Вести

08. 04. 2013.

Аутор: Саша Јанковић Извор: Пиштаљка

Саша Јанковић: Нећу да отпустим Јањића

Писмо заштитника грађана главном и одговорном уреднику Пиштаљке

Поштовани г. Владимире Радомировићу, главни и одговорни уредниче Пиштаљке и други чланови тима Пиштаљке,

Упознао сам се са вашим јавним захтевом да дам отказ саветнику у стручној служби Заштитника грађана, Драгану Јањићу.

 

Из ваших речи и докумената које сте објавили чињенично произилази следеће:

1. Пре више од три године, генерални директор и заменик генералног директора Политике (Мира Глишић-Симић и Вернер Херић) заједничком одлуком прогласили су одређене раднике Политике, између осталих и све вас четворо чланова тима Пиштаљке који данас тражите да дам отказ Драгану Јањићу, за технолошки вишак. До тада сте радили на радним местима дописника из Љубљане (Светлана Васовић-Мекина), новинара у Спољнополитичкој рубрици (Владимир Радомировић), коментатора у Политичкој рубрици (Драгана Матовић), а за Маријану Милосављевић нисте истакли радно место.

1. Пре него што су донели одлуку којом сте проглашени технолошким вишком, генерални директор и заменик генералног директора Политике формирали су Комисију за примену мере премештаја запослених који су проглашени технолошким вишком, у саставу: 1. Мирослав Шево – председник; 2. Душица Павићевић, заменик; 3. Звездан Тошић, члан; 4. Јелена Јаковљевић, члан и 5. Драган Јањић, члан.

1. Указивали сте тада, пре више од три године, руководству Политике да сте жртве сопственог критичког пера. Истицали сте у вашим обраћањима да главни и одговорни уредник Политике Драган Бујошевић не дозвољава критички помен на тадашњег председника Србије Бориса Тадића, а да је министар спољних послова Словеније од свог српског колеге тражио промену дописника Политике из Љубљане. Наводили сте да вам Драган Јањић, као заменик главног и одговорног уредника, одбија текстове и тако ствара услове за ваше проглашење за технолошки вишак. У тим обраћањима истакли сте и да је Политика имала већи тираж и критичкије се односила према власти за време претходног главног и одговорног уредника него за време Драгана Бујошевића.

Поред ових чињеница које сте сами навели, констатовао сам и следеће:

1. Драган Јањић био је члан Комисије која је одлучивала о вашем премештају и одбијао вам текстове пре три године, а већ две године ради у мојој стручној служби што вам је од почетка било добро познато. Ипак, ниједном ми се до овог момента нисте обратили на било који начин у вези са Драганом Јањићем.
2. Пре неколико недеља Драгана Јањића је Независно удружење новинара Србије истакло као свог кандидата за члана Одбора Агенције за борбу против корупције, док је његов „противкандидат“ испред Удружења новинара Србије управо некадашњи главни и одговорни уредник Политике чији рад сте хвалили у вашим обраћањима. Обавештен сам и да су ових дана НУНС и УНС имали неуспешне разговоре у вези сагласности око заједничког кандидата, док треће новинарско удружење подржава кандидатуру Јањића.
3. Драган Јањић, као државни службеник у стручној служби Заштитника грађана, у досадашњем раду био је стручан, одговоран, савестан, објективан и правовремено је извршавао своје обавезе. Нико од његових руководиоца ни колега у Стручној служби никада ми није упутио примедбу на њега. Од организација и појединаца са којима у оквиру дужности на радном месту сарађује, никада нисам чуо ни једну примедбу на њега.
4. Годину дана после вас и Драган Јањић напустио је Политику, недуго пошто је одобрио објављивање интервјуа са Богољубом Карићем, на шта је владајући политички естаблишмент гледао негативно, што ми је лично познато.
5. Вашу тешку квалификацију Јањића, тј. тврдњу да је био „цензор“ и гушио слободу медија, изнели сте по први пут непосредно јавности, и јавно од мене затражили да га отпустим, при чему ми се претходно нисте обратили.

Након што сам размотрио све наведено, нисам нашао основа нити разлога да по вашем јавном захтеву отпустим Драгана Јањића из стручне службе Заштитника грађана.

