Вести
08. 02. 2025.
Опроштај од Панчића: Довољно је рећи Теофил, студенти говоре на улици оно што је писао деценијама
У Београду је јуче одржана комеморација новинару недељника Време Теофилу Панчићу.
Речено је да је "довољно рећи Теофил. Талентован, без претходника у писању, без наследника у писању", да се тако говори о Панчићу, писцу, књижевном критичару, редовном колумнисти Времена.
"После њега остала је рупа коју неће бити могуће затворити. Има добрих писаца, књижевних критичара, новинара, много добрих људи, али нико није имао све те особине у једној личности као Теофил", рекао је главни и одговорни уредник недељника Време Филип Шварм, напомињући да је за Панчића живот био писање, као што је писање било Теофил.
Шварм је рекао да данас студенти говоре оно што је Панчић деценијама заступао и додао: "Све што видите на улицама то је Теофил, коме није јасно нека бар неки његов текст прочита од многих које је написао и казаће му се само".
Председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић је рекао да је то удружење било међу повлашћенима да Панчић буде његов члан и да је тако пуно писао као да је живео два живота од 60 година, колико је имао кад је преминуо.
Бодрожић је подсетио да је Панчић писао неуморно, гласно и јасно и "није мрачио иако је углавном сецирао мрачњаке", већ је као велики уметник писане речи и изнад свега добар човек знао да охрабри, да уз савршену анализу ружне стварности пружи наду и покаже путоказ за праведније друштво.
"Његови текстови су нам били такорећи неопходна доза здраве логике, сјајне речитости да нас ободри да би прегурали дане и недеље. Не могу да опишем задовољство које је пружало сазнање да тебе чита Теофил. А тек кад те похвали највећи новински писац, истовремено највећи новински читалац", испричао је Бодрожић.
Новинар Недим Сејдиновић констатовао је да постоје аутори који цео живот пишу исту колумну, док је свака Панчићева била особена као што је и сам био особен.
"Свакој теми је приступао веома опрезно. Знао је да стане на лопту и сагледа ситуацију. Да буде критичан и према делу јавности којој је припадао", објаснио је Сејдиновић, наводећи да Панчића његови погледи на дешавања чине сличним студентима који "непогрешиво погађају у центар".
Према речима Сејдиновића, Панчић је био најбољи продукт југословенског културног простора седамдесетих, осамдесетих година прошлог века којем је настојао да се одужи улажући огромну енергију поџавајући писце и уметнике.
Новинар Анте Томић је, говорећи о познанству са Панчићем, и његовом животном путу, рекао да је овде он био Теофил, "док смо га ми у Хрватској звали присније само Тео".
"Од срца је писао о Загребу тако да очекујете као ће његов дух изронити између зграда. Гутао је све што му дође под руку. Фантастично образован, писао је без трунке охолости, увек је бранио људскост", описао га је Томић.
Редитељ Желимир Жилник истакао је да је Панчић један од најзначајнијих интелектуалаца са ових простора и да му се дубоко клања за све што је урадио, напомињући да је био уникатан, страствен, посвећен и информисан.
Опраштању са Панчићем у Дворани културног центра, приствовале су многе његове колеге, поштоваоци, представници јавног живота. Кремација је у суботу, 8. фебруар, у 13.30 на Новом гробљу у Новом Саду.
Панчић је преминуо после дуге и тешке болести у Новом Саду.
Био је редовни колумниста и један од најпознатијих аутора у недељнику "Време". Био је књижевни критичар и уредник културне рубрике "Времена" до самог краја.
Рођен је у Скопљу 1965. године. Као дете војног лица, део детињства провео је у Пироту, а потом се сели у Загреб, град који га је формирао. Од раних деведесетих живи на релацији Београд – Нови Сад. Заувек је остао Војвођанин, јер је за своје београдско пребивалиште одабрао Земун.
Стални колумниста "Времена" био је од 1993. године.
Објављивао је текстове и колумне у многобројним медијима међу којима су: Слободна Европа, Јутарњи лист, Наша Борба, Аутономија, Република, Глобус, Дани, Сарајевске свеске, Дневник, Независни, Војводина, Побједа, Монитор итд.
Аутор је више од 20 књига, махом збирки есеја, међу којима се издвајају: "Урбани бушмани", "Чувари бенгалске ватре", "Особени знаци" и кратки роман "39 дана јуна".
Добитник је бројних домаћих и регионалних награда, као што су "Југ Гризељ", "Витез позива", "Срђан Алексић"… Већина награда које је Теофил Панчић добио додељују се за храброст, новинарску и људску.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.