Вести
24. 01. 2013.
Прво слободни медији, па чланство у ЕУ
Слободни медији и медијски плурализам морају бити предуслов за чланство у ЕУ, оценила је стручна група Европске комисије у извештају о медијским слободама у Европи.
Политичка мешања, комерцијални притисци и интереси оглашивача угрожавају медијске слободе широм ЕУ, а на медијске слободе утичу и пословни модел медијских компанија, као и нови медији. И понашање неких новинара угрожава кредибилитет и углед професије. Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер изјавио је да ће примена Медијске стратегије и слобода медија бити део извештаја Европске комисије и једно од питања које ће утицати на одлуку о одобравању датума почетка преговора Србије са Унијом.
У извештају о медијским слободама у Европи „Слободни и плуралистични медији као подршка демократији“ који је представљен 21. јануара, група стручњака које је именовала потпредседница Европске комисије Нели Крос 2011. године, тражи од ЕУ да предузме кораке који ће гарантовати слободу медија и њихову разноликост.
“Да би демократија функционисала потреби су добро информисани грађани“, рекла је у Европском парламенту бивша летонска председница Ваира Вике-Фрејберга (Фреиберга) који председава групом стручњака.
У извештају се наводи да чланице треба да „заштите медијске слободе и плурализам у оквиру својих граница“, али и да ЕУ која надзире јединствено тржиште има важну улогу, нарочито у делу који се односи на конкуренцију.
Како би се отклонили ризици по медијске слободе, извештај предлаже низ мера.
Свака чланица би требало да има независни медијски савет са надлежностима да изрекне казне медијима, натера емитере на извињење или одузме новинарски статус.Савети би истраживали жалбе, али и проверавали да ли су медији објавили кодекс понашања и обелоданили детаље о власничкој структури.
Агенција за основна права ЕУ са седиштем у Бечу требало би такође редовно да објављује извештаје о ризицима за медијске слободе и плурализам у ЕУ. Европски парлемент би на основу извештаја издао резолуцију.
Стручна група такође предлаже успостављање независног мониторинг центра који би делимично финансирала ЕУ, а који би чинили академски стручњаци.
Осим што би требало да имају улогу „моралног компаса“, институције ЕУ би такође требало јавно да објаве и ставе „на стуб срама“ имена чланица где се евидентно крши слобода медија.
Аутори констатују да институције ЕУ имају мало моћи у случају кршења слободе медија у појединим земљама.
Заштита и ван граница
ЕУ не би требало да штити медијске слободе само унутар чланица, већ и ван граница нарочито тамо где има јасне дужности попут трговине и процеса проширења. Слободни медији и медијски плурализам треба да буду предуслов за чланство у ЕУ.
Аутори извештаја су се бавили и новим медијима. Они сматрају да би регулативу требало прилагодити новој медијској флуидној стварности, и уредити активности новинара ма о ком медију се радило.
Предлаже се и оснивање фондова ЕУ који би помагали квалитетно истраживачко новинарство. Финанирање медијских организација из јавних извора требало би да се обавља на бази недискриминаторских, објективних и познатих критеријума.
Било какво јавно власништво у медијима треба да буде регулисано строгим правилима чиме се ограничава утицај власти и гарантује надзор независног тела у чијем раду учествују представници свих заинтересованих страна, наводи се у извештају.
Дежер: Држава да престане да финансира медије
Шеф делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Венсан Дежер изјавио је да ће примена Медијске стратегије и слобода медија бити део извештаја Европске комисије и једно од питања које ће утицати на одлуку о одобравању датума почетка преговора Србије са Унијом.
"Јасно је да ће свеобухватна примена Медијске стратегије, као и борба против корупције и владавина права, бити део извештаја Европске комисије", рекао је Дежер у интервјуу за новинску агенцију Фонет.
Он је изразио наду да ће медијским законима бити решено и питање јавности власништва у медијима и државне помоћи медијима на свим нивоима власти.
"Желимо да видимо престанак ангажмана државе, јер се јавно финансирање користи на различитим нивоима за подршку медијима, па се онда поставља питање утицаја на њих, као и независности уређивачке политике", рекао је Дежер.
Он је додао и да Министарство културе и информисања тражи решење за агенцију Тањуг, који нуди исте производе као и приватне агенције, али из буџета сваке године добија око два милиона евра, чиме се нарушава конкуренција на тржишту.
Дежер је изразио забринутост по питању Закона о електронским медијима, посебно због ситуације с јавним сервисом, где је забележен пад телевизијске претплате.
"Пре три године наплата је била око 50% док је сада испод 30%", указао је Дежер и додао да би Србија требало да поштује и временски оквир када је реч о дигитализацији, јер у том процесу касни.
Он је подсетио да је ЕУ у Србији уложила око десет милиона евра у техничку опрему и помоћ и због тога не жели да она касни за Европом по том питању.
Говорећи о листама медија и невладиних организација за које десничаске организације верују да су плаћени из иностранства да би радили против интереса Србије, рекао је да би Тужилаштво на то требало адекватно да одговори, јер прављење таквих спискова није део нормалног демократског процеса.
"Увек смо реаговали када је било напада на новинаре и увек ћемо бити уз медије и новинаре када им се упућују претње", додао је Дежер.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.