Вести
18. 06. 2013.
Радију недостају ауторски програми
Медиј који се слуша трећи је на листи по учесталости коришћења у Србији, одмах иза интернета и телевизије
На листи медија које становници Србије свакодневно користе радио се налази на трећем месту, после интернета и телевизије. Најстарији електронски масовни медиј, према резултату недавне анкете (6.600 онлајн испитаника), користи њих
32 одсто. И то неколико пута у току дана, предочено је недавно на конференцији „Дигитални дан”.
Истраживање (спроведено од 30. априла до 10. маја на 12 домаћих портала) скицирало је навику коришћења медија. Шампион је интернет, следи ТВ, радио па штампа.
Тиме се наметнуло питање да ли се уређају, чијем је стварању допринео и наш Никола Тесла, ближи крај или се његов нови облик назире у будућности.
Горица Нешовић, водитељка „Буђења” на Радио Београду, сматра да се радио слуша.
– Радио је и даље најбржи и најдоступнији. Нема куће која нема транзистор. О мобилним телефонима да не причам. Током „Буђења”, од раног јутра добијамо ес-ем-есове, поруке на „Фејсбуку”, електронску пошту којима слушаоци јављају да су у превозу (преко мобилних), на тераси, у башти, у штали, на улици… Ту су и возачи аутомобила – набраја Горица Нешовић и констатује да радио омогућава највећу мобилност корисника и да не захтева пажњу као визуелни медији.
– Уз радио може да се ради сваки други посао – сматра водитељка.
сличан став има Игор Бракус, водитељ емисије „Бракус од 3 до 5” на Радију Б92.
Водитељ забавног програма истиче да људи генерално понекад желе да побегну од ТВ-а.
– Просечном слушаоцу радија данас готово ништа, сем музике, није претерано интересантно, што се одражава на мањак квалитетних аутора водитеља, па самим тим постоји дефицит добрих ауторских програма – указује Бракус.
На питање ко су данас слушаоци, Зоран Модли, доајен радија, каже:
– Последица огромне дисперзије радија дуж небројних фреквенција јесте форматирање радио-програма: окретање одређеној популацији „гађањем” садржаја како би је везали за себе. Ти садржаји су само музички. Желе да шармирају адолесценте и млађе пунолетнике, па је ниво комуникације са слушаоцима елементаран и удворички. Потцењује се публика која је спремна за веће изазове – сматра Модли, и открива да радио слуша 24 сата и да има по један апарат у сваком кутку стана.
С друге стране, Модли закључује да би данас пре могло да се каже да се радио само ослушкује. Превласт интернета наши саговорници потврђују и не буне се.
Уверени су да је трансформација радија у току. Питање је само ка којој форми.
Горица Нешовић је концизна:
– Постоје интернет радио-станице. То је будућност и код нас, а у свету су оне одавно заживеле. Ми каскамо, наравно, јер не постоји техничка подршка за тако нешто, али доћи ће ваљда и то на ред.
Ширина интернета, према Модлијевом мишљењу, има и позитивну и негативну страну. Позитивна страна је то што интернет нуди могућност окупљања људи, али не треба занемарити ни то што његова ширина често утиче на разбијање фокуса код људи.
– Ако нисте довољно самодисциплиновани да се усредсредите на битну информацију, тешко је. Све кључа од бесомучног маркетинга и буке. Бизарности су најгледаније („Јутјуб”), скаредности најчитаније (друштвене мреже). Али, демократичност интернета допушта промоцију и размену дивних идеја, рађање хиљада радио-станица које постоје само на вебу, даје шансу стидљивима и друштвено неприлагођенима да заблистају у окружењу у којем могу да се опусте – сматра Модли и сумира да је бесмислено стављати знак једнакости између доминације интернета и сумрака електронских медија:
– Радио и ТВ су се одавно преселили у сајбер-простор, само неки то још нису приметили – истиче Модли.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.