Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  OFF AIR– Прича о City радију, 5. октобру и љубави
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 10. 2024.

Аутор: Ивана Петровић Извор: citysmart.media

OFF AIR– Прича о City радију, 5. октобру и љубави

У суботу, 5.октобра 2024. године, City радио ће, после 29 година, престати да емитује програм.

229833
Из просторија Citysmart радија (фото: A.Н/УНС) Из просторија Citysmart радија (фото: A.Н/УНС)

Четвртак је био сасвим обичан дан. Један од оних који не наговештавају никакво узбуђење. Коле се попео до студија да ажурира ретке рекламе и да успут провери да случајно није поново забаговао Џезлер или Comrex, или Интернет. Дешава се то често. У Милентијевој са појавом првих хладних ноћи учестали су нестанци струје. Ија је нахранила мацане, потомке уличне маце која јој се априла омацила у ормарићу у канцеларији. После су пили кафу у дворишту без сувишних речи. Из студија је допирао нежни звук неке француске мелодије, онакве какву је готово немогуће чути на другим радио станицама, јер је демоде и сентиментална. Увече је Ија поново проверила све у студију, угасила светло и као и сваке вечери док је затварала врата за собом, прошапутала: „Лаку ноћ, љубави!“ Љубав јој је са AIR лаба узвратила чаробним гласом Џоан Баез, дијамантима и рЂом.

Петак је почео суморно, оморином и кишом која није била ни налик јесењим. Ија се није попела до студија. Осећала се као кривац јер је већ данима знала да ће у суботу после њеног: „Лаку ноћ, љубави!“ са друге стране уследити тишина. City радио ће, после 29 година престати да постоји. Овако би могао да започне неки фиктивни роман или кратка прича, свеједно.

Проблем је у томе што нема ничег фиктивног у написаном. Морало је тако. После језивог мрцварења коме смо били изложени од стране Агенције за привредне регистре те немогућности да зарађујемо готово 5 месеци, после појављивања чудног „купца“ усред тог хаоса и вероватног сценарија да нам се на конкурсу не додели нова дозвола (јер све што нам се догодило у последњих годину дана необично личи на случај једне регионалне станице из Војводине) решили смо да обуставимо емитовање сами. Превише је љубави у City радију да би га неко отимао и додатно мрцварио. То задовољство никоме нећу дозволити.

Није ова субота случајно изабрана за спуштање реглера, оног који иде у етар. У суботу је 5. октобар. 24 године равно од дана када смо се окупљени на трговима широм Србије претварали да присуствујемо слављу живота, наде у неку будућу нормалност у којој ћемо живети, волети, радити. Испоставиће се да је то славље заправо било парастос једној изгубљеној младости и први дан изневерених нада.

Како заборавити да смо тога дана безброј пута пешице шипчили до поткровља на високом петнаестом спрату одакле је готово годину и јаче мали, забрањени City радио илегално, упркос забрани, емитовао програм који је био супротност ружичастој реалности којом су нас са режимских екрана дрогирали у том времену беде, сиромаштва, ратова и изолације. Тог 5.октобра смо емитовали програм до поподневних сати, слали извештаје колегама из других станица у АНЕМ мрежи, од њих добијали информације шта се догађа у свим градовима и Београду. Поподне смо пребацили програм на Б92 и изашли сви на Трг Краља Милана. Веровали смо, наивно и будаласто, да је свему лошем дошао крај, несвесни да ће рудименти те тадашње ненормалности преживети, ојачати и чим им се укаже прилика да ће нам се поново успентрати на грбачу, овог пута много спремнији, јер су знали шта не смеју да дозволе не би ли владали ако је икако могуће овог пута доживотно. Отуда и толика њихова патолошка опседнутост медијима. Малим локалним поготово. Толика да су у налетима откупљивали све чега су могли да се дотакну. Оне друге које нису могли да тако придобију и неутралишу су вештим инжењерингом довели до тоталног финансијског урушавања. Некада леп посао претворио се у каљугу и док дишем нећу моћи да шватим колики је број оних који су у њој спремно запливали. Ми то нисмо ни умели, ни могли, ни хтели.

Неспособни да се прилагодимо новој реалности, да се приклонимо руци која кроз намештене конкурсе додељује мрвице за ћутање, које претекну кад се масно намире „њихови“ медији, да ућутимо кад су нас пријатељи саветовали да не будемо већи католици од Папе, али једнако неспремни да пропагирамо било чији наратив за новац, да се умрежавамо да бисмо саучествовали у пљачкању јавних буџета намењених медијима, и поготово неспремни да саучествујемо у масовном културолошком посрнућу и повлађивању дискутабилном укусу предоминантне публике, знали смо да нећемо дуго издржати. А издржали смо и дуже него што је то могуће. Колика је цена тога, сада више није важно. Толика је да се ничим материјалним не може измерити.

Зато ћемо и престати да емитујемо баш сутра, на годишњицу догађаја кога се нажалост, многи данас спремно одричу. Да се затвори круг и пошаље порука да се у распону од 24 године заправо ништа битно није променило осим што је овог 5.октобра 2024.године уместо осећања наде присутан искључиво осећај безнађа.

Ма како патетично звучало, за крај бисмо желели да се захвалимо слушаоцима којима ћемо недостајати на 99.9 МH3. Такође, желимо да се захвалимо свим пријатељима нашег малог драгоценог радија кроз претходне три деценије. Нећу именовати никога јер ћу сигурно заборавити некога. На крају, шаљем посебну љубав свим драгим људима који су прошли кроз наш студио, маркетинг, редакцију и део свог живота посветили нечем деценијама најкултурнијем и најлепшем у етру града Ниша. Неки су овде, а неки, нажалост, нису више међу нама. Њих поготово нећу набрајати јер их је на десетине и многи су каријеру наставили на бројним медијима широм Србије. Сигурна сам да ову љубав осећају и једни и други.

Вечерас ћу последњи пут изговорити: „Лаку ноћ, љубави!“ кад погасим светла а са Таноyа ће Љубав отпоздравити и мени и свима вама који тренутно слушате нечим опако добрим, јер све је опако добро. Онда ћу као Скарлет о Хара о свему мислити сутра. И плакаћу сутра. Имам на то право.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси