Вести

28. 05. 2025.

Аутор: конференцији Јелена Л. Петковић, Перица Гуњић Извор: Цензоловка

Циљ злонамерних тужби сејање страха и ућуткивање новинара, активиста, али и свих грађана

Србија је међу пет држава Европе које су највише погођене тужбама чија је намера да грађани одустану од борбе за истину, да се угуши правда, а погађају не само активисте и новинаре, него остављају последице по целу заједницу, речено је на Анти-СЛАПП

СЛАПП тужбе имају за циљ да ућуткају критику, закопају истину и казне оне који имају храбрости да говоре. Оне злоупотребљавају правни систем, нису ту ради правде, већ ради њеног гушења.

СЛАПП тужбе не погађају само појединце, него целу заједницу. Оне утичу на то да узбуњивачи ћуте, да се новинари двоуме, а да се активисти питају да ли су њихова истина и храброст на терену вредни толиких последица, што је опасно за свако друштво, рекла је на Анти-СЛАПП конференцији Драгана Лукач Зечевић из Партнера Србија.

Она је истакла да овај скуп треба да помогне да се СЛАПП тужбе расветле, разоткрију, да их боље разумемо и, што је најважније, да им се супротставимо.

Задатак који су пред себе поставили организатори конференције, одржане јуче у Београду у организацији Партнера Србија, БИРН и Мрежа одбора за људска права у Србији, ЦХРИС, јесте да јавност буде боље информисана о овом виду правне злоупотребе, да се обезбеди подршка онима који су на мети, изгради окружење у ком СЛАПП тужбе не могу да опстану и јачају законски механизми, као и стварање мреже солидарности.

Хидеа: Претња медијским слободама и демократији

„СЛАПП тужбе имају велики утицај на слободу медија и на могућност да се јавност информише о темама од јавног интереса. Оне представљају  претњу медијским слободама и демократском дискурсу широм света“, рекла је вршитељка дужности шефице мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији Каролина Хидеа.

Она је указала да се ове тужбе све више користе да застраше и ућуткају новинаре, активисте и грађане који говоре о темама од јавног интереса.

Према последњем извештају коалиције ЦАСЕ, коју је припремила Фондација Дафне Каруана Галиција, број случајева СЛАПП-а у Европи се удвостручио од 2020. године, када их је било 570, до прошле године, у којој су забележена 1042.

Најчешћи тужитељи су они који су на местима моћи, пре свих бизнисмени (45,2 одсто) и политичари (35,5). Најчешће жртве су новинари, затим медијске куће, активисти, уредници…

Шефица мисије ОЕБС-а сматра да се новинари појединачно највише нападају зато да што се тако повећава њихова рањивост, финансијска, али и емоционална.

„Не можемо да потценимо ове ризике. Ове тужбе могу да ескалирају. Оне су део физичких претњи и насиља“, рекла је Хидеа, подсећајући на огроман број тужби против новинарке Дафне Каруане Галиције (42) пре него што је убијена.

ЦАСЕ у свом извештају наглашава да је Србија пета по броју СЛАПП тужби од 41 европске земље у којима су овакве тужбе откривене од 2010. до 2023. године. Број није поуздан пошто се случајеви често не пријављују или из различитих разлога је немогуће проценити о каквој се врсти тужби ради.

„У Србији, медијске куће као што су КРИК, Славко Ћурувија фондација, ИН медија и БИРН су мете на десетине тих тужби, од приватних кривичних до привредних судова. И ове правне акције често нису да се задовољи правда, већ да се ућутка критика и обесхрабри истраживачко новинарство“, истакла је Каролина Хидеа.

ЕВРОПСКИ КОРАЦИ КА ПРАВНОЈ РЕГУЛАТИВИ

Представник ОЕБС-а за слободу медија објавио је извештај са 11 препорука у којима се говори о правном узнемиравању новинара.

