Вести
17. 11. 2023.
Дискриминација и притисци на поједине новинаре у Суботици
Притисци због извештавања важних за становништво Суботице, као и дискриминација од стране појединих институција неки су од проблема суботичких новинарки и новинара. Највише притужби од стране мањинских медија. Заменик јавног тужиоца Дамир Домагић за Цензоловку каже да су новинари неминовно више изложени претњама, али да им контакт тачке могу у великој мери помоћи.
Поједини суботички новинари и новинарке, махом они који раде у независним медијима, изложени су дискриминацији од стране неких институција или странака, као и политичким притисцима због начина на који извештавају о дешавањима важним за становништво, закључци су анализе коју је током октобра спровео Повереник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) у Суботици.
Дискриминација се најчешће огледа у томе да поједини новинари и новинарке не добијају одговоре од званичних институција, Градске управе, или их добијају са закашњењем, затим, не добијају позиве за новинарске конференције, док неки од њих трпе и притиске због махом општих тема о којима пишу.
Највише притужби из мањинских медија
Повереник је највише оваквих притужби имао од новинара који извештавају на мађарском језику. Притужби је међутим било и од новинара из медија који се финансирају из буџета града, путем медијских конкурса, а оне су се највише односиле на ускраћивање информација о изградњи брзе пруге БеограђСуботица-државна граница и БеограђБудимпешта, које су сада актуелне у овој заједници, будући да је град због тога готово пресечен на два дела те је грађанима онемогућено нормално кретање.
Након анализе свих примедби јасно је да је локалним новинарима, посебно онима који извештавају у мултинационалним срединама, неопходно умрежавање и солидарност унутар новинарске заједнице, јер ниједан случај озбиљније претње не може да се процесуира нити санкционише без активног учешћа институција.
На локалу су притисци на новинаре недовољно видљиви, зато што они, уколико нису чланови новинарских удружења, немају коме да се обрате за помоћ. Честа појава је да се у мањим срединама питања локалних новинара игноришу или бојкотују, где је и локално становништво доста затвореније и уплашеније у односу на грађане који живе у великим градовима.
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) је из тог разлога у 10 градова и општина у Војводини и Србији одржало радионице на којима су се на једном месту окупили локални новинари, представници правосуђа и полиције, али и градске управе. Циљ је био да институције и представници локалне самоуправе стекну бољи увид у проблеме које имају новинари, да би се кроз међусобно упознавање обезбедила боља координација и сарадња новинара и контакт тачака које би требале да буду на располагању новинарима у случајевима озбиљних претњи.
|
ДОЛМАГИЋ: ВЕЋЕ ЗАТВОРСКЕ КАЗНЕ ЗБОГ ПРЕТЊИ НОВИНАРИМА Контакт тачка за заштиту новинара у Основном јавном тужилаштву у Суботици је Дамир Долмагић, заменик јавног тужиоца, који је истакао за Цензоловку да новинари уживају посебну заштиту уколико постоји основана сумња да је учињено неко кривично дело на њихову штету током обављања новинарске дужности. „Као контакт тачка треба да будем отворен да новинарима у старту проблема разјасним какви су му правни механизми на располагању, да ли је нпр. на њихову штету извршено кривично дело које се гони по службеној дужности, или оно које се гони по приватној тужби. Или нема ниједног кривичног дела већ само остаје могућност подношења тужбе у парничном поступку ради накнаде штете“, навео је. Он је истакао да су угрожени новинари повлашћени када је у питању брзина поступања полиције, тужилаштва и судова, јер је Врховно јавно тужилаштво прописало обавезу хитног поступања у оваквим случајевима, док је све остало исто. „Најчешће се у пракси дешавају увреде и претње новинару. Увреда се гони по приватној тужби оштећеног новинара, а претње јесу дело које гони јавни тужилац. То кривично дело зове се угрожавање сигурности из чл. 138 Кривичног законика и прописана је већа затворска казна ако се прети новинару у односу на лице које се не бави новинарским послом“, објаснио је Долмагић. Додао је да је постојао један до сада такав предмет у Суботици где је новинар био оштећен, а који се окончао осуђујућом пресудом. Било је још пријава за које се, међутим, испоставило да је реч о увреди која се гони по приватној тужби. „Новинари могу да пријаве све, а тужилаштво ће процесуирати оне пријаве које се односе на кривично дело које се гони по службеној дужности и за које постоје докази“, поручио је Долмагић. Он је оценио да су новинари неминовно више изложени претњама, а да им контакт тачке могу у великој мери помоћи. „Мислим да је најважније охрабрити новинаре да контактирају контакт тачке у тужилаштву, да се информишу, да знају који правни алати су им на располагању, али и да тужилаштво буде отворено, јер ће се кроз отворену комуникацију много тога решити“, сматра Долмагић. |
Највише примедби новинара на ћутање институција и предузећа
Суботички новинари су највише примедби имали на „ћутање управе“. Често су остајали без одговора од појединих институција, како на локалном тако и републичком нивоу, јавних предузећа, а најређе од Градске управе Суботица, која настоји да у последње три године буде отворенија за јавност и новинаре.
