Вести

12. 02. 2013.

Аутор: Александар Арсенијевић Извор: Чачанске Новине

Ко (ни)је повредио част и углед министра

Када имате ситуацију да судије немају елементарно знање из медијског права, онда је и логично да се дешавају овакви случајеви. Овај пример биће за НУНС повод да још једном отворимо расправу са правосудним институцијама и Министарством правде

После непуне четири године, колико је прошло од када су Чачанске новине објавиле хумореску Занемоћали мандарин и текста Дошло време за полагање рачуна, због којих је Велимир Илић, актуелни министар грађевине покренуо спор против Стојана Марковића, аутора спорних текстова и главног и одговорног уредника Чачанских, овај спор је добио делимич ан судски епилог.

Да подсетимо реч је о хуморески у којој се Велимир Илић препознао, због чега је, како је наведено у тужби, претрпео душевни бол и тексту поводом привођења и спровођења истраге против Илићевих сарадника генерала Грујице Давидовића,
Миланка Шаранчића, бившег директора Железница Србије и Бранка Јоцића, бившег директора Путева Србије.

За разлику од пресуде Апелационог суда на основу тужбе за наношење нематеријалне штете проистекле из повреде части и угледа, на основу које је главни и одговорни уреник Чачанских проглашен кривим, по тужби за кривично дело клевете и увреде Апелациони суд у Крагујевцу је донео ослобађајућу пресуду.

Наиме, Основни суд у Чачку, донео је првостепену пресуду којом је главни уредник Чачанских осуђен за кривично дело клевете, а Апелациони суд у Крагујевцу је у ожалбеном поступку мериторно пресудио да у спорним текстовима не постоје елементи клевете и увреде. Овог пута, у кривичном поступку, Апелациони суд у Крагујевцу је у образлож ењу ослобађајуће пресуде навео и да новинским чланцима Занемоћали мандарин и Дошло време за полагање рачуна нису повређени част и углед Велимира Илића, како је то, претходно у парнич ном спору утврдио Виши суд у Чачку, а касније потврдио Апелациони суд.

Када је реч о хуморески Занемоћ али мандарин, Апелациони суд у Крагујевцу који је потврдио осуђујућу пресуду у парници и у образложењу наводи да је аутор текста у њој изнео неистините наводе који се односе на личност тужитеља. Да се у спорном тексту не наводи име тужитеља, али да се из навода и описа догађаја несумњиво може закључити о коме се ради.

Међутим, потпуно супротно становиште износи се у пресуди већа Апелационог суда које је одлучивало о предмету по тужби за кривично дело клевете и увреде.

Алегорија и неистине

Апелациони суд налази да неспорна чињеница, која је утврђена изреком пресуде, а то је да је спорни текст написан у алегорији, намеће закључак да радње које су даље описане у изреци не представљају кривично дело.

Имајући у виду да је алегорија стилска фигура у којој се у завијеној, скривеној форми исказују мисли и осећања, уз садржај текста утврђен у изреци побијане пресуде, где се не указује на конкретну личност, Апелациони суд налази да се у описаним радњама окривљеног заправо не износе тврђења о чињеницама које могу шкодити части и угледу и то управо приватног тужиоца Велимира Илића, већ је окривљени Марковић сачинио текст, користећи алегорију, чији садржај не подлеже инкриминацији... наводи се између осталог у образложењу већа Апелационог суда у Крагујевцу којим је председавала судиница Дубравка Дамјановић.

Два спора и две пресуде (парница и кривица) поводом два иста текста по оцени Вукашина Обрадовић а, председника Независног удружења новинара Србије, повод је да се између новинарских удружења, правосудних институција и Министарства правде отвори расправа о пракси да се против медија доносе осуђујуће пресуде у парнич ним поступцима без обзира на исход кривичног поступка.

- Ова нелогична пресуда, на жалост, постаје уобичајена пракса српског правосуђа. Упозоравали смо, у расправи око декриминилизације клевете, да новинари, у последње време, имају више проблема у парничним поступцима и да по правилу ту бивају осуђени без обзира на исход кривичног поступка.

Уз то иду, наравно, одокативне цифре за надокнаду нематеријалне штете. Када имате ситуацију да судије немају елементарно знање из медијског права, онда је и логич но да се дешавају овакви случајеви. Овај пример биће за НУНС повод да још једном отворимо расправу са правосудним институцијама и Министарством правде о овом питању. Парнични поступци постају све већа претња новинарима и медијима и овом материјом ћемо морати много више да се позабавимо него што је био случај до сада - најављује Обрадовић.

