Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Прелазак на буџет може да угрози независност јавних сервиса
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

01. 04. 2013.

Аутор: Милка Радовић Извор: Блиц

Прелазак на буџет може да угрози независност јавних сервиса

Укидање ТВ претплате и прелазак Радиотелевизије Србије и Радио-телевизије Војводине на финансирање из буџета укинуће намет за грађане. Са друге стране, то би могло да угрози и независност јавних сервиса и повећа њихову подложност политичким притисцима.

Потпредседник Владе Александар Вучић одбацио је предлог да се претплата наплаћује уз порез на имовину, како је било предвиђено првим нацртима Закона о електронским медијима. Како је образложено у владајућој коалицији, грађанима не би требало уводити нове намете, а држава мора да нађе други начин фи нансирања јавних сервиса.

Међутим, многи нису задовољни оваквим предлогом. - Финансирање јавних сервиса из буџета био би корак уназад и смањиће медијску независност и повећати ограничења - рекао је генерални директор РТВ Синиша Исаков.

Он је оценио да би најквалитетније решење била претплата коју би јавни сервиси сами убирали, што би гарантовало “политичку, економску и сваку другу независност”. И чланови Програмског одбора РТС из опозиционих партија нису за финансирање јавних сервиса из буџета.

Јелена Триван (ДС), члан Програмског одбора РТС, сматра да ће се без јавног сервиса цела медијска сцена претворити у један велики ријалити. - РТС је гломазан сервис, али са адекватним социјалним програмом може се учинити мањим. Нисам за то да се због недостатка средстава, личног незадовољства програмом укине фи нансирање РТС-а, а самим тим и све оно што јавни сервис мора да пружи грађанима, јер су јавни сервиси чувари националне културе, језика и имају образовну улогу - каже Триван.

Бојан Ђурић (ЛДП), такође члан Програмског одбора, каже да ће у случају укидања месечне претплате од 500 динара и ако држава у потпуности преузме фи нансирање РТС власт имати уређивачку политику ове телевизије на тацни. Он каже да је прегломазни РТС понашањем претходне и садашње власти доведен у ситуацију да бира између два решења која су као избор између вешала и гиљотине. - Недостатком новца страдаће прво оно што је тек почело да се развија на РТС-у:озбиљно политичко новинарство, документарни програм, као и део спортског и других програма - тврди Ђурић.

Држава би требало да издваја из буџета најмање 70 милиона евра како би јавни сервис нормално функционисао и развијао се.

Како смо незванично сазнали, РТС ће сачекати званичан предлог буџета и у складу са тим размишљати о отпуштању радника и будућности телевизије. - Европске директиве говоре о томе да је свака држава дужна да обезбеди стабилно финансирање јавних сервиса. Ако плаћање претплате, као што је сада случај, не може да обезбеди стабилно фи нансирање јавних сервиса, онда се мора размишљати о другом моделу.

Лично мислим да би комбиновани модел био идеалан, а то је да сви они који буду имали енергетске социјалне карте, а таквих је око 350.000, буду ослобођени претплате, а да уместо њих држава плаћа кроз буџет.

Они који нису таквог социјалног положаја могу да наставе плаћање претплате - каже Горан Караџић, заменик председника Савета РРА. Он сматра да би таквим моделом могло доћи до стабилног функционисања јавног сервиса.

Како се финансирају јавни сервиси у региону

Држава - Начин - финансирања - Колико грађани плаћају месечно

Хрватска - Претплата,посебан рачун - 10,5 евра

Црна Гора -  Директно из буџета

БиХ- Претплата, уз телефонски рачун или посебно  - 3,75 евра

Македонија - Претплата,посебна пореска такса - 3 евра  

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси