Вести
29. 07. 2024.
Истраживање портала Бизнис.рс: ЕСГ идеје из прошлости за модерна предузећа (1)
Касе узајамне помоћи: Бенефит из бивше Југославије у данашњим компанијама
Великим друштвеним предузећима из бивше Југославије може се што-шта замерити, али не и да нису ишла у корак са потребама својих радника и нудила различите повољности које данас спадају у ЕСГ домен, а посебно аспект социјалне одговорности.
Осим летовања у одмаралиштима фирми или набавке зимнице и огрева, у бројним предузећима функционисале су касе узајамне помоћи – познате и као фондови солидарности. Бизнис.рс је истраживао да ли би и данашње компаније могле да понуде такву погодност својим радницима – а у Министарству за рад нам је потврђено да за тако нешто не постоје никакве законске препреке, макар када је реч о Закону о раду.
Шта је каса узајамне помоћи? Некада и сада, механизам је исти – запослени одлучују да ли ће уплаћивати део своје зараде или не, а висину уплате одређује Правилник о оснивању касе или фондације солидарности. Та уплата може бити одређена у конкретном новчаном износу или процентуално у односу на примања, док се бескаматна позајмица на основу уплаћених средстава може подићи обично најраније после шест месеци редовних уплата.
Када је реч о бескаматној позајмици, она се враћа у ратама које опет прописује Правилник о оснивању.
Смеју ли компаније да оснују касу узајамне помоћи?
На касе узајамне помоћи и фондове солидарности које се пуне уплатама од зарада или пензија данас се најчешће наилази код синдикалних организација у оквиру компанија или код удружења, док је код предузећа таква опција за запослене изузетно ретка. Зато смо код Народне банке Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проверавали постоје ли неке законске препреке да домаћа предузећа оснивају касе узајамне помоћи или фондове солидарности.
И док је Народна банка Србије одговорила да у њеној надлежности нема прописа који регулишу то питање, у министарству за рад истичу да Закон о раду не уређује питање пружања бескаматних позајмица запосленима од стране послодавца, али су указали на чланове 8. и 120. тог закона.
Ти чланови прописују да се колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду могу утврдити „већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није другачије одређено“, као и да се поменутим актима „може утврдити право на друга примања запосленог“.
„Према нашем мишљењу, нема сметњи да се наведеним актима, као друго примање и веће право запосленог, утврди и ‘бескаматна позајмица запосленима’, у складу са финансијским могућностима послодавца, уколико неким посебним законом није другачије уређено“, одговорили су за Бизнис.рс из министарства за рад и додали да синдикат као посебно правно лице може својим Статутом уредити начин пружања позајмица својим члановима.
Једна од ретких компанија која својим запосленима, уз бројне погодности, нуди и могућност коришћења касе узајамне помоћи је Металац из Горњег Милановца, док компанија Мерцатор С има Фонд солидарности.
Према подацима бонитетне куће CompanyWall, као посебно правно лице регистровано за делатност “осталих организација на бази учлањења” функционише укупно 11 каса узајамне помоћи, једна синдикална “каса солидарности”, као и пет фондација солидарности, али нема званичне евиденције о томе колико каса функционише у оквиру синдиката и удружења преко посебних наменских рачуна.
Удружење новинара Србије (УНС) једна је од организација која својим члановима – медијским радницима, нуди могућност уплаћивања и у Фонд солидарности, који није посебно правно лице, али има одвојени рачун и послује одвојено од УНС-а.
„Фонд солидарности УНС-а основан је још 1932. године, да би његов рад био обновљен крајем шездесетих година. Бескаматне позајмице обезбеђујемо захваљујући уплатама чланова који могу бити запослени, хонорарци, у статусу слободних новинара, односно медијских радника, а могу бити и пензионери. Запослени издвајају један одсто својих примања месечно, остали чланарину од 2.000 динара годишње, а заузврат могу подићи зајам који ће вратити у 10 месечних рата. Висина позајмице ограничена је на 30.000 динара„, рекла је за Бизнис.рс председница Извршног одбора Вера Ракин.
Уколико се некоме учини да је износ позајмице низак, требало би да има на уму да се ради о бескаматном зајму који се може искористити за отплату скупљих кредита или минуса по текућим рачунима, финансирање летовања или набавку различитих потрепштина.
“Велико интересовање за позајмице јавља се уочи почетка школске године за набавку уџбеника и опреме или уочи зиме, за куповину огрева”, прича Ракин.
Интересантно је да је Фонд солидарности УНС направио још један корак када је реч о погодностима за своје чланове, који не морају у исто време да буду и чланови УНС – они, наиме, уплаћују премије осигурања код једне од наших највећих осигуравајућих кућа.
“У случају инвалидитета, зависно од процента инвалидности, исплаћује се до 500.000 динара, у случају смрти као последици несрећног случаја породици се исплаћује 250.000 динара, а у случају смрти члана Фонда услед болести 65.000 динара. То је додатни вид подршке и солидарности, на чему и почива наш рад”, нагласила је Ракин.
Иако би мало ко одбио бескаматну позајмицу, Бизнис.рс је у разговору са привредницима и економистима забележио да отпор према чланству у касама узајамне помоћи најчешће имају сами запослени, односно потенцијални чланови.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.