Вести
29. 01. 2013.
Регионални сервиси су европска пракса
У Министарству културе и информисања у току је процес израде више нацрта законских текстова из области јавног информисања. Основ на коме ће се заснивати законски текстови садржан је у Стратегији развоја јавног информисања у Републици Србији до 2016. године.
Стратегија предвиђа да се у Србији формира шест регионалних јавних сервиса чији би задатак био свеобухватније и квалитетније информисање грађана на територији целе Републике, наводи се у недавном одговору министра културе Братислава Петковића на посланичко питање: да ли је држава одустала од ове медијске стратегије и формирања шест регионалних јавних сервиса.
Одговор на питање посланика Момира Стојановића из Ниша и Мирка Чикириза из Крагујевца, постављено пре месец дана, требало би да разреши спекулације да ли је нова власт одустала од формирања регионалних јавних сервиса предвиђених Медијском стратегијом, која је усвојена крајем 2011. Дилему су испровоцирале изјаве појединих представника овог министарства да ће Медијска стратегија бити „редефинисана“ и да „држава треба да се повуће из медија“.
- Представници овог министарства никада нису експлицитно рекли да неће бити регионалних јавних сервиса, већ је речено, на пример, да за такво решење постоји проблем новца. Селективну примену само оних сегмената Медијске стратегије која њима одговара заговарају челници такозване Медијске коалиције, чији су чланови АНЕМ, Локал пресс, НУНС, НДНВ и УНС. Ми у Коалицији ЗУМ сматрамо да би било недопустиво да сет нових медијских закона буде у колизији са Медијском стратегијом.
Медијска стратегија је донета консензусом и била је најшири могући компромис. Еминенти европски стручњаци препоручили су формирање регионалних сервиса као најбољег модела за свеобухватније и квалитетније информисање грађана на целокупној територији Србије. Европска комисија је у свом Годишњем извештају о напретку Србије, објављеном октобра прошле године, затражила убрзање спровођења Медијске стратегије, а не њено преиспитивање или промену- прецизира за Данас заменик глодура Нишке телевизије Милан Петковић, кога је недавно формирана Коалиција запослених у медијима (ЗУМ)
предложила за посматрача у Радној групи за израду сета медијских закона.
Зашто по вашем суду Србија не би смела да буде без регионалних јавних сервиса?
Републички јавни сервис објективно нема ни довољно капацитета, а ни минутажу, да покрије све релевантне догађаје у целој Србији. Формирање регионалних јавних сервиса и њихова сарадња са РТС-ом допринела би бољем информисању и била би у обостраном интересу. Осим тога, грађани централне и јужне Србије кроз формирање регионалних јавних сервиса само траже права која већ имају Београђани и Новосађани. Нишлије су то тражиле петицијом са 35.000 потписа којима се тражи да се НТВ трансформише у регионални јавни сервис. То је у два наврата једногласно подржала и Скупштина града која је наш оснивач.
Која то права имају Београд и Војводина, а немају централна и јужна Србија?
Недавно су у Нишу из финансијских разлога угашене две регионалне телевизије, а пре тога је угашен и Радио Ниш, који је имао традицију дужу од шест деценија. И стање у медијима на читавом југу Србије је заиста катастрофално. Стога се грађани овог дела земље са правом питају како се нашла правна и финансијска могућност да у Београду опстану два канала Радио Београда и Радио 202, као и државне радио станице у Новом Саду, а да једино није било новца за Радио Ниш, који има мање од десет запослених. Зашто Нови Сад има два канала Радио телевизије Војводине са око 1.400 запослених, а држави је проблем да у Нишу и Крагујевцу постоје регионални јавни сервиси са по 90 запослених? Зар Србији није важно да сачува и ојача стратешки важну РТВ Врање? Зашто је Србија јужно од Београда била у неравноправном положају и при додели националних фреквенција?
Да ли би формирање регионалних јавних сервиса, ипак, представљало нелојалну конкуренцију на медијском тржишту пошто приватни медији по дефиницији не добијају новац из претплате или буџета?
Ако би смо прихватили тај аргумент, онда бисмо могли да кажемо и да РТС угрожава интересе комерцијалних емитера на националном нивоу. По тој логици и државни факултети или клинички центри угрожавају интересе приватних образовних
или здравствених установа? Да ли зато треба гасити или приватизовати национални јавни сервис, државне универзитете, клиничке центре? Уосталом, РРА већ третира НТВ као регионални јавни сервис, тако да ми, на пример, имамо право на дупло
мањи простор за ЕПП поруке по сату него комерцијалне телевизије. Такође, приватни медији преко различитих пројеката добијају средства из буџета.
Чује се и аргумент да постојање регионалних јавних сервиса није у складу са европским стандардима и праксом, који препоручују повлачење државе, те самим тим и градова и општина, из власништва у медијима.
Чињенице говоре да Аустрија има девет регионалних јавних сервиса, Немачка 11, Шведска 19, Велика Британија 11, Данска осам, Норвешка 11... Дакле, постојање регионалних сервиса управо је европска пракса. Европа и њене медијске организације препоручују њихово формирање, као и начин финансирања, који би требало да буде у складу са критеријумима о додели државне помоћи. Ти критеријуми јасно дефинишу функције и обавезе јавног сервиса, надзор над њиховим испуњавањем, јавност финансијске контроле и понашање на тржишту које не нарушава правила о заштити конкуренције.
ЗУМ коалиција
Коалиција ЗУМ формирана је прошле седмице у Нишу у организацији Синдиката новинара Србије. У коалицији су представници синдиката и пословодства неприватизованих телевизија из Пирота, Аранђеловца, Врања, Владичиног Хана, Бујановца, Крушевца, Крагујевца, Бора и Ниша, а она је отворена и за чланове из свих других градова Србије. Траже да медијски закони буду усаглашени са Медијском стратегијом, посебно у делу који предвиђа регионалне сервисе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.