Вести
24. 03. 2025.
Водитељ на Радио Београду Саша Ћирић за Данас: Неће бити позитивних промена у Србији без промене Уредничког колегијума РТС-а
О томе зашто је промењен концепт емисије „Око Балкана“, која је емитована у среду, 19. марта, на Радио Београду 2, чији је наслов гласио „Писци и протест“, њен уредник и водитељ, књижевни критичар Саша Ћирић, каже за Данас да је на ово питање већ морао да одговара, али кроз писану изјаву у дисциплинском поступку који је покренут против њега и још једне његове колегинице и колеге.
“У данашњој емисији не читамо књиге које су написали писци, већ са писцима читамо стварност која нам се дешава”, најавио је Саша Ћирић емисију “Писци и протест” на сајту РТС-а, чији су гости били: Дејан Атанацковић и Саша Илић, добитници НИН-ове награде, Мирјана Ђурђевић, добитница регионалне награде „Меша Селимовић” и Небојша Миленковић, писац и кустос.
Све четворо саговорника су и грађански активисти или критички оријентисани колумнисти, подсетио је Ћирић а, како је и најављено, говорили су о томе у каквој земљи живимо, шта је изазвало студентске протесте и масовно незадовољство грађана а шта су сами протести изазвали. Једно од питања било је и како саговорници виде извештавање Јавног сервиса а како расплет актуелне друштвене и политичке кризе.
Став о томе Саша Ћирић је и сам поделио кроз Отворено писмо Уредничком колегијуму РТС-а које је саставио 21. марта а објављено је на Инстаграм страници Наш протест.
Али враћамо се прво на 19. март и емисију “Писци и протест”, најављивану на друштвеним мрежама између осталог и са “Анд ноњ фор сометхинг цомплетелy дифферент…”
Како је дошло до издања „Писци и протест“ емисије „Око Балкана“ Радио Београда 2, која је емитована у среду, 19. марта?
– Ово издање настало је као непосредна реакција на два догађаја. Најпре су запослени на Радио Београду у петак (дан пред протест од 15. марта) добили усмено обавештење да од петка увече и током викенда (15. и 16. марта) неће смети да улазе у зграду Радио Београда. Поменути су безбедносни разлози, али без објашњења. Након викенда послали смо захтев директору Радио Београда да нам се објасни зашто смо били спречени да током викенда обављамо свој посао у згради Радија, али званични писани одговор нисмо добили.
Други догађај је наравно употреба звучног топа на великом студентском и грађанском протесту у суботу,15. марта, када је на десетине грађана пријавило здравствене последице овог напада на учеснике протеста. За сада поуздано не знамо ко је организовао и наредио а ко спровео у дело овај напад, али свакако одговорност пада на власт, ако ни због чега другог онда због тога што нису идентификовали и привели особе које су овим кривичним делом угрозиле здравље и безбедност учесника протеста.
Сматрао сам, иако се бавим културом, да је недопустиво не реаговати на овакав однос управе РТС-а према својим запосленима, као и на однос власти према својим грађанима, а оба односа су нелегална, репресивна и силеџијска.
Зашто је промењен концепт емисије?
– Да, на исто питање сам морао да пишем изјаву у некој врсти дисциплинског поступка који је покренут против мене и још једне колегинице и колеге на Радију. Формално гледано, да, ово издање емисије „Око Балкана“, која је иначе посвећена постјугословенским и балканским књижевностима, имала је за тему домаће писце и студентске протесте, али суштински гледано, концепт је поштован. Култура је део друштва и политике, као што су писци и као интелектуалци и као грађани позвани, посебно ако о томе и сами пишу, да се изјашњавају у каквом друштву живе. Заправо, у сваком разговору са саговорницима се дотичемо и контекста.
Тако су у претходним емисијама о студентским протестима у Србији говорили и хрватски аутори Марко Погачар и Бранко Чегец, док је о осмомартовским протестима жена у Пули говорила Хелена Водопија. Да, у једну руку ово издање емисије искорак или ако баш хоћете инцидент, али суштински ово је била прилика да гости отворено изнесу своје мишљење о протестима, властима у Србији, па и о информативном програму РТС-а. Верујем да је само на овакав начин могуће да се утре пут ка самосталном, слободном и критички оријентисаном раду РТС-а. Где бих онда ја наставио да се бавим превасходно регионалном књижевном сценом, мада ни тада социо-политички контекст неће бити искључен из хоризонта интересовања емисије.
Да ли је било реакција на емисију?
– Па да, и овај разговор је једна врста реакције на емисију, као и што су реакције захтеви управе да пишем изјаву. Исте реакције су доживели колегиница Горица Пилиповић, чија је емисија „Арс сонора“ „пала“ под ударом звучног топа или колега Миша Стојиљковић који је укључио у програм колегу Дарка Шпера из Новог Сада, повереника синдиката Независност на РТВ, који штрајкује глађу.
Колеге у протесту на Радију и на Телевизији су поздравили ову емисију, а чуо сам да је имала и очекивано повећану слушаност, иако сам сигуран да су слушаоци били затечени, верујем позитивно, што се један тако бескомпромисан разговор емитује на Радио Београду.
И то је суштински проблем РТС-а под ауторитарном владом напредњака. Овакви разговори су постали немогући, односно онемогућени, а добар број запослених је пристао на аутоцензуру или на симулацију објективности, да сваки критички глас, ако се и усуди да га пусти у својој емисији, поклопи и релативизује са једним или више прорежимских гласова. Сви програми, и они из културе, науке и образовања итд., постали су таоци информативног програма и сервилног односа информативе према извршној власти.
Наредна реакција ће бити одлука управе РТС-а како ће нас казнити, али свакако коначну рекацију ће имати слушаоци и гледаоци Јавног сервиса и грађани Србије.
Ове суботе на друштвеним мрежама дељено је Отворено писмо Уредничком колегијуму РТС-а. Ви сте га саставили?
– Отворено писмо сам написао истог дана када је Уреднички колегијум РТС-а послао своје писмо јавности и закуцао га високо на сајту РТС-а, у петак, 21. марта. Отворено писмо Уредничком колегијуму су подржале колеге у протесту и за сада је окачено на страници „Наш протест“ колега у телевизији и на страници Удружења новинара Србије.
Мислим да Отворено писмо доста говори само за себе. Уреднички колегијум, који не сме да обнародује ни ко га чини, ко су му чланови, покушава да оправда немогуће и да незадовољство свих радом РТС-а представи као своју предност, штавише као професионалну заслугу. Притом нападају, како пишу, „део запослених“ који су у протесту, да на РТС гледају као на туђу кућу – то би ваљда значило да му не мислимо ништа добро иако у тој кући радимо (ја пуне 23 године).
Поента је да неће бити позитивних промена у Србији без промене Уредничког колегијума РТС-а. По правилу то обично и иде тако: напоредо са сломом недемократског и аутократског режима, долази до суноврата њихових медијских помагача
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.