Вести
10. 06. 2025.
НУНС, АНЕМ и Локал прес: Нетранспарентним изменама три медијска закона угрожена слобода медија
Независно удружење новинара Србије, Асоцијација независних електронских медија и удружење Локал поручују да су дубоко забринути због начина спровођења процеса измене три кључна медијска закона.
Независно удружење новинара Србије, Асоцијација независних електронских медија и удружење Локал прес изразили су дубоку забринутост због начина на који је спроведен процес измена три кључна медијска закона.
Како су навеле три новинарске организације у заједничком саопштењу, то су Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), Закон о електронским медијима (ЗЕМ) и Закон о јавним медијским сервисима (ЗЈМС), чији је предлог Владе данас усвојио скупштински Одбор за културу и информисање, а о којем ће народни посланици одлучивати сутра на ванредном заседању Скупштине Србије.
"Процес који траје више од годину и по дана доведен је у завршну фазу кроз неприхватљиво убрзан поступак, кратке рокове и уз изостанак транспарентности, све под изговором усклађивања са препорукама Европске комисије", истиче се у саопштењу.
У саопштењу се, такође, подсећа на то да су коментари Европске комисије на предложене нацрте закона стигли у децембру 2023. године, а Министарство информисања и телекомуникација је тек крајем 2024. одлучило да на њих одговори и формира радне групе. "Ове групе имале су изузетно кратак рок за рад, без увида у верзије нацрта које су послате у Брисел", пише у саопштењу.
Такође, упркос поновљеним захтевима новинарских и медијских удружења да се организује јавна расправа о најновијим изменама ЗЈИМ-а и ЗЕМ-а, Министарство је одбило тај предлог, наводе ова медијска удружења.
"Начин на који је овај процес спроведен, као и измене које су усвојене воде ка даљем урушавању медијских слобода и озбиљно нарушавају смисао демократских процедура", истичу НУНС, АНЕМ и Локал Прес.
Додаје се да су најновији предлози Министарства за измене чланова 84 и 85 Закона о јавном информисању и медијима, који се односе на претпоставку невиности и извештавање о кривичним поступцима, измењени у складу са предлозима НУНС-а, АНЕМ-а и Локал преса.
Та удружења су указала на то да "претходне формулације додатно ограничавају новинаре и нису усклађене са европским стандардима".
"Ипак, измене које се односе на област јавних набавки и власништва у медијима и даље остају проблематичне и представљају корак назад за слободу медија. Јавне набавке и даље остају без детаљног уређивања услуга, не прописују се услови под којима се оне могу набављати, не утврђује механизам контроле и не упућује на примену Закона о јавним набавкама", додаје се у саопштењу.
"Неприхватљиво враћање државе у власништво медија"
Три медијска удружења скрећу пажњу на то да "све то оставља могућност злоупотребе и фаворизовање одређених медија, супротно европским стандардима и супротно захтевима Европске комисије".
НУНС, АНЕМ и Локал прес су у последњим коментарима на ЗЈИМ поново истакли неприхватљиво враћање државе у власништво медија, које није у складу са Медијском стратегијом.
У саопштењу су поново указали да члан 39а уводи одређене обавезе за медије у (непосредном или посредном) власништву субјеката попут Телекома, али без независног надзора и санкција за њихово кршење.
"Раније смо упозоравали да се ослањање искључиво на саморегулацију у медијима под државном контролом не може сматрати гаранцијом уређивачке независности, већ може легитимисати политички утицај", наводи се.
"Измене Закона о јавним медијским сервисима доносе одређене позитивне промене", али, како се наводи, ипак, "последње измене усвојене након коментара удружења остају површне и не дотичу суштинска питања, као што су уређивачка независност и концентрација моћи".
Како се истиче, Програмски савет формално бира Повереника за права гледалаца и слушалаца, али та функција остаје маргинализована - повереник је ангажован хонорарно и нема овлашћења да самостално покреће поступке, додаје се.
"Кључни проблем и даље представља концентрација моћи у рукама генералног директора, будући да Управни одбор и даље нема одлучујућу улогу у именовању уредничког кадра", наводи се у заједничком саопштењу. Нова правила о буџетском финансирању јавних сервиса, упркос декларативној забрани политичког утицаја, остављају простор за злоупотребе, посебно због нејасно дефинисаних категорија попут пројеката од посебног друштвеног значаја, додаје се.
Иако се у поседњим коментарима НУНС-а, АНЕМ-а и Локал преса поново инсистира да се измени Закон о електронским медијима и унапреди део који се односи на изборну кампању, још једном је пропуштена прилика, наводе удружења.
"И даље се системски изостављају јасна правила за кључне феномене који обликују медијски пејзаж током изборних кампања - прикривено политичко оглашавање, функционерске кампање и политички маркетинг остају ван регулаторног оквира", наводи се.
На овај проблем годинама уназад указују бројне домаће и међународне организације и институције које прате изборне процесе у Србији, означавајући га као једну од највећих препрека за фер и равноправно информисање грађана, подсећају новинарска удружења.
"Нетранспарентан процес измена закона, уз игнорисање кључних проблема, додатно угрожава слободу медија и демократске принципе", пише у саопштењу. Неопходно је хитно предузети конкретне кораке ка успостављању фер и транспарентног медијског окружења, у складу са европским стандардима, уз пуну одговорност свих релевантних институција, наводи се.
"Само кроз транспарентност, дијалог и поштовање правила можемо обезбедити независне медије који служе интересу грађана и демократији", поручују Независно удружење новинара Србије, Асоцијација независних електронских медија и удружење Локал прес.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.