Вести
03. 12. 2024.
Колумна Драгане Матовић "Со на рану": УНС без Н
Избачена сам из Удружења новинара Србије. Не само ја. Избачени су и новинари са којима радим у редакцији Пиштаљке, једни од најбољих у овом послу. И не само они. Избачени су и неки од најбољих новинара у Србији, међу којима и главна уредница Еуронеwса, иначе бивша председница Извршног одбора УНС-а.
Избачен је, међу њима, и бивши председник УНС-а, који је, да напоменем и то, да не буде да кријем, и мој муж. Али не пишем ово због свог мужа или због својих пријатеља (којих међу избаченим новинарима, с поносом могу да кажем, имам пуно) а што ће вероватно рећи они који за други начин размишљања и не знају. Пишем ово због свог посла са којим сам у много дужој љубави него са мужем.
У маниру комунистичких чистки, Управа УНС-а, је по кратком поступку, без претходне опомене или најаве, као никада пре, поизбацивала све који би могли да покваре планирани исход избора у УНС-у на следећој Скупштини удружења која треба да се одржи за неколико месеци. УНС је, да подсетим, на прошлој Скупштини пре скоро четири године, од новинара отело друштванце које се не бави новинарством и које не живи од новинарства. Баве се неким другим пословима, државни су службеници, директори, пензионери или воде медије неких политичких моћника који се скривају иза њихових имена.
Од када је УНС отет од новинара, ако је веровати упућенима у списак чланова УНС-а који је чуванија тајна од списка плата на РТС-у, УНС је изгубио око две трећине чланства које плаћа чланарину.
Избачени новинари, истина је што кажу у образложењу УНС-а о избацивању, нису плаћали чланарину. Ја, на пример, више од три године. Тачније, откада је УНС киднапован. Неко ће вероватно рећи да не плаћам чланарину откада мој муж није председник. Тачно, не плаћам чланарину баш од тог дана. Јер је од тог дана УНС престао да буде удружење новинара које је имало утицај и чија је реч имала тежину у јавности. Не плаћам чланарину од дана када је УНС постао, као и НУНС, средство притиска одређених политичких групација.
Била сам ја и члан НУНС-а. Учланила сам се двехиљадитих да бих могла да регулишем стаж. Тамо ми никада нису тражили да платим чланарину, а јесу једном давно тражили да обновим чланство без обавезе да плаћам чланарину. Ја сам рекла да нећу, јер сматрам да новинари не би требало да буду страначки активисти, што је случај са онима који воде ово удружење. Чланску књижицу НУНС-а, признајем, користила сам само онда када сам претила да ћу да је јавно објавим да се види чији муж води УНС.
У УНС се нисам, како сте могли да помислите, учланила због мужа. Таман посла, нисам ја од те феле. Учланила сам се због пријатељице. Осим што ми је била уредница, и она је била председница УНС-а. Али учланила сам се и због многих који су се, као и ја, понадали да ће новинари успети да се окупе око доброг новинарства које красе велике разлике у мишљењу и мале разлике у квалитету. Неко време смо успевали у томе, а онда је неко схватио да је то што су се око исте идеје и на истом послу окупили један добар новинар Данаса и један добар новинар Информера, опасније него што је изгледало на први поглед. Толико опасно да су се у акцији отимања УНС-а од новинара ујединили највећи политички противници у Србији и њима наклоњени медији.
Зашто би вама који нисте новинари ово било уопште важно? Кад није важно ни многима који раде у медијима.
Слично питање ми је било постављено једном приликом када сам причала о важности заштите узбуњивача и случају доктора Борка Јосифовског. Сада већина вас зна да је то онај човек који је 2006. године са места директора Хитне помоћи у Београду јавност узбунио да неке његове колеге, исто лекари Хитне помоћи, не пружају неопходну лекарску помоћ умирућим пацијентима да би њихове адресе, када умру, продавали приватним гробарима за 200, 300 евра. Због тога што је то изнео у јавност доктора Јосифовског је тадашња демократска власт експресно сменила, потом и отпустила, а наредну деценију и по за њега у овој држави, у којој се у међувремену измењало туце раних власти и влада, нигде више није било посла у државним болницама. А, знате ли за кога је увек било посла у државним болницама? Па, за оне лекаре који су продавали људски живот за пар стотина евра. Неки од њих су у међувремену и напредовали.
Добро, али како се то тиче вас лично?
Па, само тако што ће вам следећи пут када будете позвали Хитну помоћ на врата позвонити можда баш ти лекари којима ви вредите 200 евра и од којих нисте заштитили Борка Јосифовског, јер то, је ли, није ваш посао и не тиче вас се лично.
А сада се запитајте још и то како сте сазнали за све ово. Па рећи ћу вам.
Од четворо новинара који из протеста четири године нису плаћали чланарину у УНС-у и за које у најстаријем удружењу новинара у Србији нема места, јер тамо има места само за оне који редовно плаћају чланарину и редовно осуђују нападе на новинаре Н1 и Нове, никако и Информера и Ало, да случајно неко не помисли да УНС-ом управља лично Бата Гашић, јер налоге за избацивање неподобних новинара из удружења, пет месеци пред изборе, потписује главни уредник медија чији је власник познати крушевачки бизнисмен, иначе Гашићев блиски пријатељ.
