Вести
26. 06. 2024.
Хоће ли да укину право породици Ћурувија да кажу шта мисле и осећају: Реакције на нову тужбу против Фондације
Након шефа београдског центра Ресора државне безбедности Милана Радоњића, Фондацију Славко Ћурувија тужио је и Мирослав Курак, један од четворице раније окривљених за убиство Славка Ћурувије који је ослобођен због недостатка доказа одлуком Апелационог суда, саопштила је та фондација.
Као и у случају Радоњића, тужба се односи на саопштење у коме је фондација изразила неслагање са пресудом. Због повреде угледа и части, и Курак од фондације тражи одштету од 500.000 динара.
Мирослав Курак био је оптужен као непосредни извршилац убиства Славка Ћурувије 11. априла 1999. године. Током читавог суђења које је почело 2015. године, био је у бекству, па му је суђено у одсуству.
„Четврт века после убиства и девет година судског процеса, који је за породицу, пријатеље и поштоваоце Славка Ћурувије био трауматичан и апсурдан, процеса на чијем крају су изгубили сваку наду да ће дочекати правду, очигледно да ту апсурду није крај. Да ли би за ово друшто најправеднији ишод процеса за убиство Славка Ћурувије било кажњавање Фондације која носи његово име? Фондације коју је основала његова породица? Да се и њима укине право да кажу шта мисле и како се осећају“, коментарише нову тужбу за НИН, један од најближих Ћурувијиних сарадника, Перица Гуњић, уредник Цензоловке.
И Фондација је оценила да нова тужба представља наставак притиска на ту органозацију, али и наставак прогона убијеног новинара. «Након две првостепене пресуде којима су четворица раније оптужених проглашени кривим и коначног ослобађања због недостатка доказа у фебруару ове године, злочин над новинаром и власником Дневног телеграфа и Европљанина остаје некажњен и неразрешен», оцењују у саопштењу.
Упркос притисцима, поручује породица, њена мисија остаје иста – инсистирање на правди за убијене новинаре, али и све медијске раднике који због свог рада трпе насиље, претње и притиске.
„У интервјуу који је Гуњић објавио у Цензоловки са Јеленом Ћурувијом непосредно након тужбе Милана Радојића, Ћурувијина ћерка је рекла да је истина о њеном оцу за нашу политичку стварност претешка. «Лакше је да се мени запрети и забрани да знам истину. Четврт века није било довољно правосуђу ове земље да утврди ко је одлучио да мог оца “не буде” и ко је ту одлуку спровео. Рачуна се да је то сасвим довољно времена да заборавимо како и зашто га нема или да изгубимо вољу да запиткујемо. Можда друштво и може да се натера на заборав, али ја која носим терет „проклетства“ ћерке жртве политичког убиства, не могу и нећу”, рекла је Јелена Ћурувија.
да и њена истина буде судски став да истине нема и да не може да се зна. „Не могу свој ум и срце да очистим од свега што сам сазнала, чула и видела у ових предугих 25 година и да се правим како нисам дошла до вансудске истине. До исте оне до које би дошло и правосуђе у некој другој земљи, у неком другом времену. Таква истина је за наше судове неизрецива. За нашу политичку стварност, таква истина је непотребна, чак штетна. Претешка је. Лакше је да се и мени забрани да знам истину. Да ми се запрети не бих ли је заборавила. Или барем заћутала. Од мене се ваљда очекује да пустим да ми отац почива у миру на начин који неће узнемиравати његове убице”, навела је Јелена Ћурувија.
Оснивање Фондације је иницирала, како је рекла, са циљем да доприноси стварању друштва у којем новинарство неће бити смртоносна професија, у којем ће убице стизати правда. “Сада ту фондацију туже и гуше. Зашто? Просто – може им се. Може им се да захтевају кажњавање свих нас који смо тражили истину и правду. Да нам то више не падне на памет. Трагедију претварају у фарсу и још очекују да им тапшемо. Или бар да ћутимо“, закључује Јелена Ћурувија
Новинар и власник листова „Дневни телеграф“ и „Европљанин“ Славко Ћурувија убијен је са више хитаца 1999. испред зграде у којој је живео у Светогорској улици у Београду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.