Вести

25. 06. 2013.

Аутор: Владан Динић Извор: Сведок

Ако Вучић и Дачић контролишу све, ко контролише њих?

Драган Ђилас, званично вишегодишњи (успешни и куђени) градоначелник Београда, однедавно, после „абдикације под притиском" Бориса Тадића, и први човек Демократске странке, председник Кошаркашког савеза Србије, незванично, медијски маг - после Датума и Брисела, ах да, и „Алека" - свакако је најпознатији „српски бренд" на Гугловом претраживачу!

У овом, по много чему, ексклузивном интервјуу за „СВЕДОК", Ђилас, без длака на језику, прекинувши добровољно ћутање - одлучио је да јавности, без пардона, одговори на сва питања која, с правом или не, неважно је, свакодневно, с првих страница њему, очито, ненаклоњених, или боље речено - блиских власти таблоида, и „из минута два" ружичасте ТВ плене пажњу и саблажњавају српску јавност...

Дакле, Драган Ђилас, говори о наводном дилу са Александром Вучићем, о „прављењу" велике коалиције, о својој „смени" са места градоначелника, о наводном расколу у ДС, Јеремићу, Петровићу, Тадићу...

О последњим, заиста безочним нападима власника ТВ „Пинк" империје, „пробуђеног" и, изгледа, „набаждареног и нашпанованог" Жељка Митровића, Датуму, реконструкцији Владе, могућим изборима, могућем банкроту Србије, именовању Љиљане Смајловић и Ратка Дмитровића за прве људе „Политике" и „Новости"...

Сведок: Вас су оптуживали (и оптужују) да сте медијски магнат и „власник свих медија у Србији". Данас, ако се погледа садржај, чини се да има и других газда. Каква је по Вашем мишљењу медијска сцена била у доба власти ДС, а каква је данас, у доба чини се неприкосновене моћи - Александра Вучића?

Драган Ђилас: Стање у медијима увек је реалан приказ општег стања у друштву. Тако је било за време прошле Владе, тако је и данас. Не знам колико је прошла Влада користила свој, да га назовемо, неформални утицај на уређивачку политику медија, али знам сигурно да ја нисам нити тражио да се поједини текстови скидају, нити сам сугерисао уредницима информативних редакција шта треба да раде.

С: Нисте тражили, али шта сте радили?

Д.Ђ: Сваки пут када ми се чинило да вест о ономе што ја радим није реална, бунио сам се, али то раде сyе јавне личности на свету па и политичари у Србији. Прошла власт усвојила је по многима споран Закон о информисању који је на неки начин створио законски оквир за утицај власти на медије, посебно, чини ми се, према главним уредницима. Ако директор једног предузећа у Србији не гарантује својом имовином за преузете пословне потезе, зашто би онда уредник у новинама, због онога што објави, могао на суду да остане без стана. Тадашњи коалициони партнери инсистирали су да ДС подржи тај закон. Ја сам био против, али победио је став неких правника у ДС који су говорили „сваки се закон може поправити амандманима".

С: Садашња власт не доноси такве законе?

Д.Ђ: Не доноси такве законе али учествује у сменама непослушних уредника и толерише у најмању руку недопустиво понашање неких медија. Промењени су главни уредници у „Политици" и у „Новостима", РТС ускоро ће живети добро, или лоше, у зависности од пара које добије од Владе. Јасно је већ свима да неке новине имају далеко више информација од појединих министара у Влади или од људи у Тужилаштву. То није добро, земља у којој се унапред суди у новинама никако није земља у којој се судство може назвати независним. Када таблоиди месецима од неког човека у земљи праве криминалца и злочинца, мало који судија ће ће казати - човек је невин, када читава земља и политички врх, који то толерише, очекују од њега пресуду на 10 година робије. Реченица „Нико није крив док се не докаже супротно" није ни народна мудрост, ни пословица. То кажу наши закони... Наше судство би тако требало да ради, али за то је потребно да будемо нормална и озбиљна држава.

С: Ви сте, недавно, тужили „Курир", па сте, колико знам, смањили одштетни захтев?! Да ли Ви то не верујете да ово наше реформисано правосуђе може да Вас заштити, или сматрате да сте немоћни?

Д.Ђ: Просечан одштетни захтев у Србији је милион динара, а често пресуђене одштете износе половину тог износа. Са астрономским износом одштете желео сам да скренем пажњу на величину лажи које су о мени написане. Можда то и нисам најмудрије урадио, али се стварно осећате немоћно када неко слаже да имате 1.2 милијарде евра у земљи у којој је укупни државни дуг 19 милијарди.

