Вести
25. 03. 2013.
Бестидни дилери илузија
Свашта се може сазнати из новина и са телевизије.
Радио-станице више и не слушам откако их на мом јапанском транзистору („ал’ ради и на наше батерије“) има неколико стотина, но ми све делује да и оне не заостају у перманентној едукацији грађана у једној земљи сељака на брдовитом Балкану. А све то може само да радује с обзиром на то да су (углавном) ТВ програми и (много мање) новине главни извор не само обавештавања, него и образовања народа у истој тој земљи сељака где 60 одсто становништва нема завршену основну школу – која је иначе већ више од пола века обавезна.
Недавно смо сазнали и податке да су грађани ове земље светски прваци у гледању телевизије, што би мене давних шездесетих обрадовало, јер сам тада, као и сви основци, онако малодобан и малоуман, волео да видим да моја земља има толико и толико телевизора на сто становника, Румунија и Мађарска мање, Немачка више, а за Американце су ми старији суграђани говорили да су подаци надувани и све у свему лажни, као и сва остала капиталистичка пропаганда. А познато је да је тамо свуда на делу експлоатација човека по човеку („док је код нас ситуација управо обрнута“, додавао би онај пајац са Бриона) и да поготово црнци немају никаква права. А данас ми ови подаци о бесомучном гледању свих ових махом идиотских ТВ серија (и бестидних програма уживо) указују да смо земља беспосличара, трговаца, накупаца и коначно - политичара сличног профила, јер су их такви и бирали.
И заиста, никада не треба сметнути са ума да свако на крају добије власт какву заслужује.
У том смислу није згорег подсетити да овај народ никад није био претерано склон демократама. Сем можда оно мало од 5. октобра до атентата на премијера Зорана Ђинђића. Све потоње владе биле су или коалиционе, или потпуно без њих, што ће Тома и Вучић наравно увек прећутати, као и све остало што им не одговара. И да власт нису изгубили лане, него пре пет година, кад су морали у коло са СПС-ом. Неће их народ, па то ти је. Нит су они за народ, нит је народ за њих, народ хоће оне што на њих личе. Дакле, народ неће деморакте, неће Европу, хоће Косово, које ће ови што исто хоће Косово, предати за девет дана. А они што су хтели Европу, нису хтели да га предају.
Као што ће председник ове државе, кад крене у Ватикан на поклоњење новом римском папи, прећутати да је ту недавно рецензирао, или бар као рецензент потписао две књиге свог дојучерашњег идејног вође Војислава Шешеља, књиге које носе наслове „Ватикан главно Сатанино гнездо” и „Римска курија вечито жедна српске крви“, па можете само замислити какве су оригиналне гадости у њима. Ја нећу да замишљам, а нећу бити у прилици ни да проверим. И као што ће прећутати своју изјаву од пре десет година коју је на телевизији до у бескрај понављао: „Ако неко ових дана сретне Зорана Ђинђића, нека му каже да је и Тито непосредно пред смрт имао проблема с ногом.“
Као што већ годину дана прећуткује и своју велику титулу, највиши војни чин у српској војсци: титулу четничког војводе, којој се онако обрадовао кад је одликовање примао лично од свог идејног вође др Војислава Шешеља. Пољски генерал Јарузелски није у децембру 1981. прећутао своју војну титулу, по њој је једино и био познат и остао запамћен, ни Франко, ни Пиноче нису крили да су генерали, као ни Де Гол, ни војвода Путник да је војвода, ђенерал Живојин Мишић је војводску титулу дочекао као највеће признање у животу, само се наш скромни председник њом не дичи. А успут прећуткује и своју надалеко познату изјаву: „Све што сам о политици у животу научио, научио сам од Војислава Шешеља!“
И на крају још једна о новинама и телевизији (радио и даље не слушам, толико је тих станица, броја им се не зна): одавно смо сведоци настајања тзв. виртуелног света који је, као, паралелан са овим стварним. Небески народ је и ту канда испредњачио, јер смо управо сведоци да виртуелни свет може и без алтернативе, без оног света са којим би био паралелан. Дакле, без оног стварног, где теку реке, ниче жито и рађају воћке и „поврћке“, где се чак и деца рађају. Па су и новине и телевизија баш некако са овом новом влашћу замениле и судство и тужилаштво, и истражне органе и казнене установе, тапкајући полако ка линчу разуздане гомиле.
Тако је ономад извесни Алекса Јокић, шеф кабинета, саветник и један од најближих сарадника првог потпредседника Владе Александра Вучића, изјавио да удружени Беко, Мишковић, „многи политички лидери који губе своју позицију” и медијске слуге покушавају да убију „мог Вучића”. У том новинском интервјуу је још рекао: „Први пут говорим у јавности само зато да би нормални и пристојни људи могли да знају шта се стварно иза свега крије. Они Вучића не могу да победе, већ ће на крају покушати да му одузму живот.”
И сад заиста не знам зашто тај саветник, па још и шеф кабинета, није позвао првог чика-милицајца и рекао му шта је сазнао. Све то што је толико опасно за његовог шефа. Ја да сам Вучић, ко што канда нисам, ја бих таквог шефа кабинета одмах сменио. Та шта сменио, отпустио. Шта ће ми саветник који, ето, зна да ми спремају атентат, а ћути к’о заливен. Да није и он са њима? Не бојте се, није, он је само још један радикалски дилер илузија, да не кажем продавач (накупац и прекупац) лажи и измишљотина.
Или му је можда неко казао да баш тако каже? Ал само за новине, полицији ништа. Два-три пута су они у ауту без таблица нападали председничку колону, а сад оће да убију и Вучића, понављај то до бесвести, док цео народ заборави да смо за годину дана урадили само то што смо ухапсили Дулића и Мишковића, па Дулића одмах и пустили, а о Мишковићу ћутимо као што се у кући обешеног не говори о конопцу.
Ал кад отвориш новине, или ТВ, међутим, ради се, није да се не ради.
Коментари (1)
Остави коментар25.03.
2013.
dobro je sto vise znati i pamtiti
svi navedeni primeri su za arhiviranje doci ce vreme kad bi trebalo da pomognu u rasvetljavanju onoga sto ce nas tek snasi. vlada djukanovic vodi izuzetan rijaliti program pod nazivom "na kafi sa djukom" koja se emituje na kopernikus televiziji. farma i veliki brat su nista u odnosu na ono sto djukanovic kreira i realizuje. ko god smatra sebe novinarom trbalo bi da gleda i uci.
Одговори