Вести
21. 02. 2013.
Сага се наставља
Један дан након објављивања прошлонедељне колумне која се углавном тицала укидања емисије „Још увек будни са Ивон“, са телевизије Студио Б појавила се вест да су се на тој телевизији ипак предомислили и да враћају емисију. Оно што је заиста шокантно јесте да се у земљи Србијици нешто догодило под притиском јавности!
Случај који можемо скраћено назвати „Ивон“ разбудио је известан број љубитеља емисије који су се удружили преко Фејсбука и осталих социјалних мрежа и почели да потписују петицију и шаљу манично мејлове директору телевизије чија је адреса великодушно подељена свима који су пружили подршку.
У цифрама, ту је око четири хиљаде људи дигло глас. Недељу дана није могло да се избегне помињање овог случаја, претпостављам да је директор телевизије заједно са секретарицом шизнуо од мејлова и телефонских позива и то је било довољно да се донесе нова/стара одлука.
Искрено, не могу да се начудим оваквом следу догађаја. Пре неколико година имала сам сличну ситуацију, где сам присилно напустила телевизијску емисију коју сам направила и својим знојем одржавала успешном и популарном.
Новине су непрестано писале о томе како је та емисија важна, а оно што ме је натерало да одем је притисак спонзорске компаније која је овај програм подржавала услед жеље директора да се кроз њега лично промовише. Пардон, да промовише свој бенд. То је била некаква јавна тајна, међутим колико год скандалозно, никоме није заправо сметало и сви ти „познати“ остали су неми.
Оно што је право питање јесте како притисак јавности није успео да повећа буџет за културу који више не постоји, како је могуће да сви познати глумци на гомили не могу да нађу решење за нула динара за филм, како свих милијарду регистрованих уметника из УЛУС-а не може да смисли начин да се барем један музеј у Београду врати у функцију и како не може да се нађе довољно тих истих познатих који ће да дају свако по 20 евра да се скупи донација за трансплантацију виталних органа за децу коју знамо са друштвених мрежа?
Ха, једначина са две непознате! Случај „Ивон“ је такозвани инцидент. Престаће то да буде само ако се испостави да је у питању на пример био некакав политички притисак или опет ситна лична корист. Ако није, онда је изгледа свима пун куфер и почињу да вриште од муке.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.