С: Смањили сте одштетни захтев?

Д.Ђ: Прилагођен је на висину примерену и времену и земљи у којој живимо. Комплетан износ који, од тих тужби, будем добио биће уплаћен установи која која брине о ментално хендикепираној деци у Сремчици, што је мотив више да се тај поступак пред судом води на цивилизован и законит начин и да се до пресуде дође што пре.

С: Зашто сте опрезни?

Д.Ђ: Не желим да верујем да ће нечији притисци, или политички интереси, одлучивати у том поступку! То би, стварно, после свега, било превише.

С: Сведоци смо многих брзопотезних промена челних Људи у медијима: Вукотић, Бујошевић, а ускоро су на реду РТС, Танјуг, Блиц... Како се догађало и када је ДС била на власти. Да ли српска медијска сцена оваквим дешавањима срља у тотални медијски мрак, а Србија у диктатуру?

Д.Ђ: Већ сам говорио да се у Србији на један врло перфидан начин уводи једнопартијски систем власти. Борба за Косово и борба против „оних који су нешто крали" параван су иза кога се једна странка бескомпромисно обрачунава са свима који мисле другачије. Нема ту заштићених, данас је разапет фискални савет, који се не стиди, а има веће плате од Томе Николића. Сутра је на реду неки министар из Владе, или сам премијер. Затим долазе привредници, па опозициони лидери. Иза њих су владике, непослушни уредници и интелектуалци. Када год понестане непријатеља државе и власти - па тапету су ДС, Драган Ђилас, његови сарадници, или блло ко други ко се усуди да пита докле Људи више?

С: Да би се све то, што тврдите, спровело у дело, потребно је много тога?

Д.Ђ: За све то неопходно је, уз таблоиде који раде прљав посао, имати под контролом и угледне новине. Које поставио Ратка Дмитровића на место првог човека „Новости"? Држава? Богићевић? Фармаком, или су то заједно урадили? Ко је човеку који је био ударна песница Милошевићеве ратнохушкачке политике дао да данас управља Новостима? Да ли човек који се јавно залагао за укидање емитовања америчких филмова и који је пре само годину дана поредио визију Зорана Ђинђића са видовитом Зорком, може да води медиј чији је сувласник држава? 

С: Најављена промена десила се и у „Политици"?

Д.Ђ: Чиме је то Љиљана Смајловић заслужила, осим подршке „Куриру" и„Пинку" у нападима на мене, да опет уређује „Политику"? Па Љиљана Смајловић је она особа која је усред изборне кампање на насловној страни Политике пренела текст из „Курира" - како је у сефу Ненада Богдановића пронађено више од 30 милиона евра! „Политика" преноси „Курир?!" Због те и такве Љиљане Смајловић, која је у то време била директно у служби Војислава Коштунице и Александра Никитовића, супруга и деца Ненада Богдановића су у сузама држали пресконференцију да покушају да убеде грађане да њихов муж и отац у сефу није имао ниједан посто од износа за који је мртав оптужен! Хеј, људи, докле смо то поново дошли, да Ратко и Љиља поново пишу...

С: „Препоштени" Жељко Митровић је, слажем се са оценом НУНСа (иако се с тим удружењем у много чему не слажем!), последњих дана из „минут два" одапиње отрвне стреле према Вама, називајући Вас, ако сам упамтио, криминалцем, тапкарошем, сецикесом...апсаџијом невиних људи, лекара? Прозивка се наставља, али приметно расте његова нервоза - што Ви ћутите? Да ли је ЖМ својевољно, или по нечијем налогу, кренуо на Вас?

Д.Ђ: Све што сам имао да кажем о нападима господина Митровића, већ сам рекао. Даље ће се тиме бавити надлежни државни органи и институције. Разумећете да о човеку који тврди, док то моја деца гледају, да сам пљачкао њихову мајку и моју бившу супругу, а у следећој реченици да сам све своје пријатеље побио на спавању, не желим да говорим.

С: Да ли то - преведено на српски значи да је „тамо где треба" оцењено да је притисак преко „Курира" мали да би Вас срушио са власти у Београду, па је „ПИНК" само појачање и „сапинто власти"? Уз то, да Вас питам: није ли тајно снимање разговора - кривично дело, и нису ли ти „записи" са видео трака заправо дело неке државне или приватне тајне службе? Прво су Дачића плашили „јужним воћем", а сад Вас „белим мантилима"?