Како тумачити европску конвенцију

Осим контрадикторних ставова, које се односе на повреду угледа и части, два судска процеса вођена против Чачанских новина по тужби Велимира Илића карактериш у и потпуно различита тумачења члана 10. Европске конвенције о заштити људских права. У образлож ењу потврде осуђујуће пресуде у парничном спору, судија Обрен Јездић, председавајући већа Апелационог суда у Крагујевцу објашњава да се заштита новинара коју предвиђа члан 10. Европске конвенције о људским правима не може применити у случају хумореске Занемоћали мандарин и Дошло време за полагање рачуна.

Штампа не сме прекорачити извесне границе, позивајући се на слободу изражавања, нарочито када се ради о угледу и правима других, а заштита која се пружа новинарима на основу члана 10. Европске конвенције о људским правима и у погледу извештавања о питањима од општег интереса, подлеже услову да они поступају у доброј вери како би пружили тачне и поуздане информације у складу са новинарском етиком, наводи се у образложењу уз тврдњу да спорни текстови не представљају приказивање одређених негативних друштвених појава већ атак на углед једне личности.

Овакво образложење пресуде, по ко зна који пут у последњих неколико година, наметнуло је тему медијске недодирљивости политичара, државних функционера и јавних личности. За разлику од оцене да спорни текстови објављени у Чачанским новинама не представљају критику негатиивних друштвених појава, изнете у пресуди Вишег суда у Чачку која је потврђена на апелацији, у образложењу ослобађајуће пресуде, када се односи на кривично дело клевете и увреде, заступа се став да Велимир Илић као носилац јавне и политичке функције мора поседовати већи степен толеранције у односу на јавну критику.

Односно да је Основни суд у Чачку, који је донео првостепену осуђујућу пресуду по основу тужбе за клевету и увреду, у потпуности поступио у нескладу са Европском конвенцијом о људским правима, нарочито када је реч о тексту Дошло време за полагање рачуна.

С обзиром на то да се спорни садржај текста односи на актуелне догађаје у државном и политичком врху и да се приватни тужилац у том тексту помиње као вршилац јавних функција, те као такав мора имати већи степен толеранције према изреченим критикама, с обзиром на неопходност заштите слободе изражавања и јавног информисања у демократском друштву, искључује се противправност радњи окривљеног, наводи у образложењу пресуде судиница Дубравка Дамјановић, у коме
се као неоснована оцењује тврдња приватног тужиоца да је тексту означен као учинилац кажњивог дела будући да се уместо експлицитне тврдње у тексту поставља питање да ли је и колико шеф Нове Србије упетљан у прљаве работе за које се сумњиче његови најближи сарадници.

Обнова поступка или Стразбур

О уставности пресуде по којој је главни и одговорни уредник Чачанских новина обавезан да на име накнаде нематеријалне штете Велимиру Илићу плати 180.000 динара ускоро би требао да се изјасни Уставни суд Србије, међутим по оцени правника са којима смо разговарали, ослобађајућа пресуда за кривично дело клевете и увреде и образложење у коме се истиче да у спорним текстовима не постоје елементи повреде угледа и части, представља основ за покретање обнове поступка. Међутим уколико до тога не дође Стојан Марковић, главни и одговорни уредник Чачанских новина најављује покретање спора пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

По оној народној правда је спора али достижна, стигли смо до пресуде каква је морала бити на самом почетку у правном систему који се уклапа у европске стандарде. Како је Србија правна држава само декларативно, а не и у пракси, остаје нам дуг пут, преко Стразбура до правде и још дужи процес реформе правосуђа који мора да се деси најпре у главама оних судија који још нису схватили друштвене процесе који су довели до промена, каква је рецимо укидање култа личности. Хтела или не, Србија је ипак закорачила у 21 век - каже Стојан Марковић, главни и одговорни уредник Чачанских новина.

Мада се у медијској пракси коментарисање судских пресуда често сматра непримереним, ове две пресуде Апелационог суда у Крагујевцу могле би да послуже као илустрација, ако не целокупног стања у српском правосуђу, оно бар у оном делу који се односи на судске процесе које политичари и јавне личности све чешће покрећу против медија, тражећи често баснословне суме новца као накнаду штете за претрпљене душевене болове.

Случај Чачанских новина сам по себи намеће питање у којој мери су судије упознате медијским законодавством, будући да је усаглашавање српског законодавства са правним тековинама Европске уније један од предуслова евроинтеграције Србије.