Вести
14. 06. 2013.
Дом штампе на Тргу Републике ... ко је следећи?
Никада се не треба опустити у овом граду и помислити да се одмакло ка некој узнапредовалој фази урбане цивилизације. Јер, да би се на том путу напредовало један важан услов је чување културног наслеђа и брига о вредностима створених у протеклом времену, пре него смо почели корачање унапред.
Било је до скора правило да кретање унапред извире из оног што је створено пре поласка, да буде унапређење и наставак дела предходника. Тако је било одвајкада, све до данас када је овладао лукративни критериј наручиоца а коме су се придружили и подржали га архитекте и по цену стављања етике еснафа на страну.
Овог пута је тема Дом штампе на Тргу Републике чији је аутор Архитекта Ратомир Богојевић, изграђен 1961 године по добијеној првој награди на конкурсу из 1957 године. Овом здању прети насиље у скалду са турбо варијантом цивилизацијског модела који је овде, у Београду, на путу да превлада.
Наиме, власник простора на врху здања замислио је да прошири постојећи габарит на ИX и X етажу и дода нове метре квадратне, ангажовао је архитекте који су намеру уважили и на врху зграде пројектовали стаклени кубус, стреотипну форму сасвим страну здању, мењајући му притом изворни, аутентични лик.
Дом штампе је пројектован пре педесет година и тада је својим посебним архитектонским изразом и естетиком био испред времена. Здање које формира једну страну Трга Републике поседује свој јасно исказани идентитет а то није измењено ни после пола века. У тексту поводом изложбе о делу Ратомира Богојевића речено је: “Мајсторским архитектонским ткањем Рата Богојевић је приближио језик свог Дома штампе језику ренесансних палата Италије, њиховој стамености и уверљивости.”. Необично јасна и тачна реч о згради која је померила вредносни суд о архитектури пре пола века, а и данас је сведочанство управо о тадањем разумевању цивилизацијског напредовања.
Та својства су очувана, непромењена и до овог времена . Неподељено мишљење је, неподељено што је у локалним условима немогућа мисија, да и данас Дом штампе представља значајно дело савремене архитектуре, коме вредност не умањује протекло време од његовог настанка што је одлика коју поседују само посебни и изузетни објекти. Таквих у Београду није много па је обавеза њиховог чувања и заштите тим већа.
Дом штампе је здање коначно завршено још далеке 1961 године, аутентично архитектонско и пре свега уметничко дело. Архитектонска форма и естетика здања је неупитна и формирана као коначни ауторов архитектонски израз. Дело тог формата и значаја у култури градског миљеа не треба да буде измењено и било каква интервенција би га битно оштетила и умањила вредност која репрезентује вредности културног модела Београда. Дом штампе је знак и обележје места, идентификациони знак преко кога се центар града препознаје и то је још један разлог због чега су било какве измене неприхватљиве.
Због свега тога здање Дома штампе треба да остане у форми иницијалног појављивања од пре пола века, без промена како би својства која га сврставају у један од изузетно успешних изграђених објеката у центру Београда била у потпуности очувана. Уосталом здање Дома штампе има статус појединачног добра под предходном заштитомпа и у односу на ову квалификацију коју је учинио Завод за заштиту споменика културе треба створену вредност још пажљивије чувати и заштити.
Ипак, ако су наручилац “рекомпозиције фасаде” и ангажовани архитекти понети жељом за неким потенцијалним добитком вишка вредности олако занемарили вредности Дома штампе, не само као појединачног здања, већ и његовог ушешћа у урбаној матрици и култури Београда очекивало се да ће еснаф архитектонски реаговати у складу са сопственом етиком која би требало да му буде темељни принцип делања.
Пре неколико дана имао сам увид у “Идејно решење рекомпозиције фасаде ИX и X спрата Дома штампе” у Заводу за заштиту споменика културе са мојом супругом, черком Ратомира Богојевића, која је наследница ауторских права на очевом делу, и међу разним документима видели смо допис Друштва архитеката Београда којим се даје, у име друштва, дакле, свих београдских архитеката, сагласност на предлог рекомпозиције фасаде, односно доградње, промене лика зграде и њене естетике. Заиста изненађује став Друштва архитеката Београда. Упустили су се у оцењивање пројекта који доградњом на врху здања великим стакленим волуменом битно угрожава изворну архитектуру, мада због свега реченог сам пројекат и није битан, ма какав да је, нити треба да буде предмет дискусије. Занемарена је вредност аутентичне архитектуре здања Дома штампе чија би заштита требало да буде првенствени задатак Друштва архитеката Београда.
Сада је ред на Заводу за заштиту споменика културе који треба да искаже свој став према нареченом предлогу и надам се да ће заштити здање Дома штампе у складу са статусом здања који су сами установили и спречити насилни акт који му прети. Иначе, ако буде другачије, био би то преседан који отвара врата следећој сличној здруженој акцији наручиоца и архитеката, онда је питање где је том новонасталом маниру крај и која је зграда предата граду у наслеђе следећа.
Нада ипак умире последња.
Коментари (1)
Остави коментар15.06.
2013.
Ko pita arhitekte?
Na samo Dom štampe već i druge značajne zgrade treba sačuvati jer su mnoge oskaćene raznim intervencijama novokomponovanih "beogradjana".
Одговори