Вести
02. 12. 2024.
Новинарство је заменио занатом и добио слободу: Његови производи налазе се и у вили Жизел Бундшен
Марко Јаковљев, оснивач и власник предузећа „Betonsky“ из Сремских Карловаца, прешао је необичан пут од новинарства до предузетништва, стварајући уникатне предмете од бетона који су данас цењени широм света. Његова животна прича почиње од дечака који је желео да постане професор, али је живот имао другачије планове.
„Дипломирао сам књижевност и замишљао себе као професора, али никада то нисам радио. Радио сам све друго – од шверца горива, продаје новина, грађевине, селидби, па све до новинарства,“ започиње причу за BIZLife, свестрани Марко Јаковљев. Како каже, у новинарство је ушао случајно, али је из њега изашао плански, с јасном визијом:
„Новинарство је занимљива професија, али у Србији је то стресан, потцењен и обесмишљен посао. После 17 година на РТВ-у, одлучио сам да искористим социјални програм и потпуно се посветим приватном послу. Развијао сам ‘Бетонскy’ као своју излазну карту,“ објашњава Марко.
Инспирацију за бизнис нашао је током рада на емисији „Простор и ја“, где је открио потенцијал бетона у ентеријеру.
„Видео сам како бетон може бити део модерних простора. Један пријатељ је себи направио бетонску судоперу и плочу за кухињу, али се жалио да тако нешто не може да купи. Тада је кренуо ‘црв’ – почео сам да истражујем и експериментишем у гаражи, корак по корак.“
Упркос почетним сумњама околине, Марко је ипак био одлучан у својој пословној намери.
„Колеге су ми говориле: ‘Ти да правиш бетонски мобилијар? Па ти не знаш ексер да закуцаш!’ Али ја сам упоран као коњ и рођени оптимиста. Данас су наши производи присутни широм света, од хотела у Москви и Санкт Петербургу до вила познатих личности, попут Жизел Бундшен“, каже он.
Бренд „Betonsky“ почео је с једноставним умиваоницима, али се брзо проширио на широк спектар производа.
„Данас правимо скоро све што може бити од бетона – столове, кухињске и радне плоче, жардињере, клупе. Највише радимо по наруџбинама, јер се трудимо да изађемо у сусрет маштаријама и жељама клијената. То је оно што нас издваја,“ истиче Марко, додајући да им је експериментисање са материјалима и техникама омогућило да буду другачији.
„Користимо традиционалне технике старих мајстора, али и модерне материјале као што су УХЦП и ГРЦ. Сваки експеримент доноси ново искуство и често неочекиване резултате. Наша филозофија је да се не бојимо лудих идеја и захтева клијената.“
Један од нових праваца у развоју производа су вентилирајући бетонски блокови, који су некада били популарни за ограде и преградне зидове, а сада се враћају у моду. „Популаран је и терраззо у разним варијантама, као и ручно прављене плочице. Проблем је што смо стално затрпани наруџбинама и немамо времена за маркетинг, али до сада нам маркетинг није ни био потребан,“ објашњава Марко.
Када говори о почецима, Марко не скрива колико је изазовно било кренути: „Првих неколико година новац не долази, само одлази. То је најтеже издржати. Маштамо о великом успеху, а онда се суочимо с реалношћу – где су камиони и авиони? Ипак, кад се осврнем на 2017. и прве кораке у гаражи, видим колико је пређен пут. Данас наши производи красе пројекте попут Музеја модерне уметности ГЕС-2 у Москви, који је осмислио чувени Рензо Пиано. То је заиста остварење снова.“
Сарадња са брендом „Hard Stuff „, који се бави израдом индустријског намештаја, омогућила им је додатни раст. „Заједно развијамо линију хибридних производа од бетона, дрвета и метала. Управо смо се вратили са сајма ентеријера у Љубљани, где смо испитивали тржиште и представили наше производе,“ – објашњава Марко Јаковљев.
Како с поносом истиче, данас је „Betonsky“ породична мануфактура с малим, али посвећеним тимом: „Осим мене, ту је Сава, колега без кога фирма не би била ово што јесте, и моја супруга Ивана, која води администрацију и решава незгодне ситуације с клијентима. Имамо и неколико спољних сарадника – столаре, браваре – а на пролеће планирамо нова запошљавања.“
Његова жеља је да фирма постане место где ће људи радо долазити на посао. „Желим да „Betonsky“ буде фирма која доноси задовољство и клијентима, и нама који је градимо. Важно ми је да уживамо у послу, јер како кажу – ‘ради оно што волиш и нећеш радити ниједан дан у животу.’“
Иако предузетништво носи ризике, Марко верује да му је донело већу слободу него што је имао у новинарству. „Као новинар, био сам стално изложен стресу и немогућности да утичем на ствари. Сада, и када радим 15 сати дневно, то је мој избор.
На крају дана легнем уморан, али задовољан,“ каже Марко и додаје: „Једном сам стајао у Кнез Михајловој, у радном оделу, прљав од прашине. Људи су пролазили и нико ме није примећивао. То је за мене слобода.“
За будућност „Betonsky“-ја има јасне циљеве. „Желим да наставимо да растемо, али на стабилним темељима. Радимо из реалних прихода, без кредита и ризичних партнерстава. Планирам да проширимо производни простор, развијемо нове производе и додатно се позиционирамо на европском тржишту.“
Марко верује да је кључ успеха у сталном напредовању и прилагођавању. „Није важно где ћемо бити за 10 година, важно је да уживамо у томе што радимо. Када имаш мала очекивања, а спреман си да изгараш, разочарања су мања. И, што је најважније, сваки успех тада има већу тежину,“ закључује Марко, додајући да „Betonsky“ тек открива своје потенцијале.
Његова прича је пример како се уз труд, упорност и мало оптимизма, чак и из гараже може стићи до светских пројеката. За Марка, бетон није само материјал – он је начин изражавања, прилика за иновацију и извор слободе.
Ко је већи господин, предузетник или новинар?
Свако ко гледа са стране, наравно, рекао би то је глупо питање – На екрану сијаш, сви те знају, поздрављају, у жижи си дешавања, поштован и вољен, нашминкан и насмејан…са друге стране ту је радионица, прашина и жуљеви на рукама…ко би то хтео?!
Када се склоне кулисе и скину маске, истина је другачија. Иза гламура новинарства је немаштина, стрес и стално разочарање и горак укус у у стима, јер сте на првој линији фронта, суочени са најнижим и највулгарнијим људским особинама и карактерима, немоћни да било шта промените и приморани да учествујете у игроказу где су главни глумци, политичари, каријеристи и разни мешетари, а да тога нисте ни свесни. Истовремено, нисте господар свог времена, а то је најважнији ресурс у животу човека. – у свом јединственом новинарском стилу, закључије причу Марко Јаковљев.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.