Вести
02. 06. 2025.
Веран Матић: Зашто ћутите?
Питање упућујем-о Европској комисији, ОЕБС-у, владама Велике Британије, Француске, САД, Шведске, Холандије, Немачке, Норвешке… Оптужени сте да не само да финансирате „обојену револуцију“ у Србији, него и да ваше обавештајне службе активно раде против власти у Србији и Центра за друштвену стабилност који се у својим видео памфлетима поистовећује са државом и националним интересима.
У продукцији овог (пара)државног пројекта, цртају се мете познатим новинарима, најнаграђиванијим истраживачким редакцијама и успешним невладиним организацијама које представљају врхунске тимове и појединце у својим областима.
У питању су редакције: БИРН (Балканска истраживачка мрежа), КРИК (Мрежа за истраживање криминала и корупције) и ЦРТА (Центар за истраживање, транспарентност и одговорност).
Они су симболи истраживачког новинарства и друштвеног активизма и често су једина препрека потпуном укидању јавног интереса и контролне улоге јавности која се опире свевлашћу и системској корупцији.
Медијска сцена се свакодневно сужава, а новинаре свакодневно физички нападају. Полиција игнорише или, чак, асистира насилницима. Тужиоци су развлашћени активно деструктивним деловањем дела професије, као и притисцима извршне власти и самог председника. Судство све мање штити људска права и слободу говора, и отворено стаје на страну противника досегнутих слобода и гарантованих права.
Симбол оваквог поремећаја представља тужба судије Апелационог суда Душанке Ђорђевић и њеног супруга, адвоката Александра, због објављених истинитих података о њиховој имовини, које не оспоравају, и који су прикупљени из јавно доступних извора. Овај брачни пар тражи затворску казну за уредника и новинарку од 10 месеци и вишегодишње забране рада у професији, а све због истинитих чињеница презентованих у бази података „Просуди ко суди“ на сајту овог медија, а која се састоји од података прикупљених из јавно доступних извора и од самих судија. Ова драстична казна, незабележена у Европи, тражи се уз оптужбу да су истинити подаци стављени у контекст који је окарактерисан описом ове организације односно Мреже за истраживања корупције и криминала.
О нама – КРИК
Верујем да је и судији која суди у овом поступку и јавности необјашњива оваква тужба, али нама из медија није: утицајни судија, која је била у Апелационом већу које је ослободило оптужене за убиство новинара Славка Ћурувије и, после две првостепене осуде на 100 година затвора за четворицу оптужених – поручује да новинари који пропитују, који истражују, који имају другачије мишљење, који уз то објављују тачне чињенице, које власт таргетира или које је оценила као издајнике, не треба да постоје. Ако постоје, онда ће она искористити свој утицај у постојећем систему да више не постоје. Затворске казне за уредника и новинарку Крика и забрана обављања новинарског посла на више година ће уништити ову редакцију. То је циљ, а истина је колатерална жртва.
На ову незабележену тужбу, односно њену суштину, надовезује се пропагандни памфлет власти против Крика, Бирна и Црте. Иштван Каић у овом памфлету, као и судија Ђорђевић, тврди да нису проблем чињенице које објављују ови медији, оне су тачне, неоспориве, „проблем је како се те чињенице користе. И то је простор за манипулацију… Дакле, не то да ће они изрећи неку лаж, него то како ће они истините чињенице искористити… Њихово правило је да не изрекну неистину у свом истраживању. Али није забрањено да неку истину и прескоче… И да би формирали оно што ви желите, са закључком који ви, заправо, желите.”
Делује сомнабулно, али није баш тако. Времена се мењају. Некадашња, врло опасна флоскула по власт гласила је: „Ако нам чињенице не одговарају, тим горе по чињенице”. Данас је фокус на онима који путем истраживачког новинарства доносе релевантне чињенице. Каже се да истините чињенице нису проблем, али су они који нам их доносе зло. Убиј гласника! То није само филм “Kill the Messenger”, а већ сам писао о томе Немој убити гласника!
То је и мантра на којој је заснована стратегија власти свакодневно, а овај „урадак” само дефинише да ће КРИК, БИРН и ЦРТА бити мете све док не нестану.
Колико банално звучи Каићева прича о завери између БИРН-а и Времена, које је као преносило истраживачке текстове само због тога што је једна од директорки БИРН-а ћерка покојног Драгољуба Жарковића. Колико то вређа на много начина, и то је смисао. Не чињенице, него повредити, и ударити на онога ко не може да се брани. Или ударити на жену, новинарку. Ово је неуспели покушај да се успех ове истраживачке редакције, која је цитирана у најугледнијим светским медијима, са бројним домаћим и међународним признањима, делигитимизује кроз пласирање приче да им се текстови преносе преко везе.
Новинара БИРН-а, Алексу Тешића, који се едуковао за проблеме са којима се новинари суочавају, а тичу се високотехнолошког криминала, и који је разоткрио нелегалне активности репресивног апарата, када је реч о инсталирању шпијунских софтвера, прислушкивања и праћења, „дискредитује” се причом да се школовао да разоткрива злоупотребе институција као што је БИА која, кроз Државну безбедност, има тешко наслеђе злочина и према новинарима.
Јасно, много им смета и истраживање руског и кинеског малигног утицаја, који је у нашој реалности постао доминантнији од европског, којем тежимо.
Бизарности у поглављу о КРИК-у, упаковане су драматичне најаве да се неко видео са неким са намером прикупљана података за базу о имовини политичара. Одмах погодак у среду. То нам смета. То нас боли. Толико да се злоупотребљавају институције како би се прикриле незаконите радње политичара из власти, да се учине тајним кривичне пријаве и судски поступци. Са покушајем да се у Закон о јавном информисању и медијима под покровитељством Европске комисије угради забрана новинарских истраживања на тему корупције и назаконитих радњи оних који су део власти.
Ово је био покушај да се реагује како би се забранили подаци из Скај апликација који све више воде ка врху власти. Тако да се у самом програму оптужује влада и обавештајна служба Француске, Холандије и Белгије. Помињу се и представници Одељења за медије Мисије ОЕБС-а у Србији, који су истински пријатељи професионалног и независног новинарства. Медијско одељење Мисије ОЕБС-а представља најкомпетентнију екипу која је много допринела унапређењу законодавног оквира кроз подршку ресорном министарству и Влади, као и функционисању Сталне радне групе за безбедност новинара. Без подршке овог одељења, стање би било још горе. И неко изгледа жели да буде још горе. Много горе. Ово помињање свакако је и порука да се не труде превише, јер је професионално новинарству о Србији непожељно. Баш као и независне институције, регулаторна тела.
Зато се на крају враћам питању на почетку овог текста, свима који су поменути са тешким оптужбама: Зашто ћутите?
Ћутање се увек схвата и као одобравање, што значи да ће се репресија према КРИК-у, БИРН-у, Црти и другим медијима и невладиним организацијама које се свакодневно оптужују и напају, само наставити до уништења.
Верујем да Европска унија не жели да се њена политика према Србији и њеној перспективи слобода назива циничном и неслободарском.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.