Вести
09. 12. 2024.
Како је извештавао јавни сервис Војводине о догађајима након несреће у Новом Саду?
Извештај о протестима у Србији без изјава учесника протеста, преношење искључиво изјава државних званичника – овако је јавни сервис Радио-телевизија Војводина извештавао претходних дана у информативној емисији Дневник о догађајима након трагичне погибије 15 људи на Железничкој станици у Новом Саду.
Радио Слободна Европа (РСЕ) анализирао је прилоге које је покрајински јавни сервис емитовао у Дневнику у периоду од 21. новембра до 3. децембра, а који се односе на хапшења, протесте и блокаде факултета на којима се тражила одговорност за ову несрећу. РСЕ је анализирао овај период јер раније емисије нису јавно доступне на сајту РТВ-а.
Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине се као јавни сервиси финансирају новцем грађана Србије делом из буџета, а делом директно путем плаћања таксе.
У буџету за 2024. годину издвојено је око 7.7 милиона евра за рад јавних сервиса, а тај новац је опредељен за рад РТВ-а.
Александра Крстић, професорка ТВ новинарства на Факултету политичких наука у Београду, каже за РСЕ да је улога јавног сервиса важна као сервиса грађана, нарочито када постоји потреба јавности да зна узроке неких важних догађаја.
"Када грађани хоће да побегну од таблоида, од пристрасног сензационалистичког извештавања, природно је да се окрену јавним сервисима. Али, ако ви имате ћутање РТВ-а о једној ствари, а извештавање о другој, то је играње интересом јавности", сматра она.
Из РТВ-а није стигао одговор на питања РСЕ о извештавању о догађајима након трагедије на Железничкој станици.
Железничка станица у Новом Саду отворена је свечано у јулу након трогодишње реконструкције, а неколико месеци касније обрушила се бетонска надстрешница.
У Србији се од тада организују протести и блокаде саобраћаја у више градова Србије на којима се тражи одговорност власти и оставке појединих функционера због ове несреће.
Са друге стране, представници власти осуђују протесте оптужујући представнике опозиције за изазивање нереда.
Због сумње да су одговорни за пад надстрешнице зграде Железничке станице у Новом Саду ухапшено је 13 особа.
Међу њима је био и бивши министар грађевинарства и саобраћаја Горан Весић који је после неколико дана пуштен из притвора.
Како је извештавао РТВ?
У периоду који је РСЕ анализирао, РТВ је скоро свакога дана у информативној емисији Дневник емитовао прилоге и вести које се посредно тичу несреће у Новом Саду.
РТВ је углавном извештавао о хапшењима због пада надстрешнице, стању повређених грађана у овој несрећи и антивладинима протестима и блокадама који се у више градова Србије организују након 1. новембра.
У овом периоду, РТВ није емитовао ниједан аналитички прилог о узроцима пада надстрешнице, већ је само преносио саопштења тужилаштва о саслушањима и хапшењима осумњичених.
РТВ на протестима и блокадама факултета и саобраћајница није разговарао са грађанима који у тим протестима учествују.
Извештаје о протестима прате искључиво изјаве државних званичника и појединих опозиционих лидера.
У појединим прилозима, РТВ се бави искључиво инцидентима на протесту које коментаришу државни званичници, али без изјава учесника протеста и опозиционих политичара.
Између осталог, РТВ је 24. новембра извештавајући о скупу неформалне групе "Свиће" и "Став" у Новом Саду пренео изјаву премијера Милоша Вучевића за провладин ТВ Информер у којој се осуђују инциденти на протесту.
У том прилогу нема изјава учесника протеста, а спомиње се и да је "један од учесника (блокаде) напао старију жену". За то време, у кадру се види да мушкарац гура старију жену која окупљене грађане на блокади гађа јајима.
Месец дана након несреће, 1. децембра, РТВ емитује извештај о протесту неформалних група "Став" и "Свиће" у Новом Саду без изјава учесника тих блокада.
У истој информативној емисији РТВ емитује изјаву председника Србије Александра Вучића у којој он критикује блокаде наводећи да оне представљају "спречавање слободе кретања".
