Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Трансформација до краја 2014.
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 03. 2013.

Извор: Преглед

Трансформација до краја 2014.

Статус и финансирање локалних и регионалних медија били су јуче главна тема прве јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању која је одржана у Новом Саду. Државна секретарка у Министарству културе и информисања Гордана Предић рекла је да је нацрт у складу са стратешким опредељењем државе да изађе из власничке структуре у медијима и штити јавни интерес у јавном информисању кроз пројектно финансирање.

 

Раде Вељановски, члан радне групе Министарства културе која је припремила нацрт закона, казао је, с друге стране, да се држава, према медијској стратегији, повлачи из власништва у медијима, али да то не значи да неће имати одговорност за њихов рад, а да она мора бити законом прецизирана.

Предић је подсетила да Србија има обавезу да уреди своју медијску сцену у складу с највишим стандардима и преузетим међународним обавезама. Намера је да се тим веома важним законом, који се доноси у оквиру спровођења медијске стратегије, обезбеди транспарентност власништва у медијима, да се подстиче њихов развој и омогући грађанима благовремено информисање, рекла је Предић.

Она је нагласила да држава има обавезу да створи регулаторни и економски оквир у којем ће се несметано радити и развијати слободни и независни медији и додала да је слобода медија један од кључних фактора у процесу придруживања наше земље ЕУ. Вељановски је напоменуо да, према нацрту закона, садашњи статус медијима чији су оснивачи Република, Покрајина и локална самоуправа престаје на крају 2014. године, до када би требало да буде завршена њихова статусна и власничка трансформација.

Он је додао да ће ускоро бити донети и други закони који ће регулисати поједине сегменте медијске области, као што су јавни сервиси, тема која је заокупила посебну пажњу учесника трибине, посебно оних из локалних медија.

Истакавши да Србија мора имати уређено медијско тржиште, директор Радио-телевизије Војводине (РТВ) Синиша Исаков нагласио је да се законом морају створити услови, односно облици организовања који ће омогућити медијским јавним сервисима да буду „функционални изнутра“.

Он је као лош пример помоћи државе медијима навео то што је, како је рекао, Радио-телевизија Србије добила кредит за финансирање свог рада, док „РТВ као да ни не постоји“.

Директор Радио Суботице Тони Бедалов сматра да предложени закон иде на штету локалних јавних медија, односно локалних и регионалних јавних сервиса и да ће изазвати њихово гашење, те да ће то угрозити право грађана, посебно националних мањина на информисање на матерњем језику.

За њега је неприхватљив став да се локалним самоуправама укине право на оснивање јавног медијског сервиса јер, како је напоменуо, убудуће неће моћи да буде обезбеђено одговарајуће финансирање локалних медија на конкурсима за пројекте, како је предвиђено нацртом.

Заменик главног уредника Нишке телевизије Милан Петковић затражио је допуну текста нацрта тиме да јавни сервиси, осим Републике и Покрајине, могу бити оснивани и на регионалном нивоу што, како је напоменуо, значи да и остатак Србије има део онога што у медијској сфери имају Београд и Нови Сад.

Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић оцењује овај нацрт као корак напред, али напомиње да медији могу доћи у лошију позицију него до сада ако не буде „гаранције да ће на медијском тржишту бити исто или више новца за медије, односно медијске пројекте“.

Одговарајући на неке примедбе у расправи, Александар Аврамовић, члан радне групе која је припремила нацрт, истакао је да неће бити регионалних јавних сервиса по аутоматизму, јер да ће сви радио-телевизијски медији ићи у приватизацију, док је Вељановски нагласио да нико неће укинути право информисања на језицима националних мањина, али да се трага за новим начинима.

Аврамовић је изјавио да ће од почетка идуће године на пројектном финансирању бити сви медији који се финансирају из буџета и имају статус јавних предузећа и установа. Аврамовић је рекао да ће се то односити и на Танјуг.

Он је рекао да је рок за власничку тр ансформацију Танјуга и осталих јавних медијских предузећа и установа 31. децембар 2014. године.

Коментари (2)

Остави коментар
пет

08.03.

2013.

milutin [нерегистровани] у 17:43

ubistvo regionalnih medija

Kada konacno na ovaj nacin budete ubili preostale stampane i elektronske regionalne medije, onada ce gradjani moci da se sasvim slobodno informisu preko nezavisnih stanica poput TV ''Palma plus'' i slicnih.

Одговори
чет

07.03.

2013.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 09:01

Shizofreno pitanje

Mislim da "bajato" pitanje izlaska ili ulaska države iz vlasničke strukture u medijima predstavlja shizofreno pitanje.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси