Вести

16. 01. 2024.

Аутор: С. Јотић Извор: Јединство

Ради Комазец у Њујорку додељена престижна награда „Tesla Spirit Award 2024“ Теслине научне фондације

У хотелу Њујоркер у Њујорку одржана је међународна конференција „Tesla Spirit Conference and Award 2024“ у организацији Теслине научне фондације (ТНФ) Америке и Србије на којој су учествовали угледни научници, привредници, књижевници и уметници из целог света.

Отварајући конференцију председник и оснивач Теслине научне фондације Никола Лончар, подсетио је на рад Фондације, истичући да су до сада поставили 32 Теслине бисте широм света, али да су најпоноснији на бисту постављену на Техничком факултету у Косовској Митровици, хотелу Њујоркер где је Тесла живео од 1933. -1943. године, на Фрeнклин Институту у Америци и у Српској културној баштини у Рокфелеровом парку у Кливленду.

Потом је Рада Комазец, новинарка и директорица „Панорама“ –Јединство, председнику ТНФ Николи Лончару уручила рељеф Николе Тесле на мапи Косова и Метохије, рад познатог вајара Светомира Арсића Басаре, који је за ту прилику донела из Србије.

За достојанствену и оригиналну промоцију лика и дела Николе Тесле Ради Комазец, новинарки и директорици Јединство-Панорама на конференцији је уручена престижнa награда „Tesla spirit award 2024“ и велика сребрна огрлица - крст са ренесансним ланцем.

И овога пута предавање праћено филмом Раде Комазец на тему „Теслин народ“ изазвало је интересовање и Срба и Американаца, учесника и посетилаца конференције о Николи Тесли.

Речи о историји Теслиног народа препуне емоција, поетике и метафора од Лике и далматинског крша до Косова и Метохије, пратиле су реалне слике о историји и животу српског народа.

Поред емотивног излагања, Рада Комазец је у личкој народној ношњи посетила собу 3327 у хотелу Њујоркер у којој је живео и упокојио се Никола Тесла. Питали смо Раду о излагању и престижној награди.

„Срећна сам јер знам да је срећна Теслина душа зато што сам баш ја из његовог завичаја овде у народној ношњи његове мајке Ђуке и сестара. Избегавам да слушам полемике које је вере и нације Никола Тесла. Велики је грех расправљати о томе и одузимати упокојеној особи веру. Од када знам за себе знам, волим и поносим се са Теслом. Пресрећна сам због већ треће награде за промоцију лика и дела Николе Тесле. Захвална сам Теслиној научној фондацији и господину Николи Лончару, пре свега, за све што чини за промоцију лика и дела Николе Тесле  у светским размерама, а онда свакако и на томе што препознају моје залагање на том пољу – рекла је Рада Комазец.

Конференција посвећена Николи Тесли организована је на највишем нивоу, а у холу хотела Њујоркер уприличена је изложба слика наших познатих уметника.

Презентацију Раде Комазец о Теслином народу преносимо у целости, а пратила је видео пројекција.

„Пре више од 2.000 година упалило се једно светло. То светло је светлило и све се више ширило док није упалило Јудеју и Галилеју, а онда прешло на исток све до Индије и Кашмира, те на запад преко Мале Азије и Грчке, преко Балкана, до Рима и Шпаније, обасјало целу Европу, па се проширило на читав свет.

„Нека буде светлост“, рече Бог и светлост би. Светлост омогућава живот, сусрете, спознају, приступ стварности, истини, слободи и напредку. Свака светлост је израз добра. Бог је створио светлост и свет као простор добра и љубави. Када дан окрача, а ноћ се наметне као господарица времена, обавља се велики бој између сила светла и сила мрака у којем ће светло изаћи као победник. Онда је Бог даље ширио светло преко одабраног народа, одредивши да једне јулске ноћи севну муње, а у кући божијег изасланика пароха Милутина, свештеника Српске православне цркве, роди се дете, које ће својим умом и знањем, као дар од Бога, ширити даље светлост и љубав по свету. Родио се Никола Тесла, Србин из Лике, у јуначком, правичном, мученичком, прогањаном крајишком народу на територији ондашњег Аустријског царства. Из колевке је изишао задојен православном вером и ношен божијом искром светлости.

Народ из којег је поникао Никола Тесла бритког је ума, ведрог духа са живом и богатом маштовитошћу, а дела које чини инспирисани су побудама моралне и духовне вредности, док је материјално у другом плану. Идеали Теслиног народа су част, правда, слобода и Косовски завет. Не верују да има препрека коју не може савладати, а срчаност којом бране своје идеале и визије су снажне и препознатљиве. Част и понос Теслиног народа је смисао живота, због тога се умире и рађа, зато је одабрани српски син са искром божанске визије ширио енергију светлости, мира и љубави.

У својој глави остао је увек веран свом крајишком, пречанском али и свеколиком српском роду. Теслин народ је чврст као камен, великодушан, трпљив, благородан и племенит као косовска земља, бистар као горски потоци, поносит као соколови изнад Таре, раздраган као шумадијски пропланци, пркосан као планински венци, храбар као преци му хајдуци и ускоци који су чували Европу од сталних насртаја Османлија и, нажалост, обележени библијским страдањем.

Онај који се вековима бори за крст часни и слободу златну – то је Теслин народ. Онај који исповеда православну веру у оквиру националне осмовековне православне цркве и говори српским језиком – то је исконски Теслин народ.

