Вести
25. 01. 2013.
Оштро перо Алексе Маркишића
У плејади „Политикиних” радника између два светска рата, новинара и слободољубивих људи, који су били на сталном нишану тадашњих власти и чији су животи и дело у темељима „Политике”, значајно место припада народном хероју Алекси Маркишићу. Породица Маркишић посебно чува нераскидиву везу са нашим листом. Реч је о породици Алексиног сина, Мирослава Мишка Маркишића чији је стан у центру Алексинца у знаку „Политике”.
– Чувам много тога што је објавила „Политика” у прошлости поводом свог дана 25. јануара, или када су обележаване годишњице погибија хероја у Другом светском рату. Отац Алекса, народни херој, погинуо је 16. фебруара 1942. у Сокобањи, а
мајка Христина Тина, првоборац, у ноћи између 11. и 12. априла 1944. на Каменичком вису изнад Ниша. Обоје су били комунисти и у партизанима од првих дана устанка против окупатора и домаћих издајника – започео је причу Мирослав Маркишић.
Са поносом говори о оцу Алекси и његовом новинарском животу.
– Отац, рођен 1908. године на Обзовици у Љуботињу код Цетиња, још као студент правног факултета сарађивао је у београдској „Правди”, а по завршетку студија новинарство му је постало животно опредељење. У Сокобањи, где му се из Црне Горе преселила породица, уређује 1931. године новоосновани недељник „Сокобањске новине”, забрањен после петог броја, а онда у Алексинцу покреће лист „Искра”, који је цензура укинула већ после првог броја.
Почетком 1933. постаје стални дописник „Политике” из Крушевца, одакле репортажама и прилозима доказује своју новинарску даровитост због чега прелази на рад у редакцију у Београду. После годину и по плодног рада у редакцији постаје дописник „Политике” из Словеније. Оштрим пером писао је о неправдама буржоазије према радничкој класи, о штрајковима и феудалним односима за које се у овом делу тадашње Југославије залагала црква. На захтев католичког свештеника Антона
Корошца забрањен му је рад у Словенији и „Политика” га је пребацила у Сарајево, али је тамо остао кратко и на свој захтев враћен је у Београд – прича наш саговорник.
Док нам показује аутентичне „Политикине” текстове, сећања Вука Трнавца, Пера Сарапа, Владимира Дедијера и Гојка Бановића, записе Тихомира Нешића, Моме Милачића и многих других познатих историчара и новинара, подсећа да је његов
отац објавио је 1937. у кратком временском размаку два текста, који су га коштали новинарске каријере. Најпре извештај о нападу београдске омладине на чланове „Збора” Димитрија Љотића одржаног у биоскопу „Триглав”. Цитирајући текст са једног транспарента који су истакли студенти испред овог београдског биоскопа и на којем је писало „’Збор’ је фашистичка аждаја чији је труп у Берлину”, тврде историчари, Алекса Маркишић и „Политика” задали су југословенском „фиреру” и његовим „летећим одредима” ударац од којег се никада нису опоравили.
Само месец дана касније објављен је текст Маркишића о сабласним догађајима у милионеровој вили на Авали који је имао огроман одјек у јавности и из највиших полицијских кругова наређено је да се Алекса Маркишић отпусти из „Политике”.
Алекса се враћа у Сокобању где ради као адвокатски приправник све до почетка Другог светског рата. Један је од организатора устанка у нишком крају и оснивач Озренског партизанског одреда, у лето 1941. године.
У браку „Политикиног” новинара и учитељице из Блендије код Сокобање, 8. марта 1937. године рођен је Мирослав Маркишић.
Једини је потомак народног хероја и првоборца. Данас је Мирослав пензионер и после успешне каријере просветног радника живи у Алексинцу и повремено у Сокобањи са супругом Круном, такође пензионерком, кћерком Аном, професором историје, и сином Алексом, туризмологом, који је тренутно на Малти. Сину је дао име свога оца.
– Кад год сам у прошлости боравио у Београду редовно сам свраћао до зграде „Политике” где је у холу деценијама стајала биста мог оца. Бисте више нема, а и ја ређе путујем за Београд – рекао нам је Мирослав Маркишић.
Славна имена „Политике”
Много је новинара и радника „Политике”, али и студената који су сарађивали са нашим листом, а који су дали своје животе у НОБ-у. Међу њима су народни хероји Жикица Јовановић Шпанац, Алекса Маркишић, Гојко Друловић и Манојло Бандарић, као и Душан Јерковић, Бора Продановић, Василије Медан, Драгољуб Јовичић, Або Коен, Филип Мацура, др Отон Крстановић, др Миливоје Поповић и многи други.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.