Вести
15. 05. 2024.
Давор Марко: Пословни модели за квалитетно новинарство
Независно новинарство у Србији и широм Западног Балкана ушло је у своју четврту деценију.
За разлику од 1990-их када су професионални медији играли важну улогу бастиона слободе, истине и етичког извештавања, данас су све гласнији захтеви да професионално новинарство постане пословно успешно.
Овакви захтеви махом долазе од стране међународне заједнице и донатора, који ни сами не успевају да пронађу магичну формулу и модел који би квалитетно новинарство учинило финансијски одрживим.
Са друге стране, и сами медији препознају вредност оваквог начина промишљања и у ери брзих информација, кратких и ефектних формата, нарасле конкуренције и перфидних притисака, траже модалитете опстанка на нестабилним, негде чак и непостојећим, медијским тржиштима.
Искуство и успешне приче из региона показују да је то могуће. Указују и на неколико ствари које би сваки професионални медиј требало да размотри као предуслове за развој адекватног пословног модела за одрживост квалитетеног нвинарства.
Прво је дефинисање своје мисије на једноставан и јасан начин.
Друго је дефинисање заједнице, односно публике због које медиј постоји и за коју прави садржај.
Треће је квалитетан, аутентичан и персонализован садржај, који одговара техничким стандардима (формати, језик, атрактивност) и потребама медијске заједнице.
Коначно, редовна комуникација и укључивање медијске публике у планирање тема, детектовање проблема али и навика публике, мора бити део стратешког промишљања.
Тек када постоје јасна визија и приступ у свакој од ове четири области, потом и потребни капацитети да се све то примени, медији могу да раде на унапређењу свог пословања.
Кључна промена којом се у томе руководе је менталитетска, а огледа се у промени става од оног – "ми то не можемо, наше је да радимо квалитетно а не да зарађујемо…" – до – "да, ми то можемо, и успећемо уколико смо спремни на промене и нешто ново и другачије!
"Због чега и због кога постојимо?
Нити један медиј, бар тако налаже логика понуде и потражње, не постоји у изолацији. У изолацији од реалности у којој делује, публике којој се обраћа, мисије којом се руководи.
За њено дефинисање кључни су одговри на два питања: "Због чега постојимо? И због чега смо баш ми важни нашој заједници, публици и људима који нас прате?"
"Уколико би наш медиј сутра престао да постоји, да ли би недостајали некоме? И због чега?"
Оба одговора су директно повезна и са системом вредности, односно принципима којима се медији рукводе.
Према Ferrel Low-у, постоје три врсте таквих вредности: основне (енг.intrinsic), разменске (енгл. exchange) и употребне (енг. use) и све су значајне.
Интринсичке вредности своје корене имају у филозофији морала. То су оне вредности које не захтевају екстерну валидацију за своју потврду. Рецимо, лепота и истина. Иако ће неко додати да лепота почива у оку посматрача, док се истина заснива на чињеницама, обе су вредности по себи. За медије који раде у јавном интересу такве вредности су слобода, независност, разноликост, и на њима темеље своју мисију.
Разменске вредности су резултат односа, и одређене су оним шта корисници добијају у замену за оно што плаћају. Ствари које су ретке, по тој логици, вреде више. И у свету медија оне одређују различите услуге, производе и садржај које су публика или клијенти спремни да плате или подрже.
Употребне вредности се односе на добробит коју појединац има користећи одређене услуге, производе или садржај.
Добит је индивидуална ствар, и чак и када се заснивају на истим универзалним вредностима, корисници имају различите користи од медија. На пример, за неког су то награде које се добијају када се подржи неки медиј једнократном донацијом или чланством (мајица са натписом, шоља, па и сам осећај припадања једној заједници) или ексклузивно право да се премијерно види неки садржај.
Посебност сваког медија увелико одређује начин на који успоставља оснос између различитих вредности.
Људи верују људима… али препознају и квалитетан садржај
За нове пословне моделе, посебно за оглашиваче али и оне изворе финансирања који су засновани на директном односу са медијском публиком, две кључне ствари су – квалитетан и аутентичан медијски садржај и бројност односно верност медијске публике (или заједнице) која прати одређени медиј или садржај. И наравно верност те публике, односно спремност да ту подршку пружи на дужи рок.
Питање поверења и односа према публици једно је од кључних, ако не и најважнијих у промишљању медијске одрживости.
Људи не траже само квалитетан садржај, и не верују му беспоговорно. Људи верују људима. Верују људима од интегритета, који истину стављају на прво место. Тако људи и медији за чију се мисију залажу временом постају бренд.
Медијски бренд и јесте, али и није само идентитет, реклама, лого. Бренд је поверење, припадање, страст, сигурност, скуп јединствених вредности, али и читаве структуре око које је концепт једног медија заснован.
За оне који памте ‘90. године у Србији, Б92, БЕТА, Време били су симболи професионалног и независног новинарства као и бројне друге локалне медијске станице.
Посебно место међу примерима узорног брендирања је ТВ Форум из Пријепоља, која се позиционирала као прва и једина "женска телевизија" у региону, са фокусом на теме родне равноправности и заговарања женских права. И то врло упорно и успешно ради дуже од 15 година.
Одржавање успешног медијског бренда захтева стабилност али и спремност за промене. Зато је један од највећих изазова са којима се медији суочавају када започињу пословне промене или трансформације - менталитет. Они који су навикли на рад са донаторима, на пример, имали су одређену врсту искуства и пракси које су их спутавале да размишљају другачије, да буду иновативни, да храбро испитују своје границе и траже другачија решења.
У томе се менторска подршка показала изузетно важном, једнако као и финансијска подршка. Искуство је показало да су отвореност и флексибилност ментора били кључни у подстицању на адаптацију и промене.Како у једном медију кажу: "Најбоља ствар која нам се догодила док смо радили са менторком је да нас је извукла из наше зоне комфора и охрабрила нас да поставимо знатно веће циљеве."
Др Давор Марко, медијски и комуникацијски експерт
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.