Па је ту квит са државом.

И као што се пре 13 година у неки од многобројних ДОС-ових огранака учлањивао сваки весељак са смислом за краткорочне процене развоја ситуације, тако сад, на крају ере ДОС-а, примећујемо све више фасцинираних планом и програмом СНС.

Рецимо, Бојанић Милош, лице одраније познато свима, решио је да помогне у европској, културној, моралној и духовној трансформацији Србије кол’ко може, и први се од оригиналних продуката Пинка учланио у напредњаке.

А СНС нас је тад довео у дилему - да ли се они спремају да преузму Србију, или је њихов примарни циљ преузимање свих програмских садржаја ТВ Пинк. Знатно раније, наиме, већ су заврбовали „Курсаџије“ за своју напредну идеју, те их водали као претходницу по митинзима, па нисмо ни сумњали шта ће се десити кад СНС ојача до размера Шварценегера. Није, истина, било бубњара и других ванредних садржаја, ко ономад, октобра пре 13 година, већ се програм наставио по унапред предвиђеној схеми.

Јер су ионако сви актери програма већ увелико чланови или макар симпатизери владајуће партије. Историја је учитељица живота, рекао је једном Ж.М, кинески мудрац из шестог столећа пре Христа, па је и он годину дана од доласка напредњака на власт решио да удари на оног који лагано али незадрживо пада и с оно мало власти што му је остало.

Кад негде видите неког бившег моћног политичара да лежи у блатишту скројеном на линији пробрани медији - актуелна власт, нико принципијелан га макар из сажаљења неће додатно гурнути у блато. Осим ако туда случајно не прође Жељко Митровић. И урони га још више у каљугу тако што му преко сопствене националне фреквенције саопшти све оно што га је годинама тиштало. Али није био особито згодан тренутак да се то саопшти. Па у односу на тај обрачун преко националног добра званог Пинк - поливање катраном и перјем увек личи на један веома великодушни гест због кога Кју-клукс-клан ретроактивно ваља прогласити угледном хуманитарном организацијом.

Још је Александар Тијанић, деведесетих, тврдио да у свету постоје само два примерка човечје рибице - једна живи у Постојнској јами у Словенији, док је друга власник Телевизије Пинк. Шеснаест година касније, међутим, јасно је да у свету постоји само једна човечја рибица. Наравно, она у Постојни.

Док се власник Телевизије Пинк прошле године, изненада, баш као што је сад скочио на контролу квалитета Ђиласа, бавио контролом квалитета хрватских рибица, званих сардине. И резултате публиковао у Националном дневнику. Што и није тако лоше имајући у виду оригиналне креативне идеје највећег српског медијског магната.

Шта би, рецимо, било да му једног дана напамет падне да почне да производи сардине од човечјих рибица? И тако изврши елегантни геноцид над ексклузивним звездама словеначке крашке јаме. Жељка Митровића, наиме, никад у каријери није ни бринуло да ли ће неког или нешто око себе успешно упропастити.

Важно му је било само да неко не упропасти њега. Зато је његов основни животни мото: Сачувај сопствену задњицу, националну фреквенцију и рекордну гледаност.

То Пинково истраживање о хрватским сардинама обављено је темељно, ко и ово са Ђиласом. Наша суграђанка по имену Веселина говорила је у камеру како је њен мачак добио пролив након што му је дала пар комадића туњевине из конзерве на којој пише „маде ин Цроатиа“. Камера је за то време „шетала“ по измешаном садржају конзерве. Потом је председник Националне организације потрошача Србије говорио да та хрватска туњевина „није ни за животиње“, а онда све грађане Србије позвао да у „широком луку“ заобилазе хрватски трговачки ланац Идеа.

Онда је ишао кадар ходника токсиколошке клинике за тропске и хрватске болести.

И из собе, лагано, уочавала се појава Жељка М. у пиџами на чијој је предњој страни горњег дела једна велика ружичаста флека.

„Хигијена је, дакле, ужас! Ни пиџаме вам не перу. Откуд вам та флека?“, приупита га репортер ТВ Пинк који је дотад пратио углавном промоције новог носача звука Раде Манојловић. „Није то флека. То је, знате, лого наше телевизије. Ја сам вас позвао због других ствари“ - рекао би Жељко М. и дискретно ставио руку у џеп доњег дела пиџаме. „Ви знате да су мене тровали ташта, свастика и зет. Желим овом приликом да се извиним свим члановима фамилије Борџија, као и својој фамилији, које сам неправедно осумњичио.

Разрешио сам мистерију - отровао сам се од овога!“, нагло би почео да виче Жељко М. и из џепа извадио конзерву туњевине коју камера зумира до бар-кода и леђног коцкастог пераја туне.