Али, редовне платише чланарина у УНС-у не раде само то, не баве се само избацивањем добрих новинара из удружења. Не. Они раде и на законима који у овој земљи регулишу област информисања, на медијским стратегијама, њих делегирају у разне међународне савезе и удружења новинара који онда оцењују стање слобода у Србији, а где ове редовне платише чланарине у УНС-у показују исту ону храброст коју показују и када треба заштитити новинара неког режимског медија од напада опозиције на улици. Редовне платише чланарине у УНС-у постају чланови некаквих тела која пишу кодексе новинара, које онда као чланови некаквих комисија користе да би пресуђивали ко добро ради овај посао, а ко не и о чему медији треба да извештавају, а о чему не. То им не пише експлицитно у опису посла, али у суштини они врло активно одлучују шта ви треба да знате, а шта не. Као некада централни комитет.
Тако је пре неколико дана једна таква комисија – Комисија за жалбе Савета за штампу, која се састоји од тих делегираних чланова новинарских удружења и медијских асоцијација, једногласно донела одлуку да су медији који су извештавали са суђења за масовно убиство у "Рибникару" прекршили кодекс јер је, замислите, суд то суђење прогласио затвореним за јавност.
Осуђени су, мање-више, сталне "муштерије" ове комисије која одлучује о кршењима новинарског кодекса, из таблоидно-режимског табора – Блиц, Информер, Политика, Ало, Курир, Вечерње новости и Српски телеграф.
Жалбу на њихов рад поднела је нико други до представница Независног удружења новинара, истог оног које тај кодекс крши свакодневно чињеницом да се на његовом челу налазе чланови политичких странака и политички активисти.
Заиста не мислим да било коме, осим очигледно члановима ове комисије, треба објашњавати да одлука суда да искључи јавност са суђења не значи да новинари не треба да раде свој посао.
Штавише, утолико је њихова обавеза већа да из својих извора обезбеде информације које су од интереса за јавност. Интерес јавности да зна увек је изнад свега, па и изнад новинарског кодекса, све и да је тај кодекс прекршен, а у овом случају он то није. Дакле, имају новинари право да пишу о затвореним суђењима, исто као што имају права и да коментаришу сваку судску пресуду и то не може да им забрани нико, па ни Комисија за жалбе Савета за штампу.
И не брине ме посебно да ли ће ову сулуду одлуку поштовати било који медиј, па ни они кажњени, јер ако је у српском новинарству преостао макар један једини здрав новинарски нерв, то се сигурно неће десити.
Оно што ме брине је што ће ову одлуку сигурно једнога дана поштовати нека власт.
А, то нас се свих тиче, зар не?
Коментари (1)
Остави коментар03.12.
2024.
!?
Ogoročeno, a zbdrozdolisano, izmešano sve, svašta i svako. Ali, indikativni su ubeđenje i etika autorke ov0g teksta. Iz jednog udruženja (UNS) je isključena, kako piše, zbog neplaćanja članarine, što je učinila (nije plaćala) iz protesta. Ako je zaista htela da iskaže protest, zašto nije istupila iz ovog Udruženja, a ne da više od tri godine koristi članstvo bez plaćanja članarine? U drugo udruženje (NUNS) učlanila se, kako piše, "da bi mogla da reguliše staž"! Dakle, iz čistog ličnog administrativnog interesa, a ne iz ubeđenja, i zbog razloga zbog kojih su se članovi UNS odvojili i organizovali se u NUNS. Pa ni u NUNS nije plaćala članarinu, ali je koristila člansku kartu! Sigurno je "regulisala staž" posredstvom ovog Udruženja, iako o tome ne piše, ali je logično zaključiti. Pa kad je pozvana da obnovni članstvo u NUNS, nije htela, kako piše, nezadovoljna ljudima koji su tada predvodili NUNS. Baš kao što je sada nezadovoljna ljudima koji vode UNS, a koji su je isključili. Pri tom, sama ističe da je člansku knjižicu NUNS koristila u situacijama kada je pretila UNS! I kao šlag na torti,ničim izazvana, navodi odluku Komisije za žalbe Saveta za štampu po kojoj su mediji prekršili Kodeks novinara, jer su izveštavali sa suđenja koje je zatvoreno za javnost! Nerazumevanje, neshvatanje, neznanje, namerna zamena teza, svesno izvrtanje činjenica, lično nezadovoljstvo, ogorčenjer, profesionalni kompleks, neostvarenost...,šta je razlog? Nešto od toga, ili od svega po malo? Šta god, to je problem autorke ovog teksta, a ne ni UNS, ni NUNS, niti Komisije za žalbe Saveta za štampu. Sigurno je samo da bi neko sledeće udruženje, makar i ribolovaca,trebalo debelo da razmisli kada, i ako primi aplikaciju za članstvo autorke ovog teksta.
Одговори