Најранији помен Теслиног српског народа проналазимо код античких писаца 50. година нове ере. Преци Теслиног народа били су економски и културно супериорни, а живели су од Јонског до Јадранског мора на раскрсници путева истока и запада. Ако пођемо од Смиљана и кршне Лике, духовна и културна сведочанства Теслиног народа, оазе у горштачком камењару манастира Крупе и Крке из 14. Века, преко камените Херцеговине, Тврдоша, Моштанице подно Козаре, Фрушкогорских манастира, Малишева и Раванице, долазимо у средиште свете земље Теслиног народа у којој се угнездила Света Грачаница, Пећка патријаршија, Дечани и Богородица Љевишка.

Велелепне задужбине из средњег века са великом стилском разноврсношћу и лепотом, живописа у којима су крунисани и сахрањивани српски владари, пустошене су паљене, пљачкане, али одолевају насиљу и зубу времена. Као бисере наређане средњовековне манстире градио је народ који је родио планетарног сина, сина светлости, енергије, мира против мрака. На црногорским врлетима у кршу светли као бели лабуд уклесан у стену вечни дом Василија Острошког. И ту обитава Теслин народ.

Еворпска цивилизaција, писменост и култура развијала се на дворима владара Теслиног народа све до продора Османлија и Косовске битке 1389.године. Колевка цркве, државе и идентитета Теслиног народа је тамо где се сударају светске и небеске силе, где тече Ситница, Лаб и Бели Дрим, где стреме ка небу врхови Шар-планине, где је цар погинуо за Царство небеско, тамо где скакуће кос по црквеном Метоху, где је српско племство телима покостило косовску земљу, на једином месту на свету где расте црвени божур, на Косову пољу, на Газиместану.

Теслин народ је чувар хришћанства, универзалних вредности културе, народ који има исконско осећање за правду јер је носи у генима. Један од ретких народа на свету који су, за разлику од многих који ратују за земаљско царство, спремни на жртве за Царство небеско. У част храбре српске војске у борби за спас Европе од продора Ислама 1389. године на Косово звонила су звона на Богородичиној цркви у Паризу. Јуна 1917. године у Енглеској се обележавао Косовски дан као сећање на Косовску битку и храброст српске војске у Првом светском рату.

Задивљен храброшћу српског народа и српском историјом, председник САД-а Вудро Вилсон, наложио је да се 28. јула 1918. године у част Србије, српског народа, на Белој кући, на зградама јавних установа и на црквама свих вероисповести у САД-у истакне српска застава.

Морално и победоносно пулсирање Косовске битке и храброст Срба у Првом светском рату обележено је тако 28. јула 1918. године у САД-у као велики српски празник, дан Косова, а тим поводом у Њујорку у хотелу „Валдорф Асторија“ окупило се 3.000 елитних званица.

Где год се троје и поје Светом Сави, где се гаји љубав и традиција проистекла из косовског завета, предања и сећања на светородну династију Немањића и празновање крсне славе – ту је Теслин народ. Та традиција се у европским размерама уклапала у збир општих вредности уоквирених хришћанском цивилизацијом.

Време говори а људи памте. Тамо где су прела и посела, тајне, мистике и легенде, најлепше испеване народне епске и лирске песме, којима се дивио Гете и назвао их бисерима у европској књижевној ризници, Теслин је народ.

Теслин народ је витешки, гостопримљив, дружељубив, правдољубив, слободарски, спреман да помогне, а бајковите природне лепоте огледају се на сваком комадићу земље Теслиног народа. Од светиња угнездених у природном окружењу шума и зеленила, очаравајућег изгледа и иконописом који никога не остављају равнодушним, до бистрих понорница брзе Дрине, Овчарско-кабларске клисуре, кањона и дубоких увала, преко Саве, Дунава и Мораве до Пећке и Призренске Бистрице.

На територији Теслине матичне државе Србије је Винча, највеће и најзначајније неолитско насеље, односно град у Европи и прво велико место које је било седиште прве урбане европске цивилизације пре 9.000 година. Теслин народ разасут је свуда по свету. Али, лако га је препознати на свим континентима и меридијанима. Када му се озари лице и заискри суза у оку на помен Косова, а Христово распеће сија на грудима – то је Теслин народ.

Чим год се бавио у овоземаљском животу, после смрти душа је жива и у радоснијем и блаженијем стању одлази у други свет. Свесна и препознаје свет око себе, након смрти придружује се својим упокојеним рођацима и одлази код Господа.

Теслина душа се придружила својим напаћеним рођацима, свом српском роду.

Захвални смо Богу што је одабрао српског сина поклонивши му толико талента и дара да обасја свет и да га цео свет помиње по добрим делима. Човек ван времена и поређења.

Један од најоригиналнијих мислилаца у историји човечанства, претеча на многим пољима техничке цивилизације, блистави ум који је властити визионарски истраживачки рад усмерио на добробит људског рода.

Теслини проналасци намењени су миру и општем благостању свих људи на планети. Тесла је светски научник, али само су Срби Теслин народ.

О Теслином народу завршићу делом телеграма бившег председника САД-а Вудра Вилсона упућеном тадашњем председнику Краљевине Србије, Николи Пашићу 28. јула 1918. године, док је још увек трајао Први светски рат.

„Иако је ваша земља опустошена и ваши домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Брутална сила није утицала на вашу снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност. Сигуран сам да се правда за Србију налази на самом врху свих поимања правде у мислима сваког мислећег и патриотски оријентисаног човека у Сједињеним Америчким Државама“.

Излагање Раде Комазец, поздрављено је великим аплаузом присутних.