Вести
19. 06. 2013.
Страст за Политику
Како је Данас писао још крајем фебруара, Љиљана Смајловић је пре два дана изабрана за главну уредницу листа Политика.
Иако је својевремено објављивањем једне информације изазвала прави политички лом, па онда позвала у помоћ и писање једног таблоида, што свакако није било достојно традиције листа Политика, Смајловићева спада у ретко добре новинаре, какви се у Србији тешко налазе.
Ма шта сада она причала, њен толико жуђени и коначно у понедељак потврђени повратак у лист Политика, вероватно зато није изазвао салву циничних, критичних, па често и неприкладних коментара на посећеним интернет форумима, што је иначе било готово уобичајено код већине њених јавних ангажмана. Има их који љутито тврде да листу Политика нико и ништа више не може вратити стару славу, али и оних који верују да колегиница Смајловић још може на ту новину пренети своју „критичност, аналитичност, дубину уместо површности и форме“.
Они што се чуду не могу начудити да је пристала да се врати у кућу из које су је октобра 2008. године најурили, у којој је део запослених упорно писао петиције за њену смену и у којој за њом и њеном екипом, кад је најурена, нико није зажалио, ништа не знају о њеној страсти да прави баш Политику. Љиљана Смајловић не дели већ практично озакоњено мишљење да држава треба да изађе из свих медија - Политика , а не можда Тањуг, треба, по њеном мишљењу, да остане изузетак. Ипак, она тврди да је имала само два услова да се поново прихвати функције главног уредника, како и она воли да истиче, најстаријег дневног листа на Балкану: да јој се дозволи да доведе „неке људе у Политику“ и друго, да се повуче одлука бившег управног одбора листа да му се врати стара глава на чему упорно инсистира породица Рибникар! Иако у јавним наступима делује одмерено, Љиљана Смајловић је за време првог мандата на месту главног уредника Политике (2005-2008) у том колективу стекла много непријатеља пре свега зато што је често била лична и што се отворена ослањала на „своју екипу“. Многи у Политици са великим олакшањем очекују повратак њене високе професионалности, а многи са зебњом повратак њене пристрасности.
Главни уредник Политике свакако ни овог пута није изабран по демократској процедури, али колегиница Смајловић и иначе више држи до професионалности него до демократичности. Политику је 2008. године оставила у губицима и дуговима и са ниским тиражом, сад ће је преузети у још горем стању.
Рођена је у Сарајеву, радила је Ослобођењу, Времену, НИН-у...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.