Већи број новинара није добијао одговоре на питања упућена Инфраструктури железнице Србије о изградњи брзе пруге у Суботици, која је довела до тога да мештани у појединим улицама живе у песку или блату и одсечени од центра града.
Тек након писања медија о проблемима грађана, који власт нису занимали, локална самоуправа је ступила у контакт са Инфраструктуром железнице и тренутно се ради на изналажењу привременог решења.
„Информације које занимају нашу редакцију а тичу се локалне самоуправе, јавних предузећа, полицијске управе, граничне полиције и сличних инстанци, нису потпуно доступне и нису доступни саговорници, посебно без претходног писменог обавештења, а често нема одговора на упите, молбе или захтеве“, рекла је повереници НДНВ-а Сашка Јурић, главна и одговорна уредница портала Суботичке.рс.
Без одговора је остајала и новинарка портала Сабад Мађар Со, Маргарета Томо, која често не добија повратне информације из јавних предузећа којима руководи Савез војвођанских Мађара. Тако се, на пример, нису огласили из ЈКП Водовод Суботица у вези са бројем грађана који су се прикључили на водоводну мрежу у насељу Палић.
На питање о датуму расписивања избора за месне заједнице није одговорио ни председник Скупштине града, такође из СВМ-а, већ је одговор добила након неког времена на новинарској конференцији коју је држао поводом других тема.
На питања нерадо или уопште не одговарају ни директори великих предузећа која запошљавају више хиљада људи. Није добила ни дозволу да посети нека од тих предузећа, ни након писмених молби, како би известила о условима у којима раде запослени.
Већина новинара, посебно оних из независних медија, не само из Суботице, не добијају одговоре од Комесаријата за избеглице и миграције (КИРС), и то од када је на његово чело дошла нова комесарка.
Питања која су портали Маглочистач и ВОИЦЕ упућивали у више наврата о броју миграната у Прихватном центру, као и о другим темама, остала су само питања и након поновљеног мејла и вишеструких телефонских позива и молби.
У време пред изборе, новинарка Маглочистача је оптужена од политичара да текстовима које пише „иду наруку“ другој владајућој политичкој странци, иако је циљ новинарке био информисање јавности о важним историјским темама које немају никакве везе са предстојећим изборима у Србији.
Портал Маглочистач такође није добио саговорника из суботичког катастра везано за кладионице у Србији, а одговор Републичког геодетског завода је гласио:
„Због непријатних искустава које смо имали увели смо праксу да запослени у РГЗ-у и службама за катастар могу гостовати само у емисијама уживо и не могу давати изјаве које нису у програму уживо.“
Мањински медији генерално, како мађарски тако и хрватски, такође имају проблема са добијањем одговора. Уредница Хрватске ријечи Злата Васиљевић рекла је повереници НДНВ-а да су новинари овог листа упутили питање Покрајинском секретаријату за образовање везано за недавни наступ певача Баје Малог Книнџе, који је био одржан поводом славе села у Новом Жеднику, у близини Суботице, али одговоре нису добили.
Питања су упутили и МУП-у на тему да ли двојни држављани могу да се пријаве да раде у полицији и под којим условима, али је одговор стигао два месеца касније. Затим су полицију питали за постављање видео надзора у граду, али су такође остали ускраћени за одговоре. Када су их новинари позвали и питали када ће добити одговоре, из полиције су били, према речима Васиљевић, „дрски и безобразни“ и рекли: „када будемо имали одговоре проследићемо вам“. Одговора није било ни из Воде Војводине у вези са наводњавањем.
Недавно су два локална портала била мете хакерских напада. Како је незванично тада речено, било је то због негативних коментара на вест о доласку председника Србије у Суботицу када му је уручено признање Почасног грађанина Суботице. Други портал је наводно оборен због ауторског текста о доласку Баје Малог Книнџе, који је у септембру наступао у центру града у оквиру манифестације „Завичајни дани“, и који је делом финансиран из буџета града.
Ауторка текста је Наталија Јаковљевић, повереница НДНВ-а за Град Суботицу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.