Вести

25. 03. 2013.

Аутор: Бобан Каровић Извор: Данас

Медији неспремни за тржишну утакмицу

Дефинисање улоге државе у медијском систему централно је питање не само тог система већ и слободе информисања у Србији. Овако би, исказано у једној реченици, могао да гласи став медијске заједнице у Србији, изнет на панел-дискусији „Држава и медијско тржиште Србије“, коју је организовао Данас конференс центар.

 

Према речима Вукашина Обрадовића, председника Независног удружења новинара Србије, то је питање на коме ће Нацрт закона о јавном информисању и медијима, али и Влада Србије, показати однос према медијима и слободи изражавања.

- Држава би требало да омогући једнаке услове за све медије и ту је почетак и крај њене улоге. У овом тренутку, међутим, држава, не само да генерише тржишне услове, пре свега кроз законодавну делатност, већ и непосредно учествује на медијском тржишту, стварајући тако неравноправне услове за остале актере у тој утакмици - констатовао је Обрадовић и додао да држава има власнички удео у Политици и Вечерњим новостима.

Он је подсетио и на извештај Верице Бараћ који је показао да држава директно финансијски учествује на медијском тржишту, и да је у 2011. години 40 одсто прихода од маркетинга у медијима потицало из буџета, што указује на политички притисак и контролу медија. Пажњу панелиста највише је привукао Нацрт закона о информисању и медијима, који је, иначе, изазвао бурну реакцију јавности.

Судећи према Обрадовићевој изјави, медијска заједница, коју чине НУНС, УНС, АНЕМ, НДНВ и Локал прес, углавном је задовољна предлогом, мада и даље остаје утисак да се фаворизују такозвани државни медији. Он је навео да је највише замерки, изречених кроз јавне дискусије о Нацрту закона, на излазак државе из медија, односно на начин финансирања.

Обрадовић је указао и на то да постоји велики притисак појединих медија да се задржи досадашњи систем финансирања, при чему је посебно издвојио Студио Б. Како је оценио, не треба правити никакве изузетке, јер се у данашњу ситуацију и дошло зато што се то чинило.

- То је централно питање на коме ће се ломити копља и видећемо какав ће бити однос политичких снага када закон прође филтер свих одбора, стигне до Владе а затим и у Скупштину. Тада ће се знати да ли ће задржати његова основна интенција или ће Влада и Министарство подлећи притисцима разних интересних група - навео је Обрадовић.

Говорећи о регионалним јавним сервисима, он је навео да су настали као резултат директног договора Демократске странке и Уједињених региона Србије. Те странке су, тврди, у време претходне владе поделили медијско тржиште Србије на шест сервиса.

„Када се јавила и Социјалистичка партија Србије, било их је осам, али у Медијску стратегију није ушао број, јер нису могли да се договоре о распореду медијских сервиса - казао је Обрадовић.

Александар Гајовић из Министарства културе и информисања демантовао је тврдње које су се претходних недеља могле чути, да Нацрт закона укида медије који се финансирају из републичког, регионалног или буџета локалне самоуправе, већ прописује нова правила понашања тих медија чија трансформација треба да иде у правцу приватизације.

- Делим страх оних медија који су се финансирали из буџета, јер сада морају да се укључе у тржишну утакмицу и да се сналазе у новим правилима игре. Ипак, извесно је, да неће сви медији преживети, јер и у овој сфери важи правило да најјачи остају. А ко је најјачи то ће се знати после две до три године, колико је потребно да се ствари искристалишу - коментарише Гајовић.

Према његовим речима, Нацрт закона би требало да се нађе у скупштинској процедури у другој половини априла. На јавним расправама, које су одржане у Новом Саду, Новом Пазару, Београду и Нишу, од 23 поглавља, односно 156 чланова закона, на удару критике нашло се само четири или пет области, односно двадесетак чланова, што, оценио је Гајовић, значи да је радна група добро урадила свој посао. Он је говорио и о приватизацији медија, која се у претходном периоду није показала „бог зна како успешном, али разлог за то није лош закон“.

- Као члан Радне групе за израду Нацрта закона најчешће сам постављао једно питање: ако се држава повлачи из медија, ко ће онда бити њихов нови власник. Није ми свеједно, будући да сам још увек новинар, да ли ће лист за који пишем добити за власника неког ко никако не би требало да се нађе у тој позицији. Јер, оне који имају пара да купе медије, а такве најчешће називамо тајкунима, информисање и новинарство готово да и не занимају. Њих занима политички утицај који ће преко медија остварити. Управо зато Нацрт закона предвиђа неколико модалитета приватизације која би требало да буде успешније него до сада - нагласио је Гајовић.

