Вести
25. 03. 2025.
Власт и даље не спроведи истрагу о дигиталном надзору над новинарима и активистима
АНЕМ и чланови Сталне радне групе за безбедност новинара у посети колегама из портала ФАР у Димитровграду
Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Интернет портал ФАР одржали су у Димитровграду у понедељак, уз присуство Мисије ОЕБС-а у Србији, састанак са локалним новинарима и представницима новинарских и медијских удружења која су чланице Сталне радне групе за безбедност новинара.
Повод за састанак је чињеница да надлежне институције у Србији, више од годину дана нису решиле случај незаконитог шпијунирања новинара. На кривичну пријаву коју је новинар портала ФАР из Димитровграда Славиша Миланов поднео као мета софистициране дигиталне шпијунаже, тужилаштво је затражило од полиције да спроведе истрагу, али МУП то није урадио и поред извештаја међународне организације за заштиту људских права Амнести интернешнал о овом и бројним другим случајевима примене различитих начина дигиталног надзора над новинарима и активистима од стране полиције и БИА. Говорећи о овом случају, Веран Матић, председник УО АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара, навео је да је ово тело у којем су поред представника новинарских удружења и медијских асоцијација и представници Врховног јавног тужилаштва и МУП-а, расправљало о овом случају још пре годину дана али да су тужилаштво и полиција игнорисали потребу за брзом и ефикасном реакцијом. „Било је неопходно да се догоде и други слични случајеви, и светски скандал који је разоткрио Амнести Интернешенел, па да тужилаштво направи „ургенције” полицији да истраже наводе из кривичне пријаве Славише Миланова, али без резултата до данас. Дошли смо у Димитровград да дамо подршку колеги Славиши Миланову и редакцији портала ФАР, да се додатно информишемо о проблемима са којима се суочавају и размотримо могућности за подршку и солидарност”.
„Није угодно живети са сазнањем да све знају о вама и да вас прате. Они који треба да нас штите то не раде јер институције у Србији не функционишу. Не знамо ни ко ради на обради ових података које прикупљају о нама. Ствара се осећај небезбедности. Једино је Заштитиник грађана покренуо неки поступак када је затражио извештај од полиције. Полиција је имала рок од 15 дана да га достави, али се то није догодило. Реакција јавности је била пун погодак јер је то једини начин да се сазна нешто када систем не функционише”, истакао је Славиша Миланов.
Слобода медија у Пиротском округу најбоље се огледа кроз чињеницу да осим ФАР-а и још једног или два медија, сви остали су под апсолутном контролом локалне самоуправе, оцењено је на састанку. Најновији притисак актуелне локалне администрације на новинаре ФАР-а догодио се у почетком фебруара ове године, када је председник Општине Димитровград Владица Димитров изнео оптужбе на рачун новинара Сергеја Иванова да је покушао да подмити одборнике у локалној скупштини.
„Један сам од оних који је покренуо протесте и организовао трибину. Због свог активизма сам добио ову етикету да сам нудио новац одборницима да промене страну. Локални медиј у власништву Радојице Милосављевића ме је напао тако што је публиковао напад члана СНС-а. Покренуо сам тужбу због тога. Етикетирани смо као опозициони медиј. Чак и најмања критика се негативно доживљава. Као резултат тога и додатни притисак – добијамо мала или никаква средства на конкурсу за пројектно суфинансирање”, изјавио је Сергеј Иванов.
Уредник портала ФАР, Петар Виденов, тврди да је сада кулминација притисака.
„До сада је постојала психофизичка репресија, а ово је дигитална репресија. Власт дели медије. Ово је мултиетничка средина где живи бугарска већина. Нема солидарности – веома мало медија се усудило да пренесе шта нам се дешава. Важно је што сте дошли да укажете на проблеме са којима се суочавамо”, нагласио је Петар Виденов.
О притисцима је говорио и Ненад Пауновић, власник Радија Плус из Пирота.
„Тешко је бити Петар Виденов или Славиша Миланов у локалу. Осамнаест година водим радио и портал. Само то знам да радим, да будем новинар. Као поштен новинар сам известио о превртању цистерне са амонијаком због чега сам четири сата провео на информативном разговору у полицији. Недавно је покренута иницијатива да будем ухапшен. Ко су у Србији небезбедни новинари? Ми знамо ко су безбедни новинари у Пироту и Димитровграду. Добио сам тужбу да платим 582.000 динара, а имам петоро запослених”, каже Пауновић.
Представници удружења новинара позвали су новинаре и друге запослене у медијима да пријављују случајеве претњи и напада, чији број, према њиховој евиденцији, константно расте.
„Према нашим подацима, приметан је раст напада и претњи на представнике медија. Поражавајући су подаци у вези са нереаговањем надлежних институција. Новинари одустају од пријављивања, што не би смело да се дешава. Сваки пут када се осећају небезбедно треба да пријаве претњу или напад а не да се преиспитују”, каже Марија Бабић, испред Независног удружења новинара Србије.
Драгана Бјелица, представница Удружења новинара Србије (УНС), наводи да је до 10. марта ове године УНС регистровао 32 случаја претњи или напада, као и да је једна новинарка добила отказ јер је учествовала на протесту ван радног времена, а друга због, како сумња, цензуре, али под другим изговором послодавца.
|
Како је и зашто Амнести разоткрио дигиталну репресију у Србији Током информативног разговора у полицијској станици у Пироту у фебруару 2024. године, независни новинар портала ФАР Славиша Миланов постао је мета софистициране дигиталне шпијунаже – на његов телефон тајно је инсталиран НовиСпy, шпијунски софтвер до тада непознат чак и стручњацима за безбедност. Случај Миланова поставио је темеље за темељно свеобухватно истраживање дигиталног надзора у Србији од стране међународне организације за заштиту људских права Амнестy Интернатионал. Дигитална форензичка анализа Амнестијевих стручњака идентификовала је употребу Целлебрите алата за откључавање Славишиног телефона док је био у поседу полиције. Након тога, Амнести је спровео ширу независну анализу и дошао до закључка да Миланов није једина жртва. Овај и слични софтвери инсталирани су у претходном периоду на телефоне бројних еколошких или политичких активиста у Србији током информативних разговора у полицијским станицама или просторијама БИА. Извештај указује на широке размере примене дигиталног надзора у Србији, укључујући употребу најмање три различита типа шпијунског софтвера, као и континуирану злоупотребу високо софистициране дигиталне форензичке технологије компаније Целлебрите. Није се зауставило само на прикупљању порука и контаката – безбедносне институције улазиле су у приватне фотографије, пратили су новинаре и активисте и породице, укључивали камере и микрофоне на даљину. Амнести тврди да број забележених случајева указује на системску злоупотребу технологије надзора од стране државних служби. Све ово објављено је у извештају Амнестy Интернатионал под називом „Дигитални затвор – Надзор и репресија цивилног друштва у Србији”. Упркос кривичној пријави коју је Миланов поднео, реакција надлежних је изостала. Тужилаштво ћути, а унутрашња контрола полиције није ни покренута. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.