Д.Ђ: Опште је позната чињеница да је управо борба против корупције у одгромном броју земаља које су из источног блока закорачиле у демократију била најчвршћи параван за обрачун са политичким противницима. Механизам је увек исти. Прво се фабрикује афера, тако што јој се да неко звучно име, нпр: „пљачка века", „бели мантили", или једноставно лоповлук.

С: Дакле, ради се по унапред написаном сценарију?

Д.Ђ: Затим се именују унапред одређени кривци, па се њихова кривица доказује, за народ, сензационалним доказима. Нема суштинске разлике - да ли су у медијима изнети тајни порноснимак, фотографија скупог летовања, или недозвољен тонски запис. Суштина тог прогона је да увек, уз наводне оптужнице, иду и клевете ко је понижавају човека. Нико се више ни не сећа у Србији, да је, рецимо Цвијан, постао звезда политичке сцене управо недозвољено и тајно снимајући с'удију врховног суда Србије, Нату Месаревић. Али није то био разлог за јавну осуду њега, него наслов НАТА ПЛАТА. Да је Циплић, чини ми се смењен такође због некаквих тајних снимака свог државног секретара. Али пресудна је била информација да у кабинету наводно дрзи фрижидер пун пивских флаша од пола литра... Након таквих „доказа", иде „пресуда" која је толико пута поновљена да више нико ни не размишља да ли у свему томе има истине или нема!?

С: Па то, у Србији и врапци знају, нисте открили „рупу на саксији"?

Д.Ђ: Јесте, многи данас у Србији све то знају, али се и на јавној и на политичкој сцени о томе се ћути. Зато сам и рекао да је ДС данас последња одбрана демократије у Србији. Рекао сам такође да у овом обрачуну нема ни поштеђених, ни невиних. Сви који данас ћуте, верујући да ће избећијавни стуб срама, само ако окрену главу на другу страну, варају се. Нико не сме да се осећа сигурно и слободно, то је суштина свих аутократских система на свету.

С: Ви сте то јасно и гласно рекли...?

Д.Ђ: Како сам после те изјаве прошао, дословно можете данас и да гледате на једној телевизији, а доскора сте могли само да читате у једним новинама.

С: О Вашем, наводном, маркетиншком царству, писало се доста, додуше, посебно од кад ДС није на власти у Републици. Говорило се да сте Ви господар живота и смрти већине медија, који, наводно, без Ваших маркетиншких агенција не могу да преживе? Шта је у томе истина, а шта лаж? И, ако није пословна тајна, који су ти медији које Ви памажете, а који - које „убијате"?!

Д.Ђ: Свако тржиште на свету, па и медијско тржиште у Србији контролисано је, или слободно ради, у односу на то колико се у њему поштује закон. Када је највећим играчима дозвољено да не поштују своје законом или уговорима преузете обавезе, било да је у питању неплаћање обавеза према држави, некажњено не плаћају робу услуге, то се зове нелојална конкуренција. На таквом тржисту, где је великима дозвољено да буду, рецимо, највећи порески дужник у Србији, мали играчи не могу да се одупру.

С: Дакле, „велики играчи" су проблем?

Д.Ђ: Не! Замена теза је да су велике компаније по природи ствари проблем. Проблем су они који су велики, а могу да крше закон како им се ћефне. Фирма о којој је иначе говорио господин Митровић, испуњава све своје законом и уговорима преузете обавезе, како према држави Србији, тако ипрема свима на тржишту са којима сарађује. Ја нисам градоначелник ни Загреба, ни Љубљане, ни Сарајева, ни Подгорице, ни Тиране, ни Прага, а фирма је и тамо и те како успешна. Да има истине у ономе за шта ме оптужују, логично би било да је фирма успешна само у Србији.

С: Како „Сведок" НИКАДА није имао огласе преко Ваших агенција (сви покушаји су се обијали о одговор: морамо Ђиласа да питамо?!) мислим да имам право да се „Љутим", али ми то не даје за право да Вас малтретирам преко страница својих новина, као што то сада, изгледа, раде многе новине, за које се заиста може рећи да су „живеле" од огласа добијених преко Ваших агенција?

