Вести
02. 04. 2025.
Како да нас очи не преваре: Александра Ничић у Промпт-у недеље о дипфејку и како га препознати у медијима
Већина људи уопште не може да идентификује такозвани deep-fake односно видео снимке и слике генерисане вештачком интелигенцијом, које су управо и стваране да би обмануле људе.
Тестирани су држављани Велике Британије и из Сједињених Америчких Држава, али верујемо да ситуација није другачија ни у нашој земљи. У емисији Промпт недеље гостовала је Александра Ничић из Удружења новинара Србије и докторанткиња на Факултету политичких наука, са којом смо разговорали како да нас очи не преваре, односно како да препознамо deepfake садржај.
Ничић на самом почетку истиче резултате регионалног истраживања које је у вези са deepfake-ом.
"Удружење новинара Србије је, заједно са Центром за развој омладинског активизма из Сарајева, Албанским центром за квалитетно новинарство из Тиране и Медија центром из Чаглавице, спровело истраживање о употреби вештачке интелигенције међу младим новинарима и студентима новинарства. То истраживање је показало – а ја ћу се осврнути само на deepfake – да већина новинара заправо страхује од deepfake садржаја" каже она и образлаже:
"Када су имали да наведу највеће ризике, половина од укупно 493 испитаника навела је deepfake као највећи ризик за нашу професију, што дефинитивно одражава страх од деепфаке садржаја. Међутим, оно што је охрабрујуће јесте да је 70 одсто испитаника рекло да зна шта је deepfake, док је око 70 одсто такође изјавило – као што и ја тврдим – да не би могло да гарантује да ће сваки пут препознати deepfake ".
Сматра како није довољна само лична процена за препознавање deepfake садржаја, већ су неопходни посебни алати.
"Некад не можемо у потпуности веровати својој личној процени, па је добро да, поред ових ствари које сам навела — а то укључује поглед, замућене ивице, неприродне покрете усана или када су у питању стари генеративни модели који генеришу deepfake са више прстију него што је то уобичајено — користимо и друге методе. Такође је битно да се консултују и алати, јер новинари морају да проверавају информације из више извора", каже она.
Говорећи ризицима које са собом носи распрострањеност deepfake садржаја, она је указала на његов утицај у јавном информисању.
"Најопаснији начин на који се deepfake користи је управо у јавном информисању, јер, док deepfake може бити врло користан у уметности, на пример кроз специјалне ефекте који чине да филмови изгледају невероватно, у новинарству је неприхватљив. То потврђује и Париска повеља Репортера без граница која јасно каже да је коришћење садржаја којим се лажно представљају стварни појединци, односно креирање компјутерски генерисаних копија које делују као да су људи урадили нешто, иако то нису, неприхватљиво у новинарству — чак и ако се назначи да је у питању deepfake садржај", каже саговорница и наставља:
"С друге стране, Кодекс новинара и новинарки Србије не садржи прецизне одредбе о deepfake -у, али каже да сваки пут када се користи садржај који је генерисан уз помоћ вештачке интелигенције, то треба јасно назначити".
Више о овој теми погледајте у видео прилогу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.