Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Лажна слика Србије и света
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

13. 06. 2013.

Извор: Танјуг

Лажна слика Србије и света

Површно и непрецизно извештавање медија, публика незадовољна садржајима

Према речима Јованке Матић, научне сараднице Института друштвених наука, млада и образована публика сматра да се избором вести преувеличава значај Србије у свету, као и да не постоји реална слика промена које се одвијају на међународном плану

Медији у Србији углавном површно и непрецизно извештавају о догађајима у региону и свету, уз образложење да јавност није довољно заинтересована за те теме, али истраживања показују да је публика незадовољна обимом, селекцијом и садржајем вести из иностранства, оцењено је јуче на конференцији „Стварна слика света“. Већина учесника скупа сложила се са таквом оценом, указујући на политичке и финансијске утицаје којима су медији изложени и због којих се све више окрећу сензационализму, док је директор вести и програма Ал Џазире Горан Милић изразио уверење да данашњи медији нису нимало лошији од оних пре ратова 1990-их година. Михаел Ерке, директор Регионалне канцеларије Фридрих Еберт фондације у Београду, приметио је да је за медије у капитализму, који се боре за опстанак, најважније да на све начине привуку пажњу гледалаца и читалаца, што се, како је приметио, углавом своди на потврђивање већ постојећих предрасуда јавности, без истраживачког новинарства.

Директор Медијског архива Ебарт, Велимир Ћургуз Казимир, приметио је да је дописничка мрежа смањена, као и утицај националних агенција, док расте утицај друштвених мрежа, блогова и форума, који често врве од говора мржње и малиоциозних коментара и који се све више користе за спиновање. Казимир је навео да се ове године у Србији мање извештава о региону, у поређењу с претходним годинама. „Ми овде уопште немамо представу како се другде у региону живи. Зашто се не би извештавало и о пијачном барометру, ценама, платама, осигурању, образовном систему, култури... Ако и мислимо да људе овде то не занима, зашто не извештавамо на такав начин да их заинтересујемо?“, рекао је Казимир.

Према речима Јованке Матић, научне сараднице Института друштвених наука, млада и образована публика сматра да се избором вести преувеличава значај Србије у свету, као и да не постоји реална слика промена које се одвијају на међународном плану.

Британски амбасадор у Београду Мајкл Давенпорт оценио је да имиџ Србије на Западу није онолико позитиван колико је био пре 50 или 100 година, али да није више ни онолико под сенком дешавања из 1990-их година. Перцепција јавности може бити промењена, а на Србији је да развије свој бренд на темељу реалности, што представља велику одговорност, рекао је Давенпорт и додао да влада мора да штити слободу медија и изражавања. Спољнополитички аналитичар Момчило Пантелић истакао је да су вести из света слабо присутне у српским медијима и да је приступ тим вестима често једностран и произвољан. Пантелић је подсетио да су новинари некада информацијама мењали свет и доприносили његовом повезивању, док је сада, због развоја интернета, угрожен опстанак традиционалних медија.

Предраг Симић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији (ЕПуС), оценио је да медији нису успели да објасне Србију свету нити свет Србији, док је Драган Јањић, потпредседник НУНС-а, оценио да владајуће елите модификују јавни дискурс према сопственим потребама и виде медије као алат за то, при чему највише користе таблоиде, којима дотурају информације о људима које треба сатанизовати. 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси