Вести
22. 03. 2025.
Студенткиња ФПН за Инсајдер: „Медијски рат није позив на насиље већ на одговорност и истину“
Студенти Факултета политичких наука у блокади објавили су да неће трпети таргетирања и лажи које долазе из таблоидних медија блиских власти и најавили нове акције. Рекли су да неће користити средства која таблоиди користе, али да више не могу да трпе неистине. Потом су на својим налозима на друштвеним мрежама упитали пратиоце: "Знате ли где се видимо ускоро?" и као локацију навели "Дез-Информер". Гошћа емисијe "3Д" на Инсајдер телевизији, била је студенткиња Факултета политичких наука Милена.
Гледајући годинама уназад, можемо да видимо ту мржњу коју Информер шири већ дуги низ година. Откако су студенти ступили у блокаду, приметили смо како се то таргетирање окренуло на нас. И сада, након инцидента у којем су ширили неке приватне информације о нашем колеги, помињали му породицу, ширили лажи, једноставно смо знали да је то нешто што не можемо да прећутимо и одлучили смо да кренемо у ту борбу, јер сматрамо да је то недопустиво и не можемо да окрећемо главу од тога“, објашњава Милена.
Каже да је медијски рат против Информера њихов начин да се боре истином и да су свесни да је то једно од оружја које Информер не поседује.
"Тако да смо одлучили да путем овог медијског рата једноставно покажемо ко прича и шта прича. И да видимо да они за те лажи и за то таргетирање, никада нису били изложени јавности у том смислу. Желимо да грађанима покажемо шта они причају о нама и да представимо истину. Борићемо се на тај начин, и ово није било какво насиље, нити то прижељкујемо", напомиње она.
У међувремену се појавило саопштење Удружења новинара Србије. У саопштењу наводе да је Информер прекршио правила професионалног извештавања и етичке норме, али такође позивају студенте да се ограде од најаве медијског рата и претњи. На питање зашто је ово схваћено као претња Информеру, Милена каже да вероватно нису навикли да буду одговорни за оно што причају.
"Дакле, већ неколико година видимо да они могу да кажу шта год желе, да су они некакво оруђе саме те машинерије власти, тако да желимо да буду одговорни за оно што говоре. Ми кроз ову борбу тражимо одговорност институција, али сматрамо и да медијски сервис мора да буде непристрасан, да извештава благовремено и истинито. Тако да је то нешто чему треба да посветимо пажњу и против чега треба да се боримо", сматра Милена.
На питање како доживљавају ново етикетирање студената као пленумаше бољшевичко-љотићевског типа, каже да су навикли и да не придају много значаја таквим изјавама.
„Као и до сада, ми смо заједно у овој борби и не желимо да нас такве ствари поколебају у било ком смислу и мислим да неће ни у једном тренутку. И некако, на пример, када је линч у Информеру, нико то не доживљава лично. Већ осећамо као да је то напад на цео наш колектив. Самим тим, што сви узимамо по део тог напада и те мржње коју упере у нас, свако добија по један мали део и не осећа га уопште. Стварно сви делимо исту судбину, сви смо заједно и нема места било каквом страху“, објашњава она.
Каже и да они на пленумима практикују директну демократију и да им је основна идеја самоорганизовање. Сматрају то квалитетним начином, али им је потребна и помоћ грађана.
"Дакле, зборовима помажемо, тј. дајемо прилику грађанима да учествују у том виду демократије и да се лакше организују, што би, наравно, и нама доста помогло. Сматрам да је то начин да се мало скине терет са нас и да укључимо и грађане у одлучивање, што ће нам помоћи у даљим акцијама које планирамо", напомиње Милена.
Сматра да су студенти много тога ставили на паузу и да негде губе друштвени живот јер пропуштају рођендане, славе и друге прославе, али каже да је све то вредно.
"Свако од нас је спреман да жртвује годину, две на факултету, да бих, рецимо, ја после, када завршим са овом дипломом, могла да радим нешто. Да ми поред те дипломе неће фалити партијска књижица да бих могла да се запослим. Свесни смо да је ово нешто што морамо да урадимо како би ово друштво оздравило и како бисмо кренули ка бољој будућности", објашњава она.
Додаје да су се студенти на свим протестима, од Новог Сада до Крагујевца и Ниша, побринули да након протеста све остане чисто.
"Родитељи су нас тако васпитали. Мислим да је то нешто што треба да буде свакодневница у свим друштвима. Да, ако неко нешто баци на под или му испадне, да то покупи. У Нишу сам била до три ујутру, до тада смо чистили улице, и то је нешто што бих волела да се увек практикује", закључује Милена.
Каже и да ће крај бити када се испуне захтеви, да неће одустати и да ће до тада остати у блокадама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.