Вести
30. 11. 2023.
У Скопљу преминуо новинар Милисав Миле Крстић
После дуже болести, у Скопљу је јуче у својој родној кући преминуо новинар Милисав Крстић Миле, рођени Скопљанац, унук једног од најпознатијих прозних српских писаца између два светска рата – Анђелка Крстића.
Миле Крстић је 1964. као правник, био део новинарских пионира Телевизије Скопље. Но, највећи део своје журналистичке каријере – преко кратког периода проведеног у извештавању за „Привредни преглед“, пуне три деценије уградио у најстаријем дневнику Балкана, београдској „Политици“, веома плодним дописничким ангажманом из Македоније.
Милисав Миле Крстић (фото: архива УНС-а)
Крстић је један од ретких „старих Скопљанаца“ који је од рођења живео у породичној кући у Илинденској, некада називаној и „министарској улици“ престижног градског језгра главног града Македоније.
У ретким тренутцима драгих сећања кроз интензивна кафанска дружења с поносом је откривао детаље из младости и почетака које је имао на филму, у музици, спорту, све до пуне професионалне посвећености новинарству.
У кући Крстића после другог светског рата живела је и Нина Монастрикунели, избеглица из царске Русије, познати музички педагог. „Управо у мојој соби је било вежбање певања“, подсећао је. Захваљујући и њој, и Миле је запливао у музичке воде, и био је део заживљавања и стварања Опере у Скопљу - статиста прве опере Пајацо ...Прве кораке на филму је као гиманзијалац направио као статиста у првом филму „Фросина“.
У периоду од 1954. до 1956. године био апсолутни шампион Македоније у стоном тенису. Прве потезе „пингића“ научио је у спортској секцији скопског Пионирског дома „Карпош“ у свом непосредном суседству, у Илинденској улици.
Касније, када се, иако још јуниор, развио у правог шампиона, Крстића су тренирали и великани стоног тениса тадашње Југославије, предратни светски прваци у синглу и дублу Вилим Харангозо у Скопљу и Виктор Борна у Опатији.
С почетака новинарске каријере у скопској телевизији Миле је са поносом истицао своје ауторско дело, историјски запис, тада сниман практично филмски – прву телевизијску репортажу „Светлост Глобочице“ о бранама и хидроцентралама на западу Македоније.
Од 1974. отпочео један веома специфичан период у његовом просфеионалном животу, рад за „Политику“. И, трајао је пуне три деценије, проткане годинама незаборавних тренутака и непоновљивих искустава. Што због самог посла, што због једног веома другачијег времена битисања , с којим данашње већ не може да се пореди.
Говорио је да „ово што се данас ради је, пре свега, нехумано према самим новинарима“. Увек је истицао да је постојала једна здрава конкуренција.
До последњих дана живота, док га је здравље држало и вид снажио, помно је пратио сву штампу, и професионално занатски просто поучно критиковао уређивачке потезе млађих колега... Ретко је читао на компјутеру. Остао је веран оном његовом „мирису новина из штампарије...“
Био је и остао новинар господствених манира. Господин, један од ретких новинара који је правим школованим манирима на пријеме обавезно одлазио с лептир машном, који је дамама љубио руку...
Са сетом се већ оболео, испведао да ето, живимо у свету одуженог индивидуализма, мање се читају новине, сви су на компјутерима, мобителима и манири су изгубљени...
Остао је уверен да ипак новине неће изгубити битку са компјутеризацијом, и да ће као и књиге преживети и остати као трајне вредности цивилизације.
Миле је преминуо у соби свог породичног дома у којој је 1938. године угледао овај свет. Радост зрелог доба и последњих земаљских дана њему и његовој животној супрузи Дани разведравала су деца - син Дарко, снаха Маја и унучад Анастасија, Вук и Лазар.
Милисав Миле Крстић биће сахрањен на скопском гробљу Бутел у петак у 13 часова.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.