Д.Ђ: Новине као и сваки другиј медиј за оглашавање, својом уређивачком политиком профилише своје читаоце, па самим тим и публику за оглашавање. Морате разумети да, рецимо, произвођач хране за бебе не жели да се рекламира у новини која има на насловној страни текстoве о педофилима, или о самоубиству родитеља новорођене деце, зато што не могу да их прехране. Иста је ствар и са телевизијама, у неким емисијама компаније желе да се оглашавају у некима не. Дакле, оглашавајући се у неком ТВ формату, нпр. јутарњи програм, ваш производ дели на неки начин исте вредности као и емисија у којој се рекламира. Када се рекламирате на Фарми, ви такође делите вредности те емисије и ваш производ се повезује са њима. Није маркетиншка агенција та која одређује место где ће се неки производ рекламирати, нити је пресудан тираж неке новине, или гледаност телевизије. Обе те ствари јесу важне, али ниједна од њих не утиче пресудно на одлуку где ће бити емитоване, или објављене рекламе. По мом искуству, комбинација оптимизма, доброг укуса, објективности и гледаности или читаности медија, диктирају који ће се производи, домаћи или страни, највише рекламирати.

С: Сада се усваја (опет) некаква медијска стратегија, али никако да се истера суштина на чистац - транспарентност власништва у медијима. Мислите ли да је у Србији уопште могуће да се икада сазнају праве газде новина и ТВ станица?

Д.Ђ: Није суштинско питање које власник медија, него да ли тл медији могу, по постојецој законској регулативи, да раде слободно. Ако могу, онда је неважно ко је власник. Питање слободе медија мора бити повезано са питањем одговорности. Када би та веза била законски јасно дефинисана, ко је власник медија не би ни било суштински важно. Нити би тада власник могао да утиче на уређивачку политику медија, нити би новинари, чак и да желе да слушају власника, то могли да раде на начин који крши закон, или је ван опште прихваћених правила понашања. Србија је нажалост јако далеко од тако регулисаног медијског простора. То данас не одговара ни властима, ни власницима медија.

С: У свету је, ипак, чини се - другачије?

Д.Ђ: Да. У свету није реткост да медији врло транспарентно и отворено подржавају неку политичку опцију, да подржавају нечију кандидатуру, или да оштро критикукују оне са којима се не слажу... Једини услов за то је да су објективни и да говоре већ пред законом утврђене чињенице. Силвио Берлускони је, чини ми се, активан и значајан политичар од 92. и у италијанској и у европској политици, иако је власник и медија и фудбалског клуба. Мајкл Блумберг, по многима најушпешнији градоначелник Њујорка свих времена такође је власник медија који ни не крије жељу да купи светски утицајан лист „Економист". Закон је тај који регулише медијско тржиште, а не власници медија, они се мењају и њихово присуство је ствар пословног, а не политичког интереса.

С: Доста о медијима. Утисак је да Ви, као градоначелник и као председник највеће опозиционе странке, с правом, критикујете садашњу власт, али да у широком луку заобилазите да помињете тренутно неприкосновеног владара Србије, Александра Вучића?

Д.Ђ: Александар Вучић није председник Србије, то је Томислав Николић. Александар Вучић није ни премијер Србије, то је Ивица Дачић. Ја јако добро разумем потребу СНС-а да постојање странке и све њене лоше резултате или нестручност сакрију иза популарности Александра Вучића, али то није могуће. Србију не води Александар Вучић. Србију води Влада Србије.

С: Кога, онда, Ви, у ствари, критикујете?

Д.Ђ: Ја, када критикујем, критикујем ту и такву лошу Владу, а спреман сам да им бланко признам да је у тој лошој влади Вучић најбољи. Само то не значи да је све што он каже добро и зато што је он популаран, то не значи да су и Влада и странка у којој је он председник популарни. Ако је он добар, а како кажете у то верује цела Србија, онда је он сам највећи и најбољи доказ да су остали катастрофа, не само коалициони партнер, него и читав СНС.

С: Шта замерате СНСу?

Д.Ђ: Шта СНС нуди у економији и привреди? Ко је икада од њих чуо иједан економски предлог, осим да им је економија ноћна мора? Како су нам то сами признали они подржавају Динкића који им је пре неки дан јавно нудио да преузму његово министарство - ако знају и умеју боље. Они то нису прихватили - што значи да од Динкића бољег немају. СНС такође нема никакве идеје, ни предлоге у области просвете, здравства, запошљавања, пољопривреде. Све су то кључне области за опоравак Србије и излазак из кризе.

Цео интервју прочитајте у штампаном издању Сведока.