Вести
05. 03. 2025.
Платформа СЕ: Србија међу земљама с највећим бројем напада на новинаре
По броју напада на новинаре, застрашивању и другим случајевима угрожавања слободе медија пријављених на Платформи за безбедност новинара Савета Европе, Србија је на четвртом месту, после Украјине, Русије и Турске.
У данас објављеном годишњем извештају који је сачинила Платформа Савета Европе за унапређење заштите и безбедности новинара у сарадњи са 15 партнерских новинарских и невладиних организација наводи се да је 2024. године забележено 266 упозорења која обухватају физичке нападе, застрашивање, притвор, некажњивост и друге рестриктивне радње против новинара у Европи.
Земље с највише упозорења на Платформи су Украјина (40), где је највећи број случајева био на територијама под руском окупацијом или се приписују руским снагама, затим Русија (32), Турска (28), Србија (20) и Грузија (18).
Србија је, заједно са Грузијом и Турском, на другом месту по броју напада на физичку безбедност и интегритет новинара, после Украјине (19). У те три земље пријављено је по осам таквих напада. У Европи је било укупно 78 упозорења на нападе, више него 2023, када их је било 52.
Платформа је прошле године увела нову категорију системске препреке за слободу медија, а прва таква упозорења издата су у септембру у вези са клеветом у неколико земаља, међу којима је и Србија.
На представљању извештаја „Слобода медија у Европи: Суочавање са политичким притисцима, дезинформацијама и ерозијом независности медија“ у Бриселу о својим искуствима говорили су Динко Грухоњић из Независног друштва новинара Војводине, Олга Руденко из Кијев индипендента, Лиа Чакумашвили из Грузијске повеље новинарске етике и Корина Вела из Фондације Дафне Каруана Галиција.
У извештају се оцењује и да се у земљама Централне и Источне Европе, посебно у Бугарској, Мађарској и Србији, локални и регионални новинари суочавају са несразмерно тешким околностима у поређењу са својим колегама у урбаним срединама или у националним медијима, укључујући ниже плате, недовољне ресурсе и минималну институционалну подршку.
Као пример екстремног облика онлајн застрашивања у извештају се наводи кампања „дипфејк“ дезинфомација против уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића.
Такође се указује да су бивша новинарка телевизије Н1 Вања Ђурић и новинар телевизије Нова С Жељко Вељковић били на мети говора мржње на интернету који су подстицали политичари и из владајућих и опозиционих партија.
У извештају се оцењује и да ослобађање четири бивша функционера Ресора државне безбедности за убиство Славка Ћурувије представља „значајан корак уназад“ и да шаље поруку да починиоци и налогодавци злочина над новинарима могу да раде некажњено, да обесхрабрује новинаре и цивилно друштво да траже правду и да подрива поверење јавности у независност правосуђа.
Неке земље, оцењује се у извештају, све више злоупотребљавају међународне правне инструменте, као што је Интерполова „црвена потерница“ за таргетирање прогањаних новинара, као у случају белоруског новинара Андреја Гњота који је ухапшен у Србији.
У извештају се оцење да је контрола над медијима од стране државе и политичких партија кроз регулаторне и финансијске притиске и манипулацију власништвом и даље широко распрострањен проблем у Европи који подрива слободу медија и медијски плурализам.
Како би се супротставило тој растућој претњи потребне су хитне мере укључујући већу транспарентност власништва над медијима, јаче правне гаранције против непримереног утицаја и независна регулаторна тела која ће осигурати уређивачку аутономију и разноврсност медијске сцене.
У извештају се наводи да су јавни сервиси остали кључна тачка борбе за независност, јер су поједине владе наставиле да користе регулаторне и финансијске механизме за преузимање контроле.
Од ускраћивања финансирања до директног мешања у уређивачку политику, ови потези нарушили су поверење јавности у медијске институције, наводи се.
Додаје се да Закон о слободи медија у ЕУ (ЕМФА) пружа могућност за преокретање овог тренда, али ће његова ефикасна примена на националном нивоу бити пресудна за очување плуралистичког и независног медијског екосистема.
Рат у Украјини велики проблем
У извештају се наводи да је рат у Украјини и током 2024. био велики проблем јер су украјински и страни новинари свакодневно ризиковали животе на линијама фронта, а медијски професионалци били изложени сталној претњи руских бомбардовања.
Кључна улога медија у извештавању о сукобима додатно је била угрожена кршењем слободе медија у контексту текуће кризе у Гази, на Западној обали и шире на Блиском истоку.
Tакође, констатује се да су резултати избора у бројним европским земљама али и у САД показали растући утицај нелибералних и популистичких странака које су често непријатељски настројене према критичком новинарству и новинарству у јавном интересу и користе увредљиву реторику, правне препреке и регулаторне притиске да ослабе јавне медијске сервисе.
Извештај документује широко распрострањене злоупотребе унутар Европе, наглашавајући хитну потребу за свеобухватним законодавним и практичним реформама.
Констатује се такође да шпијунски софтвери представљају све већу претњу безбедности новинара и поверљивости извора уз оцену да је надзор и даље распрострањен и тешко га је открити.
У извештају се указује и да је напредак технологије, посебно вештачке интелигенције, донео нове ризике за слободу медија.
Кампање дезинформација генерисане вештачком интелигенцијом, дипфејк (деепфаке) видео записи и аутоматизовано узнемиравање све се чешће користе за дискредитовање новинара и подривање поверења јавности у медије.
Током 2024, додаје се, документовани су први случајеви директних дезинформационих кампања генерисаних вештачком интелигенцијом против новинара. Како ове технологије постају све софистицираније и доступније, улога новинарства у борби против дезинформација и провери чињеница постаје још важнија. Доносиоци одлука морају укључити регулацију вештачке интелигенције у шире стратегије заштите медија.
У одговору на ове изазове, организације за заштиту слободе медија и новинарска удружења појачали су кампање за очување новинарства и демократских вредности и позивају државе чланице Савета Европе да испуне своје обавезе и придржавају се међународних споразума, укључујући Европску конвенцију о људским правима, те да спроведу реформе које гарантују независност и плурализам медија.
Позитивни помаци
Као позитивни помаци наводе се усвајање Препоруке Савета Европе о сузбијању СЛАПП тужби, доношење Закона о слободи медија у ЕУ (ЕМФА) и усвајање Директиве ЕУ о борби против СЛАПП тужби што је, како се оцењује, допринело стварању повољнијег окружења за заштиту слободе медија и безбедности новинара.
Међутим, спровођење на националном нивоу остаје неуједначено а у многим случајевима још није ни почело.
Иако је 2024. година истакла бројне изазове за слободу медија, показала је и отпорност и колективну акцију, а иницијативе, правне реформе и међународна сарадња дају наду за очување независног новинарства, закључује се у извештају Платформе за безбедност новинара која је обележавајући десету годишњицу нагласила важност координисаног деловања у заштити слободе медија.
Поред прегледа кључних правних, политичких и практичних аспеката који утичу на слободу медија и безбедност новинара у Европи, Извештај доноси и препоруке за унапређење њихове заштите.
Решавањем кључних проблема као што су застрашивање, дезинформације и надзор, као и показивањем стварне посвећености заштити новинарства у јавном интересу, Савет Европе, Европска унија и њихове државе чланице могу допринети стварању сигурнијег и повољнијег окружења за новинарство, јачајући слободу медија и демократију, указује се у извештају уз посебно формулисане препоруке за Савет Европе, Европску комисију и земље чланице.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.