Вести
15. 04. 2013.
Медији портпароли центара моћи
Српски медији све су ближе позицији портпарола политичких групација или економских центара моћи, а све мање чувар јавног интереса и демократских вредности, оценио је данас новинар Иван Протић, један од аутора извештаја "Људска права у Србији 2012", у издању Београдског центра за људска права.
Уз констатацију да се не назире повлачење државе из медија, Протић је изнео податак да је прошле године четвртина телевизијских и радио станица у Србији била у власништву државе, као и новинска агенција Танјуг.
Према Протићевим речима, нова власт у Србији није довољно спремна да уђе у сређивање стања у медијима.
Људска права, дискриминација, права мањина и трговина људима, према оцени Протића, све мање су интересантна за медије, чиме су и мање доступна публици.
Један од аутора извештаја Бојан Гавриловић је сматра да је, што се тиче изазивања националне и верске мржње и других нетрпељивости, прошле године вођена блага казнена политика.
Превелики значај се давао олакшавајућим околностима, због чега су, углавном, изрицане условне казне. Таква дела често не подлежу кривичном гоњењу, па се прекршајно кажњавају, изјавио је Гавриловић.
Према његовим речима, забрињава друштвена дистанца према припадницима ЛГБТ популације.
Гавриловић је изнео податак да 80 одсто средњешколаца подржава дискриминацију ЛГБТ популације, док 34 одсто младића сматра да је насиље према том делу становништва "увек оправдано".
Држава пропушта да пружи заштиту припадницима ЛГБТ популације. Нема званичних података о нападима према ЛГБТ, изјавио је Гавриловић.
Он је оценио да забрињавају напади десничарских организација на борце за људска права и додао да истакнути представници државе изједначавају невладине организације са десничарима.
Сарадник Београдског центра за људска права Соња Тошковић је изјавила да је прошле године у Србији више од 170.000 људи остало без посла, а готово 35.000 је проглашено за технолошки вишак.
Више од 60.000 запослених није примило плату за свој рад, док 5.000 активних фирми није плаћало порезе и доприносе, чиме радницима дугују више од 95 милијарди динара, рекла је Тошковић.
Она је констатовала да "све указује да је стање у области економских права забрињавајуће".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.