Вести
01. 11. 2024.
Незаконито и бездушно: Извештавањем са суђења због убиства у школи таблоиди и националне ТВ узнемиравају породице жртава и праве тензије у друштву
Последице таквог извештавања су страшне. Покушавајући да пренесу 'сочне детаље' са суђења, које индиректно и с пажњом прати читава земља, ти медији неселективним преношењем детаља шире панику међу људима, праве тензије у друштву и инспиришу друге могуће убице, каже чланица Савета за штампу Тамара Скроза
Како је дошао, шта је рекао, где је стајао, кад је узео ваздух, кад му је позлило… О свему томе могло је да се чита у таблоидима о К.К., малолетнику који је извршио масовно убиство у Основној школи „Владислав Рибникар” у Београду 3. маја прошле године, током и након недавних сведочења у кривичном поступку против његових родитеља.
Таблоиди су без пардона објављивали све што им је пало на памет, што су измислили или до чега су заиста дошли на суђењу – које је затворено за јавност. И главни претрес, баш као што је била и истрага у овом поступку, затворен је за јавност како би се заштитили интереси малолетних жртава.
Али кога још у таблоидима брига за добробит деце и њихових породица, које је овај случај најтеже погодио? Или за ментално здравље друштва, које је дубоко погођено и трауматизовано свиме што се десило?
Љубитељи крволочних детаља у таблоидима и на националним телевизијама и порталима су у извештајима по цео дан, а често и из минута у минут, износили непроверене, незваничне, могуће и нетачне – а у сваком случају на незаконит начин добијене – детаље из исказа К.К. Према њима је, наводно, говорио о мотивима због којих је, тог 3. маја прошле године, убио деветоро вршњака и чувара школе.
„Последице таквог извештавања су страшне. Чак и да је суђење отворено за јавност, у медијима мора да постоји селективност при преношењу нечијег сведочења. У овом случају није било никаквог обзира ни према интересу јавности, ни према добробити оних који су умешани у процес – родитеља убијене деце, родитеља деце која су преживела или те саме деце”, каже за Цензоловку Тамара Скроза, заменица уредника агенције ФоНет, експерткиња за медијску етику и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.
Пре изношења наводних детаља из сведочења К.К., у таблоидима су могли да се читају и детаљи из исказа који је дао током истраге, такође затворене за јавност. Због тога је Прво основно јавно тужилаштво покренуло истрагу о цурењу информација из поступка.
Из тужилаштва кажу за Цензоловку да су 9. октобра Дирекцији полиције и Управи криминалистичке полиције упутили Захтев за прикупљање потребних обавештења, којим је „наложено предузимање свих потребних радњи у циљу утврђивања потпуног и правилног чињенинчног стања”, а 15. октобра поднели захтев за пружање потребних обавештења Вишем суду у Београду и Вишем јавном тужилаштву у Београду.
Одлуку о даљем поступању, наводе из тужилаштва, донеће „након што буде поступљено по наведеним захтевима”.
Министарство селективно подноси прекршајне пријаве
Иако је, због преношења детаља из овог поступка, Министарство информисања јавно опоменуло медије и позвало их да се суздрже од таквог извештавања, оштрија санкција је изостала.
Из Министарства за Цензоловку објашњавају да судски поступци нису покренути, јер није предвиђена прекршајна одговорност за повреду одредбе Закона о јавном информисању и медијима о извештавању о кривичном поступку.
Прекршајна одговорност је, рецимо, предвиђена за откривање идентитета малолетног лица.
Према подацима добијеним од Прекршајног суда, Министарство информисања је у првих годину дана од ступања на снагу нових медијских закона поднело пет прекршајних пријава због откривања идентитета малолетника:
– против новина Информер – због извештавања о сексуалном злостављању малолетнице
– против портала Времена,
– новина Блиц
– портала Блица
– и портала Нова.рс – преостале четири због извештавања о другом случају злостављања малолетнице, о ком је прво известила Телевизија Н1.
Али ниједну пријаву у најдрастичнијем случају кршења свих професионалних, етичких, па и појединих законских норми при извештавању о случају „Рибникар”.
Скроза: Преносећи сочне детаље, шире панику, дижу тензије и инспиришу могуће убице
„И даље, међутим, остаје низ отворених питања о последицама оваквог извештавања таблоида”, каже Тамара Скроза.
„Ефекти таквог извештавања су да је јавност узнемирена и да је створена могућност да се неко други инспирише тиме што је К.К. причао, а у ствари је изнео генезу свог злочина, ако је веровати тим медијима. То су можда чак и измислили, али је то ипак објављено”, каже Скроза и додаје:
„На тај начин, покушавајући само да пренесу ‘сочне детаље’ са једног високо профилисаног суђења, које индиректно и с пажњом прати читава земља, ти медији неселективним преношењем детаља шире панику међу људима, тензије у друштву и инспиришу друге могуће убице.”
Све је кренуло од – председника државе
Идентитет малолетног К.К., као и бројни детаљи о његовој породици, па и малолетној сестри, открио је, још тог дана када се злочин догодио, председник Србије Александар Вучић.
Таблоиди и телевизије с националном покривеношћу се још од тад не устручавају да К.К. називају пуним именом и презименом.
Тамара Скроза каже:
„Ми сви знамо како се он зове, а не бисмо смели да знамо, тим пре што он има и малолетну сестру. После Вучићевог наступа, скривање идентитета је потпуно обесмишљено. У овој фази приче је на медију да одлучи шта ће да учини.”
„Правилно би било да нема откривања идентитета, али је чињеница да је то обесмишљено после свега што смо имали. Нама је Вучић покварио читав концепт поштовања професионалног Кодекса, јер је открио податке којима се данас слободно барата, а који никада не би смели да буду откривени”, додаје Скроза, која мисли да би, с обзиром на досад поднете прекршајне пријаве, Министарство информисања „ако је доследно” требало да реагује и у случају откривања идентитета К.К.
„Ако су доследни, онда имају обавезу да то ураде. Поступци су досад покретани врло селективно. А овде не сме да буде селективности – или сви или нико. Не може тако, јер се тиме обесмишљава принцип. За то сам да се правило скривања идентитета поштује до последњег слова, највише од целог Кодекса”, наглашава наша саговорница.
Док су нас из Министарства подсетили да је Регулаторно тело за електронске медије, по закону, дужно да се стара о томе да телевизије не извештавају сензационалистички, поједностављено и неетички о насиљу, избегли су да одговоре на питање о плановма и предузетим акцијама самог Министарства у вези са спречавањем проблематичног извештавања о овој осетљивој теми.
Како је Цензоловка раније писала, Влада Србије је, још у мају 2023, наложила министарствима правде и информисања да размотре могућност регулације, односно забране медијског садржаја који промовише криминал, насиље и штетно утиче на малолетнике.
Министарство информисања је, како су тада одговорили, томе допринело – изменама медијских закона.
О својој улози у погледу спречавања промоције насиља и спречавања медија да сензационалистички извештавају о случајевима који су дубоко трауматизовали целокупно друштво, попут „Рибникара” – сада нам нису одговорили.
Ипак, кад је реч о самом цурењу података из затвореног поступка, навели су да ће „у наредном периоду иницирати измене и допуне Закона о јавном информисању и медијима, како би понашање одговорних лица у медијима у оваквим ситуацијама било санкционисано”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.