Европска унија је прошле године усвојила анти-СЛАПП директиву, која онима који су под њиховим ударом даје јачу заштиту и омогућава судовима да одбаце случајеве злоупотреба на самом почетку, а омогућено је и кажњавање оних који злоупотребљавају систем да би ућуткали јавну дебату.

Директива, заједно са европским Анти-СЛАПП препорукама, представља пакет мера које државе чланице, као и земље кандидати као што је Србија, морају да усвоје и спроводе.

Халачева: Институције Србије треба да се потруде да реше проблем СЛАПП тужби

„Претње против медијских слобода расту и једна од најопаснијих алата да се ућуткају гласови јесу СЛАПП тужбе. Ту се не ради о правди, већ о застрашивању. Циљ им је да исцрпе ресурсе, да створе страх и да на крају натерају новинаре и активисте да не раде свој посао“, рекла је заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева.

Она је поновила да је Србија међу земљама са највише СЛАПП тужби у Европи и да институције треба да се потруде да реше тај проблем.

„Морамо да помогнемо онима који су маргинализовани, а не да их ућуткујемо“, рекла је Халачева. Она тврди да Србија није изузетак и да се широм Европе увећава број злонамерних тужби.

„Независни медији и грађанско друштво су од изузетне важности. Ако дозволимо да их СЛАПП ућутка – урушавамо темеље демократског друштва“, подвукла је Халачева.

Извршна директорка организације Партнери Србија Ана Тоскић Цветиновић подсетила је да Србија има победника на такмичењу за европског СЛАПП политичара године, а то је градоначелник Београда Александар Шапић, који се „прославио“ тужбама против истраживачких медија.

Она је истакла да се овакви поступци не воде само против медија и новинара, већ и против активиста и активисткиња, који на терену бране јавни интерес.

„У Горњем Милановцу је против активисте локалне групе грађана покренуто 16 поступака због увреде. И то само против једне особе. Број кривичних тужби који је поднет против активиста у том граду је већи од 30“, рекла је Тоскић Цветиновић.

За њу није кључни проблем број СЛАПП тужби, већ њихов утицај, који се не огледа само у застрашивању појединаца који су предмет тужбе, већ и застрашивању шире заједнице, шире групе активиста и медија. Тако СЛАПП поступци имају утицај не само на слободу изражавања, већ и на слободу удруживања, окупљања.

Жртве злонамерних тужби

Аладин Пулчинац, активиста из Новог Пазара, до сада је платио више од 20.000 евра казни и трошкова због 18 тужби које је против њега поднео Мехо Махмутовић, руководилац опште болнице у овом граду, због лајв снимка на Фејсбуку у време короне, 2020. године.  И то није све – нису сви процеси завршени.

Пулчинац каже да сам не би могао да издржи, да је имао бесплатну правну помоћ од Yукома, као и да су му помогле друге организације цивилног друштва.

Махмутовић је поднео 18 тужби против Пулчинца због истог видеа. „Вероватно он сматра да сам га 18 пута увредио“, каже Аладин, од кога је тражено да се јавно извини како би тужбе биле повучене, али он то није могао да уради.

Тужбе су, према њему, поднете да би застрашили јавност. „Да се сваком да до знања да оном ко је тужен нема спаса на суду.“

Новинарка БИРН-а Јелена Зорић, која је истраживала овај случај, каже да се у Новом Пазару раније говорило „Ћути да не прођеш као Аладин“, али да је сада, када су се људи охрабрили и изашли на улице, он постао симбол града.

Еколошки активиста Иван Бјелић је на конференцију дошао са суђења, али у овом случају је он тужио портал Србија Данас. Објаснио је да су поднели више од 100 тужби против медија који њега и његову организацију нападају и дискредитују. Доводили су га у везу са Драганом Ђиласом, уз инсинуације да за активизам добија новац.

Бјелић је објаснио да он због толиког броја тужби не може да буде проглашен „слапером“, пошто се у овим случајевима ради о кампањама лажи против њега. Он је позвао и друге да туже, тврдећи да закон није на страни оних који те кампање застрашивања спроводе.

