Вести
17. 05. 2013.
Поред ових непријатеља, шта ће нам пријатељи?!
Одавно разведен од истине, српски етар као да је потпуно посвећен окретању јавности против установа од највећег угледа, као што је Црква, или против држава доказано наклоњених Србији, као што је Русија Када је Србија својевремено била решила да постане најбољи пријатељ свим својим злотворима, наивнији су помислили да ће нам понестати душмана.
Бојазан је, испоставило се, била сасвим узалудна, пошто су се српске телевизије показале необично веште у производњи непријатеља. И то тамо где би их човек најмање очекивао: у Русији, затим у Српској православној цркви, као и у државама које Американци са својим крволочним савезницима намеравају да покоре.
Минулих дана, од „непријатеља“ су најзаступљенији били свештеници СПЦ, а све због протестног скупа „Остајемо у Србији“ од 10. маја. Говори митрополита Амфилохија и владике Атанасија постали су најужареније штиво ТВ извештаја, навелико цитирано у свим информативним емисијама. Навелико, али не и надугачко цитирано. Све станице су, као по наредби, од речи двојице свештеника наводиле само оне које су, истргнуте из целине њихових говора, могле да послуже као слика и прилика некаквих претећих садржаја, наводно изручених са говорнице. Тај поступак извртања истине није нарочито сложен или захтеван. Помислите само како би могао да изгледа сиров снимак говора: просто је неизбежно да говорника у таквим околностима, када испред њега стоји маса од десетак хиљада људи која га слуша, понесу осећања и да буде изражајнији у обраћању него што би иначе био; свака реченица, ако се истргне од остатка, лако може да звучи и делује злокобније него што је уистину била; тако да је, уз мало монтаже, просечно пажљивом гледаоцу могуће представити сваки иоле ватренији део говора као некакву недоличну претњу или увреду.
(Даље од осталих је у овом „прилагођавању истине“ отишла „Прва телевизија“, која је своју средишњу емисију вести од прошлог петка увече скоро потпуно посветила „испадима“ владика).
Овдашње телевизије уредно нам послужују и вести о догађањима у Сирији, држави тренутно најизложенијој насртајима незаситих западних моћника. То, међутим, нису толико вести, колико пристрасни пропагандни блокови у прилог тзв. побуњеника, који се боре за интересе својих покровитеља са Запада. Тако је у „Дневнику“ РТС-а од 4. маја спикерка прочитала следећу вест:
„Тела више од 60 цивила пронађена су у сунитској четврти у приобалном сиријском граду Банијас, тврде опозициони активисти сиријске Опсерваторије за људска права. Кажу да су цивили убијени током напада војске и да стотине сунитских породица беже из града, страхујући од новог масакра.“
А 14. маја су многе овдашње телевизије сасвим некритички и без икакве ограде пренеле „информацију“ те Опсерваторије за људска права, да је у двогодишњим сукобима у Сирији страдало безмало 100.000 особа.
Од Србије, земље која иза себе има непосредно искуство са УЧК и разним косметским „масакрима“, најмање што би се могло очекивати јесте да се према оваквим вестима односи са потпуном уздржаношћу и опрезом, уместо што безусловно преноси крајње сумњиве и непроверене информације. Можда о садашњем сиријском режиму не знамо довољно и немамо разлога да га држимо за пријатељски, али нам свакако није ни непријатељ. На другој страни, ови исти који се већ две године из петних жила упиру да сруше тај режим – што ће рећи, САД и савезници – доказано се служе најзлокобнијим подметањима зарад постизања својих империјалних циљева, као што је небројено пута потврђено и то да њихови империјални циљеви неизбежно носе са собом несреће других народа. Рецимо, сиријског. Рецимо, српског. Утолико је несхватљивије оволико једнострано извештавање о сиријским сукобима.
Негативац седмице ипак је био Иља Горјачев, руски политички активиста ухапшен у Београду. Уз вест о његовом хапшењу, у којој је Горјачов обавезно називан екстремистом и ултрадесничарем, Б92 је у својим информативним емисијама велики простор дала и својој дописници из Москве Александри Годфроа, која је саопштила следеће:
„Према оптужници у Русији, Иља Горјачов је за руску истражну комисију директни организатор и идеолог озлоглашене групе БОРН – Борбене организације руских националиста, која се терети за 11 убистава, разбојништва и илегалну трговину оружјем. Иља Горјачов се сумњичи да је у неким убиствима и директно учествовао. У ултранационалистичким и десничарским круговима, Горјачов је познат под надимком Студент. Његова ултрадесничарска репутација претрпела је, ако тако можемо да кажемо, штету, када је био сведок оптужбе против два члана БОРН-а, осумњичених и оптужених за убиство једног адвоката и једне новинарке.
Пре него што се појавио пред судијом, Горјачов је отишао из Русије и из иностранства прво порекао своја сведочења, а потом их потврдио. Горјачов је, према биографским подацима које је сам објављивао на интернет сајтовима у Русији, био чест гост у Србији, почевши од 2002. године; 2003. године, према руским изворима, Горјачов је по угледу на организацију ‚Образ‘ основао прво часопис ‘Руски образ’, а потом и политичку организацију. У програму ове организације, који се може наћи на Интернету, присуствују ксенофобични, женомрзачки и фашистички ставови. Иља Горјачов је, такође, у Србији учествовао на конференцији ‚Стоп хашкој тиранији‘’ 2007. године, у подршку хашког оптуженика Војислава Шешеља. Неколико пута је за извесне руске медије интервјуисао генерала Божидара Делића. Истовремено када је Горјачов ухапшен у Србији, у Украјини је ухапшен члан банде БОРН Михаил Волков, који је према писању магазина ‚Комерсант Украјина‘ покушао тамо да се повеже са нацискинхедсима, али се њима није допала његова идеја великоруске империје.“ Искрено, не памти се да је иједан руски појединац, па ни Владимир Путин када је долазио у посету Србији, добио оволико простора на таласима Б92. Да не причамо о томе што, због веома острашћеног држања новинарке, сви ови подаци морају бити узети са озбиљном сумњом, барем док не буду потврђени од стране каквог непристраснијег извора него што је то Б92.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.