Вести
24. 01. 2013.
Пропуштена реакција
Слобода медија један је од услова за добијање кандидатуре за приступ ЕУ, подсетили су ових дана из кабинета министра културе и информисања.
Паралелно, већ дуже време сведоци смо да су управо медији на удару десничарских организација које праве злослутне спискове неподобних и непатриотских. Реакције државе на то млаке су или изостају. А опасност је реална. Може се намирисати у ваздуху.
Актуелни министар правде, који би по значењу своје функције први требало да се нађе у одбрани људских права, међу којима је можда и најважније оно на другачије мишљење, није нашао за сходно да се стави у заштиту невладиних организација (па тако ни медија) које су се такође нашле на злослутним списковима. Ваљда је оценио да би се онда и сам понео непатриотски, а колико
му је до патриотизма стало, сведочи сада већ таблоидна анегдота по којој је показао како се презирући и бацајући туђе, цени домаће и наше.И актуелни министар културе почео је сличним гафовима - причом о патриотској култури и списковима неподобних које је саставио његов помоћник.
Ни из овог министарства није било реакције на нападе на медије од стране десничарских организација. Па, ипак, упитан од представника медија због чега није реаговао на поменуте нападе и ставио се у заштиту медија као њихов ресорни министар, он је уз извињење и готово покајнички одговорио да је то био пропуст Министарства.
Чини се на први поглед да то није бог зна шта. Међутим, у овој земљи, у вечном понављању истог, то може да буде искорак. Можемо га бар држати за реч за неки следећи пут. Најзад, ово је тек прва година његовог мандата. Преостало му је нешто више од три године да уради најбоље што може у незавидној ситуацији, која му је остала још од претходника и којој су допринеле и садашње власти пуних уста патриотизма, а без слуха за културу, судећи по буџету који су јој доделили.
Нису мање важни ни помоћници којима се окружио. Горан Марковић је, на пример, као помоћник министра за филмску уметност успео да истера Закон о кинематографији. Ако се, дакле, Братислав Петковић буде држао поменуте речи и (додуше, још неизреченог) става и буде имао у виду добра кадровска решења, још као професионални позоришни редитељ, можда за посао министра, за који се нико не може спремити нити бити школован, остави добар пример онима који ће доћи после њега.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.