Бојан Елек из истраживачког портала КРИК каже да ова редакција тренутно има 17 тужби. Талас злонамерних тужби је кренуо од 2021. године, „буквално за сваки текст који је КРИК објавио“.

Тужбе су постајале све апсурдније, као што је она од Братислава Гашића, у то време директора Безбедносно-информативне агенције, и то зато што је КРИК пренео информацију из суднице, изјаву једног сведока.

Истакао је опасност од тога да се оваквим пресудама истраживачко новинарство доводи у питање, као и да новинари, по стандардима који се наводе у пресудама, сада треба да пишу за суд, а не за грађане.

Пресуда по којој новинар не може да донесе закључак, да објасни шта значи нешто изговорено у судском поступку, представља покушај уређивања медија.

У случају Гашић, проблем је био што је КРИК објаснио шта је значила тврдња једног сведока да је Гашић „био на казану“ код локалног криминалца.

КРИК је тужен и пред Привредним судом. Судија Душанка Ђорђевић са својим супругом тражи затворске казне за новинаре и забрану обављања новинарске професије… а све то узнемирава редакцију која троши велике ресурсе на суђења.

БЕЗ НОВИНАРСКЕ СОЛИДАРНОСТИ НЕМА ПОБЕДЕ НАД ЗЛОНАМЕРНИМ ТУЖБАМА

Без солидарности новинара и медија, агресивна кампања власти и њима блиских људи против медија који им највише сметају неће престати, као што је наглашено и на Анти-СЛАПП конференцији.

Тога још увек нема довољно и у мери која би се могла очекивати, али има лепих примера такве солидарности.

Као што је поменуо Бојан Елек, све је већи број новинара који извештавају са суђења КРИК-у. У суду су присутни и представници цивилног сектора, као и представници међународних организација и амбасада.

Када је Славко Ћурувија фондацији заказано суђење због тужби раније оптужених па ослобођених за убиство новинара, и то 11. априла, на дан када се обележава годишњица убиства Славка Ћурувије, испред суда се окупило неколико десетина новинара, као и представника домаћих и међународних новинарских и цивилних организација.

Драгана Обрадовић, директорка Балканске истраживачке мреже БИРН, подсетила је на тужбе градоначелника Београда Александра Шапића, који је због тога добио награду публике за највећег европског слапера. „То говори о маниру нашег тужиоца“, каже Обрадовић.

Објавили смо да Шапић није пријавио своју имовину у Италији по закону. Није спорно да имовина није пријављена, и Шапић каже да је то тачно, али њему смета формулација из текста да то није у складу са законом. Према њему, ми не можемо то да тврдимо ако о томе не постоји судска пресуда.

„Али то је суштина истраживачког новинарства, да укаже на ствари које нису законите“, рекла је Драгана Обрадовић.

„Спремна сам да признам када нисмо добро нешто урадили или направили грешку, али постоји несигурност када ти не знаш у правном смислу шта је грешка а шта није“, упркос томе што текстови пролазе и уредничку и правну проверу свих података који се у њему износе.

Новинарка БИРН-а Јелена Зорић додаје да је за било ког новинара на планети необјашњиво укидање права истраживачком новинару да коментарише одлуку државног органа, председника општине, градоначелника…

Одбрана од СЛАПП-а у Европи и региону

Др Драгољуб Поповић, судија који је пре пензије радио у Европском суду за људска права у Стразбуру, подсетио је да суд штити слабијег у односу на оног ко је моћнији, зато што он има несразмерно веће фондове и може да узнемирава слабијег тужбама.

Каже да, ипак, не постоји устаљена пракса Европског суда за људска права поводом СЛАПП тужби пошто није било довољно случајева да би се пракса усталила.

Поповић наводи да су правници по природи ствари конзервативни, те да он у речи које су се могле чути на скупу, како новинари сматрају да је неутемељено то што су тужени, верује – али да то треба пред судом доказати.

