Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  МФРР: Стање медијских слобода у Србији је алармантно лоше
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 09. 2024.

Извор: Независно друштво новинара Војводине

МФРР: Стање медијских слобода у Србији је алармантно лоше

Платформа за брзо реаговање на угрожавање медијских слобода (Media freedom Rapid Response – МFRR) данас је објавила извештај у коме се наводи да је у првих шест месеци ове године стање слободе медија у Србији „алармантно лоше“.

„МФРР је забележио 38 упозорења која укључују 51 особу или ентитет везан за медије током прве половине 2024. године. Стање слободе медија у Србији је алармантно, а вербално злостављање чини већину, односно 63,2 одсто забележених инцидената“, наводи се у извештају.

Додаје се да су у периоду од јануара до априла новинари Телевизије Н1 из Београда пријавили четири случаја онлајн узнемиравања, од којих су сви укључивали претње смрћу, а претње смрћу су тада добили и новинари регионалног портала Јужне вести из Ниша.

Подсећа се и да су новинари и лидери Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Ана Лалић Хегедиш и Динко Грухоњић били „мета без преседана“ када су претње смрћу у питању.

„Након што су учествовали на фестивалу Ребеду у Дубровнику и након што су њихови коментари искривљени у циљу приказивања новинара као непријатеља државе, њих двоје су били изложени хиљадама онлајн претњи смрћу и претњама од стране политичара. Ситуација се додатно погоршала када је на згради у којој Грухоњић живи са породицом исписан графит који јесадржавао директну претњу смрћу, док су Ану Лалић Хегедиш вређали у згради у којој живи“, наводи се у извештају.

Додаје се да су, и поред алармантног нивоа претњи, које су пријављене Вишем јавном тужилаштву за високотехнолошки криминал, МУП Србије је прогласио Грухоњића безбедним у својој процени безбедности.

„У међувремену, један од извршилаца претње смрћу против Ане Лалић Хегедиш такође је побегао из кућног притвора. У мају, у контексту локалних избора, Грухоњић је био суочен са све већим нападима, укључујући претње физичким насиљем на улицама и постављање летака близу бирачких места који су га приказивали као политичког противника, а дискурс је додатно потпаљивао сам премијер Вучевић“, пише у извештају.

Додали су да је напад на Грухоњића путем „дипфејк технологије“ заправо био усмерен на наношење штете репутацији особе, што оставља последице и по безбедност циљаног новинара.

„Дипфејк видео Грухоњићевог наступа на прошлогодишњем Дубровничком фестивалу, у којем је наводно изразио своје задовољство што носи име са усташким злочинцем Динком Шакићем, кружио је на друштвеним мрежама и дељен је на бројним вести порталима.

Ова монтажа, која приказује Грухоњића као политичког противника, довела је до две кривичне пријаве против њега, протеста на Универзитету у Новом Саду где предаје, и невиђен број претњи смрћу које су подстицали политичари у јавним расправама. Коришћење манипулативног видеа у јавном дискурсу као средство вербалног злостављања Грухоњића је класичан пример деепфаке технологије коришћене за дискредитацију и утишавање новинарског рада“, пише у извештају.

Најновији мониторинг извештај детаљно истражује 756 повреда слободе медија у Европи, које су забележили партнери МФРР-а у првој половини 2024. године.

Ова кршења су утицала на 1.212 особа или ентитета повезаних са медијима. Од ових упозорења, 474 је забележено у државама чланицама ЕУ, док су 282 забележене у земљама кандидатима.

Застрашивање и претње су најчешц́и облици прекршаја, укупно 136 прекршаја. МФРР је забележио 100 физичких напада, од којих је 47 резултирало повредама. Други најчешц́и облик кршења је блокирање новинарске активности, што чини 117 упозорења. Влада и јавни службеници су починили 143 прекршаја, што представља забрињавајуц́и тренд.

Осим што пружа општи преглед кршења слободе медија у државама чланицама ЕУ и земљама кандидатима, извештај укључује три тематска поглавља која се баве антимедијским законима, лажирањем и изборима.

Извештај такође укључује дубоку анализу стања слободе медија у Албанији, Хрватској, Француској, Грузији, Немачкој, Мађарској, Италији, Србији, Словачкој и Украјини.

Извештај су припремили Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), Европска федерација новинара (ЕФЈ) и Међународни институт за штампу (ИПИ).

Цео извештај погледајте овде (на енглеском).

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси