Вести
16. 04. 2013.
Где је граница новинарске пажње?
Трагедија која је задесила село Велику Иванчу покрај Београда, када је мештанин убио 13 комшија, инспирисала је последњих дана штампане медије у Србији на потпуно сензационалистичко извештавање о догађају, при чему су прекршени и даље се грубо крше сви професионални и етички стандарди, али и право на заштиту приватности.
Таблоиди, али и поједине утицајне новине, ових дана пуне стране фотографијама жртава, исповестима комшија и рођака, скандалозним насловима, објашњењима, „стручним“ анализама, откривањем „одговорних“, преносима сахрана... Саговорници Данаса оцењују да је једини правни лек да појединци и жртве таквог извештавања покрену поступке против одређених медија.
Новинарка и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза каже за Данас да су медији последњих дана, извештавајући о трагедији у Великој Иванчи, „прегазили“ сва могућа правила елементарне људске пристојности и професионалне етике. Она додаје да највише погађа сегмент приче о девојци која је у појединим медијима означена „индиректним кривцем масакра“ тиме што је објављено да је била девојка сина починиоца злочина и да је наводно проститутка.
- То је све на нивоу трача, а медији су то зграбили на суров и безосећајан начин. Објавивши њену фотографију и име и презиме, прекршили су њено право на приватност за много година унапред. Није посао медија да истражују зашто се догодило то што се догодило, нити да консултују „стручњаке“ и траже кривца – објашњава Скроза.
Она оцењује да су у „невероватним причама о злочину“ углавном предњачили штампани медији и то не само таблоиди, већ и они који претендују на то да представљају озбиљне и утицајне новине. Како наводи, проблем у целој причи било је и понашање новинара на терену, који су упадали људима у куће како би узели изјаве. „Није пристојно малтретирати људе, мора да постоји граница“, напомиње наша саговорница. Према њеним речима, новинари су очигледно заборавили шта је њихов посао - јавни интерес.
- Да ли је јавни интерес теорија да је дрекавац најавио трагедију? Да ли је јавни интерес прича како је породица починиоца злочина проклета? Или да се девојка непозната јавности прогласи одговорном за трагедију? Да ли је јавни интерес да у новинама имамо пренос сахране? То никако није наш посао – наглашава Скроза.
Начин извештавања о овом трагичном догађају, како наводи, школски је пример „гажења професионалне етике“, што се ничим не може оправдати. Скроза сматра и да би поводом оваквог понашања медија требало да реагују, пре свих, Министарство културе и информисања, заштитник грађана, новинарска удружења, али и невладин сектор. Савет за штампу, подсећа, може да реагује једино уколико стигне жалба на конкретно извештавање конкретног медија.
Удружење новинара Србије јуче је саопштило да је ових дана примило више позива, писама и притужби грађана и колега новинара на рачун извештавања београдских медија о злочину почињеном прошле седмице у селу Велика Иванча.
„УНС дели огорчење доброг дела јавности због тога што је извештавање о масовном убиству произвело масовно кршење Кодекса новинара Србије и упозорава да таблоиди већ данима злоупотребљавају шок и неверицу грађана, односно њихову потребу да сазнавањем бројних појединости у вези са злочином докуче како је тако нешто уопште могло да се деси. Кодекс захтева од уредника и новинара да приликом извештавања о несрећама и трагедијама у којима има страдалих воде рачуна о духу саосећања и дискреције, као и да избегавају спекулације и преношење недовољно проверљивих ставова“, наводи УНС.
У УНС подсећају да новинари имају и законску обавезу да поштују претпоставку невиности. „Те одредбе Кодекса, али и многе важеће друштвене норме, извргавају се руглу огромним насловима у којим се спекулише о побудама монструма, о улози наводне курве, о тобожњем гену зла, о измишљеним догађајима из 17. века, о астролошким бесмислицама...“, напомиње се у саопштењу УНС.
Адвокат Слободан Кремењак каже за Данас да је та област уређена Законом о јавном информисању и Кодексом новинара Србије, као и да би, с правне тачке, појединци могли да туже медије за кршење права на приватност. „У случају да се прекрши право малолетника, онда би могло и Министарство културе да реагује“, наводи Кремењак. И доцент Правног факултета Унион Саша Гајин објашњава за Данас да је потребно да жртве извештавања медија саме предузму кораке у заштити својих права. „Грађани углавном не користе механизме правне заштите, а могли би макар да се обрате Савету за штампу или заштитнику грађана“, наводи Гајин.
Јанковић: Поштовати достојанство
- Медији у потрази за тиражом знају да пређу границе професионалне етике и да изношењем, па и слободним интерпретирањем личних и породичних прилика, понекад користећи нечију несмотреност или ненавикнутост на медијску пажњу, нанесу бол, штету или чак угрозе људе о којима пишу. Најбоље је да на то пазе и санкционишу сами новинари и њихова професионална удружења, јер мешање државних органа често има ефекте „слона у стакларској радњи“, каже Саша Јанковић, заштитник права грађана. Он додаје да је заједно са повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољубом Шабићем и оба национална новинарска удружења, већ апеловао на уреднике и новинаре да поштују достојанство оних о којима пишу. „Јер, ако ништа друго, то чува и њихов професионални интегритет и достојанство професије којој припадају“, истиче Јанковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.