Према Поповићу, јасно је да онај ко је утицајан мора трпети више критика од обичних грађана, те да су обрнути случајеви анахрони, морају бити превазиђени и у Србији. Он мисли да се мора одбацити и свих 16 тужби које су поднете против активиста у Горњем Милановцу.

„Ако тужилац који прогања новинара тражи сувише високу одштету, то је јасан индикатор о чему се ради. У Француској се у процесима због нарушавања части и угледа тражи симболично један евро – важно је добити поступак, а не одштету“, истиче судија Поповић.

Холт: СЛАПП тужба мора да буде болнија за оног ко тужи

Чарли Холт, представник Глобал Цлимате Легал Дефенце, објаснио је како је коалиција ЦАСЕ против СЛАПП у Европи формирана у време када је мало њих веровало да је могуће преокренути тренд СЛАПП тужби у Европској унији.

„Почетком 2020. је било мало говора о директиви против СЛАПП-а, па смо то морали да променимо. Тада се сматрало политички немогућим да се промени наратив о томе шта ЕУ може да уради, али смо то ипак постигли“, рекао је Холт.

Основна сврха СЛАПП тужби није да се добије пред судом, већ се користи поступак за застрашивање и да се окривљени натера да ућути, истиче Холт. Такве тужбе не функционишу само на суду, јер тужбе постигну своју сврху и пре него што дође до суђења.

„Ефикасна анти-СЛАПП одбрана заснована је на кампањи да се таква тужба окрене против оног ко је поднео“, истакао је Холт.

„Судски процес мора да буде видљиво много болнији за оног ко тужи него за оног ко се брани. Мора да пошаље јасан сигнал да се тактике тужилаца усмеравају против њих.“

Драган Секуловски, извршни директор Удружења новинара Северне Македоније, истакао је добре примере из ове државе која је последњих година доста напредовала на Индексу слободе медија Репортера без граница, између осталог и због решења у борби против СЛАПП-а.

Северна Македонија је, наиме, једина земља у окружењу у којој су лимитирани износи које они који подносе тужбе могу тражити. Тужитељи пролазе и кроз правну проверу оправданости тужбе, али и кроз психолошку – ако туже због наношења душевног бола, пре него што се тужба усвоји психолог мора да процени да ли су заиста имали несаницу или неке друге последице. Није онда чудно што се у року од неколико година просечан број тужби због клевете са 300 смањио на 30.

Поред тога, у Македонији инсистирају и на снажнијој улози Савета за штампу, обуци судија, као и на регионалној сарадњи у борби против СЛАПП-а.

Вучковић: Добра идеја да Врховни суд заузме став

Др Јелена Вучковић, професорка уставног права на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу и чланица Високог савета судства, рекла је да је идеја да Врховни суд заузме став у вези са СЛАПП тужбама добра, посебно у ситуацији када се закони не доносе брзо.

„Ово питање ће сигурно трајати. И када су донети медијски закони било је отпора у примени европских конвенција. Судови су имали другачију праксу, па је кроз интензиван рад то решено. Сада је велики број случајева решен, судије имају више знања и често правилно одмеравају.“

Она је додала да Високи савет судства треба да буде замајац и иницира практичну обуку и разговоре на ту тему.

Раде Ђуричић, правник НУНС-а, сматра да је јако важно да се судије обучавају и едукују када су медијски процеси у питању. Не у смислу да буду пристрасни, већ да морају да знају зашто је важно да новинари пишу у јавном интересу.

СЛАПП ТУЖБЕ У СРБИЈИ

Најугроженији су локални медији

У најгорем положају у Србији, када су у питању СЛАПП тужбе, јесу локални медији.

– ИН Медија из Инђије је вероватно данас најугроженији локални медиј у Србији. Пошто је уредница овог портала Верица Маринчић годинама застрашивана и злостављана док ради свој посао, сада јој је стигло и седам тужби због објављивања фотографије малолетних каратиста на пријему код председника општине, који им је дао мед за потенцију, упркос томе што је та фотографија преузета са сајта општине. ИН Медија је већ изгубила један процес уз обавезу плати 100.000 динара одштете и 60.000 за судске трошкове.

– Двоје новинара портала СОинфо.орг из Сомбора Полицијска управа је оптужила је да су организовали блокаде градских саобраћајница због најаве ископавања литијума. Прети им се казнама од 100.000 до 250.000 динара.

– Истовремено, против главног уредника тог портала Саве Мајсторова воде се два процеса због наводног учешћа у блокадама. Као докази су наведени њихови текстови о блокадама у Сомбору!

– Поред њих, бројни други локални медији имају СЛАПП тужбе, као Југпресс из Лесковца или Панпресс из Панчева.

Крик да буде толерантнији. И без објашњавања!

– Редакција КРИК-а је и буквално затрпана тужбама, које се смењују како овај портал објави неко ново истраживање. КРИК је само прошле године добио пет тужби. У једном тренутку их је било 19, сада их је 17.

У међувремену су стигле правоснажне пресуде у корист КРИК-а – Дијана Хркаловић, бивша државна секретарка МУП-а, правоснажно је изгубила процес против овог медија.

– Одбијена је једна тужба издавача Курира, док је кривични поступак који је водио кум председника Србије Никола Петровић застарео.

– И тужба полицајца Душка Мирковића је првостепено проглашена неоснованом. Он је тужио КРИК због једне једине реченице, у којој се само каже због чега је оптужен у процесу против Дарка Шарића.

Две тужбе судије Апелационог суда Душанке Ђорђевић и њеног супруга, који траже затворске казне и забрану бављења новинарским послом, све због базе података засноване на јавно доступним информацијама, јесу антологијске: ово је први случај у историји Србије да судија тужи новинаре и тражи затворску казну за њих.

То, међутим, није једина тужба у којој се тражи затвор за новинаре: Владимир Антић, секретар Веслачког савеза Србије, који иначе финансира држава, тужио је новинарку портала Пиштаљка Снежану Ђурић и тражи да буде кажњена са две године затвора.

– БИРН и КРИК је тужио и оптужени за вођење криминалне групе у случају „Јовањица“ Предраг Колувија. КРИК чак три пута, колико и издавач таблоида Курир, све због анализе манипулативних насловних страна (Курир је тужио и све портале који су ове анализе пренели и то Привредном суду).

– У низу апсурдних тужби које је КРИК добио, издваја се ипак Јелена Танасковић, некадашња министарка и једна од оптужених у случају пада надстрешнице у Новом Саду, која је поднела другу тужбу против КРИК-а – због вести у којој је овај медиј објавио да је поднела претходну тужбу.

– У низу пресуда КРИК-у, посебно место заузима објашњење судије у коме се каже да су новинари КРИК-а требали да буду толерантнији према директору Безбедносно-информативне агенције Братиславу Гашићу баш зато што је функционер који је водио БИА. Према судији, новинари смеју само да преносе информације, али не и да читаоцима објашњавају шта се догађа.

– БИРН је два пута тужио градоначелник Београда Александар Шапић због истраживања о вили коју је купио у Трсту и о томе како је легализовао кућу на Бежанијској коси, и тражио да му плати укупно 12 милиона динара за душевну бол.

– Шапић је зато прошле године добио титулу „Ометач транспарентности” на првом СЛАПП такмичењу за Западни Балкан, заједно са бившом главном албанском тужитељком Елизабетом Имерај.

Фондација Ћурувија има седам тужби

– На мети СЛАПП тужби су и невладине организације.

– У последње четири године, Славко Ћурувија фондација је осам пута тужена. Пошто је Привредни апелациони суд одбио једну тужбу издавача Курира, остало их је седам.

Прошле године је добила три тужбе од раније оптужених и два пута првостепено осуђених за убиство новинара, па на крају коначно ослобођених Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића. Траже милион и по динара одштете због повреде части, угледа и нарушених људских права.

Те три тужбе су обједињене у децембру 2024, али процес још увек није завршен. Адвокатица СЋФ је тражила да тужбе буду одбачене као злонамерне, али је судија то одбила.