Владимир Радомировић, члан Управног одбора Удружења новинара Србије, истакао је да се то удружење залаже да у закон уђе одредба по којој би медији, поред државне помоћи коју добијају, морали да наведу и помоћ добијену од страних извора. То је битно зато што ће читаоци и гледаоци знати ко финансира неки од медија.

„Јер, ако се поштују кодекси и објављују текстови који су од јавног интереса, онда нема потребе да се скрива ко су донатори.“

- Осим тога, став УНС-а је да би законом требало прецизирати и критеријуме према којима држава може да интервенише на медијском тржишту. У складу с тим неопходно је дефинисати обим средства који се додељују медијима. Коалиција запослених у медијима и УНС предлажу да то буде два одсто буџета локалних самоуправа. Да би та државна помоћ била распоређена у складу са јавним интересом, најважније је да комисије које буду одређивале ко ће добити новац буду већински састављене од чланова удружења новинара, који ће бити под лупом јавности, односно неће под политичким притиском одређивати ко ће добити средства - рекао је Радомировић.

Према његовом мишљењу, поједине одредбе Нацрта закона би требало појачати тиме што би се прописале обавезе државних органа да редовно достављају извештаје колико су новца дали медијима и за које сврхе, како би јавност могла да оцени ефекат коришћења тих средстава. Сматра, такође, да јавна предузећа, која имају монопол на тржишту, не би требало да се оглашавају у медијима, осим када желе да о некој важној одлуци обавесте потрошаче. Коментаришући најављену приватизацију медија, Радомировић је навео да је предлог УНС-а да се размотри могућност да по изласку државе из медија од великог јавног значаја, власништво преузму јавне фондације са потпуно отвореном структуром управљања.

Уз констатацију да разуме интерес државе да медије држи под својом контролом, Драгиша Ковачевић, власник СОС канала, нагласио је да би, ипак, требало да постоји само један јавни сервис - Радио-телевизија Србије, односно РТВ Војводина.

- Имам поверење у људе који су радили на Нацрту закона, али је питање како ће он у пракси бити примењен, односно када ће почети да функционише. Јер, ми већ имамо наговештаје да до 2014. неће бити приватизовани сви медији. Ако се то догоди, многи медији неће преживети - упозорио је Ковачевић.

Он је, такође, открио да је, као директор Студио Б 1996. године, када је то био медиј на „другој страни“, одлучио да телевизија пређе у окриље Скупштине града, и да су га због те одлуке оптуживали да је издао независни медиј и предао га у руке социјалистима. „Међутим, неколико месеци касније на власт је дошла Демократска странка, тако да из ове перспективе делује лицемерно да се људи, који су тада говорили о независности, противе одвајању од Скупштине града“, прокоментарисао је Ковачевић. Он је изнео и примедбе на рачун једног јавног предузећа које је преузело телевизију са четири канала. Та медијска кућа откупила је право на пренос највећих спортских такмичења, а притом има гледаност од око 600.000 гледалаца.

- За добро функционисање медијског тржиште важан   је и закон о оглашавању, којим се добро може уредити ова област. У том закону би, између осталог, требало да пише да јавна предузећа не могу да се рекламирају у државним медијима. Или, могу се оглашавати, али бесплатно. Једном од одредби закона требало би прецизирати и то да све компаније које послују у Србији могу да се оглашавају само у медијима који су добили дозволу за рад од Републичке радиодифузне агенције, јер ће тако новац остати у земљи - предложио је Ковачевић.

Сања Игњатовић, директорка Инфо бироа, приметила је да се, кад је реч о медијској сцени, већ годинама уназад намећу иста питања и дилеме. Она сматра да у овом тренутку кључно питање није шта држава медијима треба да да, већ шта су сами новинари урадили да предупреде нека лоша решења.

- Питање је шта смо од свега онога што смо причали претходних десет година заиста и урадили. Где смо ми у тој ситуацији? Да ли данас имамо бољу медијску слику него пре десет година? Од тога треба кренути. Важно је и то да ли ћемо се и даље делити. Зашто је у медијској сфери немогуће направити најмањи заједнички садржалац интереса за остваривање циља? Зато што ћемо се поделити на приватне и државне, штампане и електронске, националне и регионалне, на разне интересе и оглашиваче - навела је Игњатовићева.

