Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Надзорне камере за полицију, новинарске на страни грађана: Зашто је важно да медији сниме учеснике протеста?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

08. 07. 2025.

Аутор: Н1 Извор: Н1

Надзорне камере за полицију, новинарске на страни грађана: Зашто је важно да медији сниме учеснике протеста?

Присуство камера током протеста постаје кључни фактор у документовању полицијског поступања, али и извор тензија међу учесницима. Док правници упозоравају на злоупотребе наџорних снимака у Београду, новинар Н1 Петар Гајић истиче да објективно извештавање и снимање догађаја од јавног интереса представља заштиту права грађана – и препреку евентуалној полицијској бруталности.

„Ми се суочавамо са тим да поједини грађани не желе да их снима камера, јер верују да их на основу снимака Н1, Нове, Инсајдера, полиција и тужилаштво прогоне. То је заблуда. Полиција такође снима догађаје. Ту су увек полицајци у цивилу, они носе поло мајицу, имају торбицу и они такође снимају догађаје и циљано су ту да би вас сликали у тренутку када изгурате контејрнер на улицу и урадите нешто слично. На основу тога ћете одговарати“, казао је новинар Н1.

Сигурне камере су на страни полиције, а камере новинара на страни грађана, истиче Гајић.
 
„Постоје сигурносне камере које су сада моћне и могу детаљно да покажу шта су догађало. Сигурносне камере су на страни полиције, а камере новинара су на страни грађана. У томе је поента. Да није камера Н1 снимила када је студенткиња Соња Поњевић прегажена, неко би могао да каже да се то није ни догодило“, објаснио је он.
 
Правника НУНС-а Рада Ђурића брину камере постављене без дозволе у Београду јер је, како каже, јасно ко снима, како снима и како се обрађују подаци.
 
Новинар Н1 објашњава и како треба поступати када грађани замоле да се не снимају.
 
„Када је новинар на јавној површини и кад су људи ту, новинар сме да их снима. Али, ако је напета атмосфера, паметно је да новинар не улази у сукоб и да их послуша и да проба да покуша да уради посао на алтернативни начин“, објаснио је Петар Гајић.
 
Објаснио је и како поступати у односу са полицијским снагама.
 
„Важно је рећи да полиција и Жандармерија када интервенишу у таквим ситуацијама зазиру од камера. Присуство камера помаже људима који су на протесту да не би било веће бруталности. Уколико на располагању не би били снимци тих догађаја, полиција не би водила рачуна… све што се догађало би било бруталније, брже би се разбиле демонстрације, а повређених би било много више. Имали би проблем да покажу и докажу повреде“, каже новинар.
 
Адвокат НУНС-a објашњава и које су дужности новинара у оваквим ситуацијама.
 
„Оно што нам Закон о јавном информисању налаже, новинар јесте дужан да прикаже што објективнију слику како би јавност била упозната са дешавањима, јер је то догађај од јавног интереса. Важно је да бисмо забележили поступање службеног лица и како бисмо имали довољно информација о томе да ли је прекорачена сила… То је једна заштита за грађане, поготово ако имамо озбиљна прекорачења сила, што је касније важан доказ“, објашњава наш саговорник.
 
Гајић наводи шта је још битно како би безбедност новинара била загарантована.

„Важно је да нагласите лицу које поступа према вама да сте новинар, да нагласите за коју кућу радите и по могућности, да сте уживо у програму. Када се новинар нађе наспрам кордона полиције или Жандармерије било би добро, и то смо ми урадили, да приђе полицајцима, да им се обрати, да им каже да је новинар, да каже да ће извештавати и да сачека да га један од припадника те јединице, а то је обично особа која држи телефон и нема шлем на глави, дакле, није лице које ће интервенисати, слика.

Нека пракса је да та особа подели ваше слике осталим колегама и већа је вероватноћа да вас неко неће ударити пендреком или да ће имати бар мало више обзира. Добро је да сте обележни, да имате ПРЕСС прслук“, истакао је он.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси