Вести
09. 02. 2024.
„Морамо да наставимо рад и дишемо за врат овој пресуди“: Комисија за истраживање убистава новинара објавиће податке до којих је дошла у истрази убиства Ћурувије
Ослобађајућа пресуда Апелационог суда у случају убиства новинара Славка Ћурувије, на чије објављивање се чекало више од девет месеци, уздрмала је читаву јавност, иако је и раније било назнака каква ће одлука бити.
С обзиром да је апелација преиначила две претходне првостепене пресуде, којима су четворица бивших руководилаца Ресора службе државне безбедности Србије два пута осуђени на укупно 100 година затвора, формално-правно се мало шта даље може очекивати.
Комисија за истраживање убистава новинара, која је и формирана како би пратила истрагу и суђења и анализирала документа, пропусте и опструкције којих је у овом случају итекако било, најавила је да се овом скандалозном одлуком Ћурувијин случај не завршава. Комисија ће се састати наредних дана када ће одлучити које даље кораке може да предузме, а наставиће да објављује информације и открића до којих је дошла током истраге, те да о томе обавештава међународне институције и јавност.
– Комисија није заседала у ишчекивању две одлуке: пресуде Апелационог суда за суђење за убиство Славка Ћурувије, коју смо чекали девет месеци, и одлуке Тужилаштва за организовани криминал о томе да ли ће преузети истрагу у случају убиства Милана Пантића, коју смо чекали дуже од годину и по дана. Обе ове одлуке донете су прошле недеље и Комисија ће у наредним данима одржати седницу како би се наставили рад. Разматраћемо план рада за наредни период са овим новим околностима. Обавити разговор са надлежним тужиоцем у Јагодини. Почети са планирањем и објављивањем података до којих смо дошли у раду у случају убиства Славка Ћурувије. У име Комисије на сваких шест месеци извештавам Европску комисију о пресеку стања у овим случајевима. Комисија ову тему држи доста високо у разматрању напретка Србије у придруживању ЕУ када је у питању поглавље 23. владавина права. Управо сам послао извештај о новим одлукама Апелационог суда и Тужилаштва за организовани криминал, а о томе ћу говорити и на седници Пододбора за правду, слободу и безбедност која ће се у марту одржати у Београду, каже за Данас председник Комисије Веран Матић.
У међувремену, додаје Матић, инспектор Драган Кецман отишао је у пензију и МУП је именовао нове чланове Комисије. Подсетимо, полицијски инспектор Кецман, који је изнео читав случај и кључне доказе, све време истраге и суђења био је изложен претњама смрћу које су истражене тек у једном случају, а данас је у пензији и дуже од годину дана чека одлуку о дозволи за ношење оружја. На прве незваничне информације да ће Апелациони суд донети ослобађајућу пресуду, Кецман је био очајан. Он је тада казао да је за њега случај завршен, а да ако одлука суда буде ослобађајућа, треба да се запитамо као друштво у ком то правцу идемо. Он је одраније упозоравао да се суђење опструира, те да су многи кључни докази избачени из службених забележби.
Веран Матић подсећа да је након 5. октобра унутар службе Државне безбедности документација спаљивана, преснимавана и приватизована, те да је тадашњи начелник службе и касније један од оптужених, Раде Марковић, имао неколико месеци да уради све што жели.
– Чак је и формирао комисију која је саслушавала тим од 27 представника ДБ који су пратили Ћурувију пред убиство, али све унутар ДБ и никада није дозвољено да полиција која је радила истрагу саслуша те сведоке, подсећа Матић.
Живојин Ракочевић, однедавни члан Комисије испред Удружења новинара Србије (УНС) каже да иза Комисије стоје године великог рада и резултата, када је случај Ћурувија у питању, те да је зато важно да настави да ради.
– У неким случајевима Комисија је успевала да створи ту унутаринституционалну комуникацију која је била незамислива. Зато је важно да Комисија настави рад и да дишемо за вратом и овој пресуди и чињеници да више не постоји нико ко је одговоран за Ћурувијино убиство. Свака нова чињеница или пропуст морају да буду предочени тужилаштву. Нама је сада после овог остала јавност и очекивање да ће нека врста колективне савести преиспитати ово што се догодило. Јер се догодио апсолутни шок који из темеља тресе наш правни, државни, професионални систем. И зато је јако важно да на трагу рада Комисије, која је имала резултате, наставимо, каже Ракочевић.
Он напомиње, да иако су правне могућности готово исцрпљене, мора да се настави са свим расположивим могућностима, те да се Комисија даље бори за случајеве попут убиства новинара Милана Пантића и 17 новинара страдалих на Косову.
– Прича се овде са Ћурувијом не завршава. Према ономе што се сада дешава, бивши оптужени су сада слободни људи. У том систему мора да се пронађе нешто потпуно ново што би бацило неко ново светло на тај случај. Али, да подсетимо да је 27 људи пратило Ћурувију сат времена пре убиства. Онда су сви нестали, и када су ти људи испитивани, један је био код таште, други код тетке, трећи на слави. А када су се упоредили подаци њихових телефона са подацима са базних станица, било је јасно да лажу. То је све тако једноставно, и са те стране страшно је какав је ово шок, закључује Ракочевић.
Подсетимо, Комисија за истраживање убистава новинара формирана је 2013. године, са циљем да као независно тело помогне у расветљавању случајева убијених новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића.
Влада је тада, уз Биро за координацију рада обавештајних служби којим је тада председавао Александар Вучић, донела одлуку о оснивању таквог тела.
У саставу Комисије су, осим представника новинарских удружења, и представници полиције, БИА, тужилаштва и Тужилаштва за ратне злочине.
Комисија је најпре имала мандат само за истраживање ова три убиства, да би јој надлежност била проширена 2018. на случајеве на Косову од 1998. до 2001. године и СФРЈ у периоду од 1991. до 1995. године.
До формирања Комисије није било никаквих помака у истрагама убистава новинара, рекао је једном приликом Веран Матић, председник тог тела и додао да је на њихову иницијативу случај Ћурувија покренут пред правосуђем и подигнута оптужница.
Новинар и власник листова „Дневни телеграф“ и „Европљанин“ Славко Ћурувија убијен је 1999, а ипак суђење за убиство је почело у јуну 2015, седамнаест година касније.
Коментари (1)
Остави коментар09.02.
2024.
Осамдесете
Да ли је Комисија размотрила биографске податке Славка Ћурувије из осамдесетих година прошлог века? У јавности и на суђењу за његово убиство чула су се сведочења да је Ћурувија у то време био учесник драматичних догађаја као припадник Службе државне безбедности.
Одговори