Она је уверена у то да запослени у медијима нису смели да чекају да држава понуди предлог закона, већ су требали да изађу са сопственим предлогом. Према њеној оцени од државе се тражи само једно - систем са једнаким правилима игре, која ће важити за све.

- Наша професија је специфична због утицаја и, рекла бих, двоструко веће одговорности за изговорену, или написану реч. Зато од државе очекујемо само то

- да се зна по којим правилима играмо. Желимо да утакмица буде једнака за све. У том случају и месар може да се појави у улози купца рецимо неке новинске куће и да покаже свој таленат у прављењу најбољих новина. И ако плаћа порез у овој земљи и поштује правила која су иста за све, ја ћу га подржати у тој намери - казала је Игњатовићева.

Ипак, додала је, у Србији није заживела тржишна економија и зато држава најпре мора да се договори у ком систему ћемо живети и пословати, односно „да ли је Тито умро, или није“.

На питање зашто не постоји јединство у новинарској професији, одговор је дао Вукашин Обрадовић. Он је рекао да је то зато што постоји једна група привилегованих медија и новинара који имају обезбеђену материјалну сигурност, затим групу медија која се бори за опстанак на тржишту, али и групу која представља продужену руку тајкуна, политичких или неких других интересних група.

- Илузорно је очекивати да се постигне консензус у ситуацији када основно правило на медијском тржишту гласи - ћути и ради, јер сутра могу да доведем неког ко ће исто то радити и за мање новца. У таквим околностима не може се говорити о професионалној солидарности - закључио је Обрадовић.

Тест за нову власт

- Најважније је како ће се закона о информисању и медијима, уколико буде усвојен, примењивати у пракси. То је важно зато што се у тај документ уводе нове категорије попут конкурса, комисија, расподела средстава, пројектног финансирања. Све то добро звучи, али морамо да будемо свесни и потенцијалне опасности од куповине политичког утицаја. У сваком случају, то ће бити тест за нову власт, јер ћемо видети да ли је спремна да се одрекне могућности да новцем пореских обвезника купује политички утицај у медијима - сматра Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.

Вукашин Обрадовић,

председник НУНС-а

Држава би требало да омогући једнаке услове за све медије и ту је почетак и крај њене улоге. У овом тренутку, међутим, држава, не само да генерише тржишне услове, пре свега кроз законодавну делатност, већ и непосредно учествује на медијском тржишту, стварајући тако неравноправне услове за остале актере у тој утакмици.

 

Александар Гајовић,

представник Министарства културе и информисања

Као члан Радне групе за израду Нацрта закона најчешће сам постављао једно питање: ако се држава повлачи из медија, ко ће онда бити њихов нови власник. Јер, оне који имају пара да купе медије, а такве најчешће називамо тајкунима, информисање и новинарство готово да и не занимају. Њих занима политички утицај који ће преко медија остварити.

 

Владимир Радомировић,

члан УО УНС-а

Став УНС-а је да би законом требало прецизирати критеријуме према којима држава може да интервенише на медијском тржишту. У складу с тим неопходно је дефинисати обим средства који се додељују медијима. Коалиција запослених у медијима и УНС предлажу да то буде два одсто буџета локалних самоуправа и да рад чланова комисија које одређују ко ће добити новац буде под лупом јавности.

 

Драгиша Ковачевић,

власник СОС канала

За добро функционисање медијског тржиште важан је и закон о оглашавању, у којем би, између осталог, требало да пише да јавна предузећа не могу да се рекламирају у државним медијима. Или, могу се оглашавати, али бесплатно. Требало би прецизирати и то да све компаније које послују у Србији могу да се оглашавају само у медијима који су добили дозволу за рад од Републичке радиодифузне агенције, јер ће тако новац остати у земљи.

 

Сања Игњатовић,

директорка Инфо бироа

Наша професија је специфична због утицаја и, рекла бих, двоструко веће одговорности за изговорену, или написану реч. Зато од државе очекујемо само то - да се зна по којим правилима играмо. Желимо да утакмица буде једнака за све. У том случају и месар може да се појави у улози купца рецимо неке новинске куће и да покаже свој таленат у прављењу најбољих новина.