Нема чињеничног основа за оштру и тешку тврдњу да је Драган Јањић био „цензор“. Подсетићу да је појам „цензор“ резервисан за орган или организацију државне власти наметнуту да контролише медије, а не за уредника кога је руководство медија само и слободно одабрало. Улога уредника јесте да утврђује и спроводи уређивачку политику, а то се свугде чини управо одабиром тема, те одбијањем или прихватањем текстова новинара према критеријумима које уредништва утврђују. Веома често се и ја сам не слажем са тим критеријумима, посебно када уредници из издања избаце већ урађен интервју који су сами тражили, или одустану од написаног текста или коментара својих новинара о раду Заштитника грађана, када виде њихову садржину. То уреднике, међутим, не чини цензорима. Када се уредников концепт не сложи са концептом вишег руководства, тада и они губе своје радно место, као што се то десило и Јањићу. И то није цензура.

Овај мој аргумент о односу власник/оснивач – уредништво – новинари би био и данас релевантан за вас када би Пиштаљка имала власника, тј. оснивача који би избором уредиштва осигуравао медијски профил који се разликује од васег личног - новинарског. Међутим, главни и и одговорни уредник Пиштаљке је Владимир Радомировић, а њен оснивач (власник) чији је није ни држава ни неко предузеће (као у случају Политике), већ удружење грађана Еутопија чији је заступник - такође Владимир Радомировић, претпостављам иста особа. Имена оснивача Еутопије нису доступна на интернет сајту надлежног регистарског органа (www.apr.rs) нити на интернет страници Еутопије (www.eutopia.org), те би оснивачи удружења грађана које је основало Пиштаљку као медијско гласило, теоретски и практично лако могли да будете и ви сами - чланови „Тима Пиштаљке“, односно „Бивши новинари Политике отпуштени крајем 2009. и почетком 2010. године“ како сте, и на један и на други начин истовремено, потписали текст против Јањића „Цензора“ на сајту Пиштаљке.

Дозволићу себи да оценим да је у уређивачкој концепцији Политике, од када је пратим, увек био присутан одређен утицај актуелне државне политике и власти. То тешко изненађује, с обзиром да је држава у прошлости увек имала власнички, односно оснивачки удео у том листу. Међутим управо Драган Јањић је, саветујући на свом радном месту управо о том питању од суштинског значаја за слободу медија у Србији, те наступајући испред Независног удружења новинара Србије, био најупорнији и најватренији заговорник идеје, тј. нужности, да држава изађе из власничке структуре у медијима.

Са формално-правне стране, Драган Јањић је државни службеник и разлози које сте навели нису ни изблиза законом предвиђени као разлози за раскид радног односа. Суштински, ви од мене тражите управо оно за шта кривите Јањића – да га отпустим због тога што се он неком утицајном (у овом случају вама) замерио и то радећи свој посао у складу са утврђеном уређивачком политиком, сопственом професионалном оценом нечијег новинарског доприноса и потребе за тим и таквим доприносом у новинској кући која има своје директоре и власнике који јој одређују профил.

На крају, не могу да прихватим као објективне примедбе које наводите да „пише Тим Пиштаљке“, а својим именима потписују „Бивши новинари Политике отпуштених крајем 2009. и почетком 2010. године“ и које су упућене некадашњем шефу управо тих бивших новинара Политике/чланова Тима Пиштаљке, а које ми по први пут истичете више од три године од догађаја који су те примедбе изазвали, при чему од мене тражите да га због њих отпустим са посла на коме ради већ две године, уз ваше знање и без, до сада, ваше замерке. При томе своје примедбе објављујете баш у моменту када је човек кога као „цензора“ дисквалификујете из јавног живота и службе, испред свог струковног удружења чији је потпредседник, постао противкандидат за јавну функцију вашем другом некадашњем шефу, а и данас вашој, тј. Пиштаљкиној, сарадници и промотерки - истовремено председници алтернативног националног струковног удружења. Наравно, ваш напор сасвим сигурно јесте разумљив и легитиман са становишта  вашег оснивача – удружења грађана Еутопија које и није дужно да штити јавни интерес, већ интерес својих чланова, ко год они били, па макар и ви сами. Као Заштитник грађана ја, међутим, одлучујем о заснивању и престанку радног односа у стручној служби овог државног органа по другачијим, законом прописаним, правилима од оних која важе за удружења грађана и њихова јавна гласила.

Ваш захтев објављен је, у интегралном облику, на сајту Заштитника грађана, заједно са овим одговором. Молим вас да и ви овај одговор објавите на сајту Пиштаљке на истом месту где и ваш захтев.