„Хрватски производ. Таманио сам три конзерве дневно. Почело је као код колеге мачора. Најпре пролив. Потом мука. Затим несвестица. Кад сам решио да баталим хрватске сардине и почнем својеручно да ловим свежу јадранску папалину као противотров, Хрвати су ми запленили малу петособну барку вредну три милијуна евра“, причао је Жељко М. своју веома топлу људску причу о тровању, Хрватима и Борџијама, коју је Нушић одавно описао у „Сумњивом лицу“ кроз ону шифровању депешу: Плава риба, кљукана династија, свастикин бут...

Хрвати су Митровићеву барку запленили те године у јулу. Ах, тај ЈУЛ! И после му је вратили ваљда да би имали и даље где да извозе сардине за успешну дијареју.

Откад се и сам појавио једног ЈУЛ-а Жељко М. је пориве за бављење истраживачким новинарством добијао тек кад се осети лично погођеним, изненађеним и увређеним. До тада је као што то једном рече Тијанић - био класичан идиот, али - у изворном, античком смислу те речи. Што ће рећи - онај коме уопште није стало до јавних питања.

Није га занимало да ли је неки режим диктаторски, да ли неко буши гуме српским туристима по Хрватској, мислио је да је Олуја фолк-бенд из Шапца, а да је Бљесак нови албум Светлане Ражнатовић, није га дотицало да ли српске мачке добијају пролив од хрватске туњевине, размишљао је само како да вози јахту, а да притом не плаћа порез мајци Србији.

Међутим, кад год би неко такнуо по његовом суперлегалном бизнису, некретнини или јахти, престајао је да буде идиот, у изворном, античком смислу речи, и почињао да се бави јавним питањима. Рецимо, ко се још сећа да је 2003. слична Пинк кампања с елементима истраживачког новинарства, као ове са Ђиласом и хрватским сардинама, вођена против тадашњег потпредседника Владе Србије Небојше Човића?

Разлог: „кад је тешко - Човић“ негде је изјавио да треба проверити пословање Митровићеве компаније. Ко се још сећа да је слична Пинк кампања вођена и против професора ФПН Чедомира Чупића? Разлог: Чупић се негде запитао - зашто, ако се већ руше нелегални објекти разноразним сиромасима по Србији, нико не сруши и зграду ТВ Пинк, која је подигнута још у ЈУЛ-у без неопходних дозвола.

Стратегија је иста - Митровић, кога у животу занима углавном да ли ће неко некога креснути на Фарми или преклати на Двору, како би му скочио рејтинг, који из истог разлога сања да неко призна инцест са целом фамилијом до шестог колена у „Тренутку истине“ - почиње да разоткрива друштвено-политичке афере од личног значаја.

Рецимо, како је Чупић купио стан, како је докторирао, оклен паре Ђиласу, и у све то укључује истраживачку новинарску машинерију која је дотад углавном истражавала зашто је Секи Алексић рикнула чивава. А притом, ко и сваки српски медијски тајкун - новинаре третира ко бело робље - плате су им мале али нередовне.

Уз то, не плаћа ни порез држави јер је типичан балканоидни медијски магнат увек спреман да друге гања због пословних пропуста, али, наравно, није луд да гања сам себе. Да би друге прозивао због непоштења, ваљда и сам мораш бити поштен?

У међувремену, Митровић се помирио са свима с којима је ратовао и с већином које је линчовао, чак и са својим личним антибиографом Тијанићем, власником два антологијска текста под насловима „Жељко - човечја рибица“ и „Жељко - идиот“.

Што ће рећи - помириће се он и с Ђиласом - за то не треба да бринете. Кад је могао да се помири са сопственом кумом која га је, према речима заштићеног сведока, типовала мафији - ваљда ће наћи заједнички језик и с овима који га бар нису типовали мафији. Било је то време кад је Жељко М. дошао у интересантну ситуацију - више је веровао кредибилном Дејану Миленковићу Багзију него сопственој куми.

Па је Дејан Миленковић Багзи једно време био уредник културно-уметничког програма на Телевизији Пинк. И Цецу нехотице „скинуо“ с репертоара пре неколико година. Што не значи да овог Видовдана на Пинку нећете гледати директан пренос с Ушћа. Ко што сте некада гледали директан пренос свадбе вокалне интерпретаторке са све гађањем јабуке на крову и сватовима који су уместо петарди носили хеклере.

Никада му, истина, није падало на памет да истражује пословање учесника поменуте свадбе, јер Жељко Митровић истражује пословање само оних који не умеју да пуцају. И по могућству нокаутирани леже у блату.