И извештај о блокадама на факултетима у Београду и Новом Саду 2. децембра у Дневнику РТВ-а емитован је без изјава студената који у блокадама учествују.
У прилогу су емитоване само изјаве председника Србије Александра Вучића и премијера Милоша Вучевића у којима се критикују блокаде и протести.
Гласање у локалној Скупштини у Новом Саду о смени градоначелника тог града због несреће у Новом Саду нашло се као вест у Дневнику 3. децембра.
Расправу о опозиву градоначелника иницирала је опозиција у Новом Саду, а током расправе је било више инцидената.
РТВ је известила о овим инцидентима које су коментарисала три представника владајуће Српске напредне странке и један представник опозиционе Демократске странке.
'Селективно' информисање
Александра Крстић са Факултета политичких наука наводи да ако искључиво државни функционери у информативном програму коментаришу протесте због трагедије, ту говоримо о једностраном информисању.
"То је такозвано селективно информисање. Потпуно информисање подразумева две стране (приче)", каже она.
Крстић каже да је анализирала извештавање медија у Србији након несреће и да примећује велику поларизацију медија у извештавању.
"Имамо медије који извештавају сензационалистички и таблоидно и медија који покушавају да истраже шта се догодило и ко је одговаран (за несрећу)", наводи она.
Она додаје да је примећено да су се медији већином фокусирали на тренутне информације које нису довољне да би грађани разумели узроке догађаја.
"Питања о томе шта је допринело трагедији, ко ће сносити одговорност – тога у медијима нема довољно, само у недељницима и истраживачким медијима", каже Крстић.
Она истиче и да је приметно у медијима скретање пажње са саме несреће на догађаје након њих.
"Имала сам прилику да видим последњих месец дана да су у емисијама гостовале архитекте, грађевински инжењери, инспектори. Али њихови гласови су тихи у односу на гласове политичара који су позвани да коментаришу протесте", каже она.
Зоран Гавриловић из невладиног Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), који ради повремене мониторинге медија у Србији, наводи да је посао медија, а посебно јавног сервиса, да пропитују и анализирају, а не да "држе микрофон и да читају наручена питања".
"Јавни сервис треба да јавности представи чињенице на основу докумената, законски и институционални оквир, да то протумаче стручњаци, а не да медији буду средство промоције политичара на власти или у опозицији", каже он.
Гавриловић оцењује да РТВ у овом случају представља "средство промоције власти и анестезирања јавности".
"Кроз систем цензуре и филтрирања информација не дозвољава се да у јавности деси незадовољство, да се јавност не узбуди када дође до несреће (као што је ова)", сматра Гавриловић.
Међународна организација Freedom House је крајем 2023. оценила да правни оквир у Србији гарантује медијске слободе, али да су оне нарушене различитим притисцима од стране власти.
Као неке од примера наводе недостатак транспарентности у власништву медија, политичке и финансијске притиске, претње новинарима, те високу стопу аутоцензуре.
Како генерално извештавају јавни сервиси у Србији?
Гавриловић наводи да је његова организација спровела мониторинг извештавања јавног сервиса Радио-телевизије Србије у Дневнику 2, преко ког се, како наводи, о политици у Србији информише највећи број грађана Србије.
Мониторинг је рађен у периоду од почетка 2022. до средине 2024, а у њему се констатује да је око 26 одсто времена у дневнику посвећено председнику Србије Александру Вучићу.
"Од тога 87,9% позитивног, 11,4% неутралног и 0,7% негативног/критичког времена", наводи се у саопштењу БИРОДИ-ја.
"Вучић је на јавном сервису представљен такорећи на рекламном нивоу. То што је представљен позитивно значи да он или неко други хвали њега", објашњава Гавриловић.
На скоро истоветан начин, изразито позитиван, била је представљена и Влада Србије, наводи се у саопштењу БИРОДИ-ја.
И у извештају Европске комисије из 2024. наводи се да у Србији постоји пристрасност у извештавању јавног сервиса и да је током изборне кампање у децембру 2023. председник Србије био присутан у око 64 одсто вести које се не тичу избора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.