Вести
26. 06. 2013.
„Кефалица“
„Кефалица“, емисија некадашње ТВ „Авала“, ауторке Тање Алексић спада у светле тачке овдашњих електронских медија. У њој су деца из београдских вртића одговарала на различита питања, а „Кефалица“ је била толико популарна да на интернет порталима њени „бисери“ и данас имају бројне симпатизере. Шта се све ту могло чути... Сећам се једно питање је било и „шта раде новинари?“ Заинтересујем се, одговор ме одушеви.
„Новинари седе у студију, слушају Гранд шоу певаче и певачице и онда оцењују како су певали, какав им је стајлинг, шта су обукли... Па их нешто као питају...“ Није ли то одличан одговор који сликовито описује стање у нашим медијима? Џабе мозгамо ми у НУНС, колеге у УНС, медијске стратегије, експерти... мала деца виде да се новинарство у овој земљи свело на таблоидно препуцавање и сликање по студијима. И ми новинари као нешто питамо, такорећи истражујемо.
Али, ми смо и добро прошли. Знате „ко је био Иво Андрић?“ „Он је био зидар и направио је највећи мост на Дрини, ал му нису платили“, чуло се у „Кефалици“.
Питање „ко је патријарх?“ имало је више занимљивих одговора. „Он је исто што и Свети Сава само што је жив“. „Кад је Божић или Ускрс он пева, а није снимио ЦД“. „Патријарх је онај што се крсти кад му ми машемо“. У „Кефалици“ су се углавном могли чути једнако паметни и духовити одговори. На питање ауторке „Како се зову људи који раде у банци?“, уследио је одговор: „Па не знам, нисам их питала“. „Чему служе рекламе?“ „Рекламе служе да идеш да пишкиш ако ти се пишки“. „Шта је љубав?” “Љубав је оно кад се волите и кад се љубите и кад вам срце дрнда”. Бавили су се београдски малишани и „међународним темама“, па и највећом силом света. Од њих смо тако сазнали да су Американци „они што не знају где је Србија“, а Америка земља у којој су „живели каубоји и индијанци, али су се поубијали, па сад тамо живе само глумци“.
Годинама нема ни „Кефалице“ („Фарма“, „Гранд“ и „ВБ“ су закон“) ни ТВ „Авала“, вртиће су учесници ове емисије заменили основним школама. Нису још стасали за малу матуру, али можда су и они пратили скандал око поништеног завршног испита.
Дакле, држава Србија, лидер региона, кандидат за чланство у ЕУ, „чекалац“ датума за почетак преговора... поново није успела да организује регуларан пријемни испит за упис у средње школе. Поново зато што скандали прате матурске испите годинама, без икаквих последица. Мувања је било и раније, само нико није одговарао. Сада је само пукла брука јер је крађа била очигледна, а и ухапшена радница „Службеног гласника“. Биће да је она „вођа мафије“. У сенци скандала прошла је скоро незапажено чињеница да су свршени основци на „проваљеном“ и поништеном испиту постигли лоше резултате. Слично, али још трагичније десило се овдашњем здравству. Током епидемије бактерије клостидије умрло је осам пацијената Ужичке болнице, али одговорних нема.
Какву поруку тиме држава шаље деци? Да кефала не замарају учењем и размишљањем, пошто муватори увек боље прођу. У „Кефалици“ су то, изгледа, већ схватили. „Шта је то политика?“ „Хм... мени је ту нешто сумњиво...“, одговори један паметан дечак. Можда будући министар. Или бар државни секретар.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.