Вести
09. 12. 2024.
Филиповић (НУНС): У првих 10 ТВ група у Европи са највећим бројем канала - три српске
Генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић изјавила је данас да се, према истраживању Европске медијске опсерваторије, међу 10 телевизијских (ТВ) група са највећим бројем канала који се дристрибуирају на европском ниву, ту налазе и три српске - државни Телеком, СББ (Јунајтед група) и Пинк.
Филиповић је на догађају "Стање дигиталне транзиције у сектору информативних медија у Србији" у Чешком културном центру у Београду рекла да првих пет ТВ група има 150 до више од 300 канала, да је пет америчких, док Јунајтед група има 119 канала широм Европе, Телеком 67, а Пинк 62.
"Тако да ми и извозимо ове наше дезинформације", рекла је Филиповић, уз оцену да је то проблем шире европске заједнице.
Додала је да Телеком има око 54 одсто тржишног удела у Србији, СББ око 34 одсто, док остали оператори појединачно имају мање од четири одсто.
Помињући раније истраживање у Србији које је спровело Независно друштво новинара Војводине, навела је да се у Србији стално истиче да је телевизија и даље примарни извор вести, али да је ту реч о људима који излазе на изборе.
"Као примарни извор дезинформација углавном наводимо друштвене мреже. Међутим, код нас на Балкану, примарно у Србији али и у осталим земљама, примарни извор дезинформација су традиционални медији - штампани медији, телевизије са националном покривеношћу које на дневном нивоу шире велики број дезинформација и на тај начи се ствара једна потпуно изврнута слика", оценила је Филиповић.
Новинар недељника Време Недим Сејдиновић оценио је да тај проблем не постоји само у Србији, већ и у целом региону.
"Велико је питање како ће се тај проблем решити, јер је утицај српских медија јак и у појединим земљама у региону, што доводи и до утицаја на политику", навео је Сејдимовић.
Говорећи о медијској писмености грађана, казао је да се под тим не сме подразумевати само податак да ли људи прате медије.
"Не морате ви да пратите Информер да би били под неким његовим утицајем. Медиска писменост и то подразумева", казао је Сејдиновић, додајући да је медиско описмењавање грађана дуготрајан процес за који је потребно много времена да се спроведе у дело.
Програмска координаторка Балканске истраживачке мреже Србија (БИРН) Тања Максић говорила је о истраживању које је тај портал спровео међу уредницима, новинарима и фокус групама, о употреби вештачке интелигенције (АИ) у новинарству, наводећи да је појединци користе прилично интуитивно, а не стратешки.
"Још смо у фази где са том технологијом експериментише свако за себе", рекла је Максић.
Додала је да се вештачка интелигенција углавном користи за претрагу података, јер је боља од Гугла, као и за сумирање база података или више текстова.
Навела је да остају присутне етичке дилеме око коришћења вештачке интелигенције у новинарству, односно да на нивоу медијске индустрије нема договора око тога како би био обележен текст направљен уз помоћ АИ.
"О неким процедурама, етичкој употреби, тек треба да разговарамо на нивоу медијске индустрије, а чекају се и ставови доносиоца одлука и саморегулаторних тела", казала је Максич, додајући да се чека и како ће ЕУ регулисати ту област.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.